МЕЂУНАРОДНИДАН ПИСМЕНОСТИ

8. септембар

Организација УН за образовање, науку и културу - Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још 1967. да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини.

Осим тога, Генерална скупштина УН је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

ПИСМЕНОСТ Најчешће: израз којим се означава нечија

способност разумевања, односно коришћења знакова од којих се састоји неко писмо.

НЕПИСМЕНОСТ

Непознавање писма, неупућеност у вештину читања и писања.

Критеријум по којем се нека особа сврстава у неписмено становништво различит је од државе до државе Негде се сматра да је особа неписмена ако

не зна читати или писати, а негде ако не зна читати и писати.

У неким државама особа се сматра неписменом ако не поседује основно образовање.

УНЕСКО препоручује да се неписменима називају људи који не знају прочитати или написати једноставан текст у вези са свакодневним животом.

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост;

Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права;

Декларацији из Персеполиса (1975.): „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”

Најновији подаци Унеска Oко 862 милиона одраслих људи у

свету je неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише.

Две трећине од тог броја чине жене. 113 милиона деце не иде у школу,

похађа је нередовно или ју је напустило.

75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

У нашој земљи Највиша стопа неписмености бележи се у

јужној и источој Србији, а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година.

Истраживања које је спровео Институт за педагошка истраживања 2008. у Србији показују незадовољавајући ниво језичке писмености међу основцима.

Према резултатима истраживања код ученика VII и VIII разреда 2008. године:

80 % основаца греши у формулацији реченице

75 % неправилно користи знакове интерпункције

25 % у истом тексту користи ћирилицу и латиницу,

33 % њих погрешно користи велико слово, што се може приписати утицају правописа енглеског језика

15 % основаца у текстовима користи симболе преузете са интернета и мобилних телефона

Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања.

Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих

(ИАЛС) писменост се дефинише као:

прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова),

документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и

квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену "ступа" и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду.

Аутор: Мирјана Радовановић

ОШ „Жарко Зрењанин“Зрењанин