Друштвене неједнакости

• У друштву постоје одређена писана (формална) и неписана (неформална) правила која неким појединцима олакшавају, а некима отежавају приступ важним ресурсима :

материјална добра – храна, стан, ауто, земља, новац

моћ – способност наметања своје воље

углед – поштовање од других људи

• Стандард друштвене једнакости није у свим друштвима исти –што је друштво традиционалније, приступ важним ресурсима (богатство, моћ, углед) више зависи од природних неједнакости (физичка снага)

• у првобитним заједницама физичка снага и вештина преживљавања одређивала је степен једнакости међу појединцима

• у првим уређеним друштвима постојало је право располагања туђим животом (робовласништво)

• у феудализму однос непосредне зависности - властела слободно располагала земљом и радном снагом (кметови)

• у модерном друштву, тј. до 20.века већина људи је стекла право на својину, право на рад, право гласа, слободу говора

(али, та права остварују у мањој или већој мери)

• Особине појединаца од којих зависи приступ важним ресурсима:

• ПРИПИСАНА својства

– наслеђена

- могу бити:

- биолошка (пол, боја коже, интелигенција, физичка појава) - друштвена (националност, социјално порекло)

- приписан статус значајан у традиционалним друштвима

• СТЕЧЕНА својства

– на њих појединац може утицати својом активношћу (образовање, занимање, друштвене везе, религијска припадност, националност)- доминирају у модерним друштвима

• Утицај природних разлика постоји и у модерним друштвима:

- у Јужноафричкој Републици до 1990.године апартхејд(сегрегација по основи боје коже)

- у САД до средине 20.века расна сегрегација

- до 1974. године у Швајцарској жене нису имале право гласа

- у Србији до 1945.године на снази закон (доносен 1844.године) који жену чини обесправљеном

*сегрегација (лат. segregare – разлучити, раставити) је раздвајање људи на основу различитих критеријума који се по правилу косе са начелима људских права и слобода

ФАКТОРИ

НЕЈЕДНАКОСТИ

ПОЛ

СТАРОСТ

ЛИЧНЕ СПОСОБНОСТИ И ОСОБИНЕ (знање,

интелигенција, мотивација)

ИМОВИНСКО СТАЊЕ

ОБРАЗОВАЊЕ, ЗАНИМАЊЕ

СОЦИЈАЛНИ КАПИТАЛ

ЕТНИЧКА И РЕЛИГИЈСКА

ПРИПАДНОСТ

• МЕРИТОКРАТИЈА - владавина способних

принцип који прокламује модерно капиталистичко друштво –положај појединца зависи од његових способности и залагања

• ЕГАЛИТАРИЗАМ – идеологија која се залаже за остварење политичке и економске једнакости међу људима

• једнакост је једна од тековина Француске револуције (слобода, једнакост, братство)

• у социјалистичким друштвима – свако према способностима, сваком према потребама

• поједини социолози сматрају да су неједнакости неопходне за функционисање и опстанак друштва

ВРСТЕ НЕЈЕДНАКОСТИ - детаљније у уџбенику, 79-82 стр.

• ЕКОНОМСКЕ

• ПОЛИТИЧКЕ

• РОДНЕ

• СТАТУСНЕ / КЛАСНЕ

• ГЛОБАЛНЕ

- светска расподела дохотка, тј. разлике у богатству и квалитету живота

• НЕЈЕДНАКОСТИ У ОБРАЗОВАЊУ И ЗАПОШЉАВАЊУ

- препреке за појединце због различитости у односу на остале чланове друштва (боја коже, етничка припадност, сексуална орјентација, класна припадност, итд.)

- видљиве препреке: законска ограничења за равноправно школовање и запошљавање

- невидљиве препреке: мобинг, непостојање школе на матерњем језику, итд.

СИРОМАШТВО

• стање онога ко нема средства за задовољење основних потреба

• у зависности од тога шта се сматра основним потребама постоје два схватања сиромаштва:

1. АПСОЛУТНО СИРОМАШТВО

• основне потребе чини све оно што обезбеђује опстанак (храна, одећа, кућа)

• они који немају средства да их задовоље сматрају се сиромашним

(минимум $1.25 дневно)

• највише сиромашних у подсахарској Африци

2. РЕЛАТИВНО СИРОМАШТВО

• шта су основне потребе разликује се од друштва до друштва

• то је субјективни осећај појединца шта је нормалан живот

вода, струја, купатило у стану, годишњи одмор,

аутомобил

нормално у Немачкој,

Шведској, САД

луксуз у Африци, делу Азије

УЗРОК – НЕДОСТАТАК:

* ФИЗИЧКИ – хендикеп, болест

* МОРАЛНИ – пороци, лењост

* ИНТЕЛЕКТУАЛНИ – недостатак способности, образовања

УЗРОК – СТРУКТУРНИ ЧИНИОЦИ

* ФИЗИЧКИ – природни услови

* ДРУШТВЕНИ – припадност некој маргиналној друштв. Групи

УЗРОК – СИСТЕМСКИ ЧИНИОЦИ

* НЕЗАПОСЛЕНОСТ услед недостатка послова

ОДГОВОРНИ СИРОМАШНИ ЉУДИ

(ЖРТВЕ)

ОДГОВОРНИ ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ

У КОЈИМА ЖИВЕ

(СИСТЕМ)

ЗАШТО ЈЕ НЕКО

СИРОМАШАН ?

• КУЛТУРА СИРОМАШТВА подразумева прихватање вредности, навика и начина живота сиромашних (што отежава промену сопствене ситуације)

• поједини аутори сматрају да држава кроз систем социјалне помоћи код сиромашних ствара КУЛТУРУ ЗАВИСНОСТИ (тј. да се људи задовољавају оним што добијају од државе, уместо да се труде да обезбеде себи боље животне услове)

• овај став је делимично тачан, јер већина сиромашних корисника социјалне помоћи су деца, стари, болесни, људи неспособни за рад, као и они који безуспешно траже посао или зарађују недовољно

• У Србији је 2010. године 9.2% становника било испод апсолутне линије сиромаштва