Око 37

16
Око 37% административне територије Града Бања Лука (бивше општине) чине шуме и шумско земљиште, од чега 2/3 у државној својини, али њихова квалитета није најбоља. Велика је заступљеност ниских изданичких шума, деградираних шума и голети, стабала недовољне дебљине (масе) и неповољне старости. Узгој и његовање шума може се убројити мећу приоритете будућег развоја града, не само због потребне дрвне масе за дрвну индустрију, већ првенствено због њених других квалитета, односно утицаја на кпиму, тло, водотоке и квалитет ваздуха те потребе туризама и рекреације. Оранице и шуме имају приближан удио у катастарској структури површина. Њихов економски значај није у скпаду са процентуалним удјелом јер ораничне површине обухватају и обрадиве површине на великим нагибима, па би њихову обраду због ерозије терена, требало напустити и замјенити високом вегетацијом. У структури шумске вегетације превладава деградирана шума и шикара. Површина заштитних шума у кањону Врбаса обухвата 900 хектара, док парк шуме на простору Старчевице, Шибова и др. и треба их изузети из газдовања шумама, односно економске експлоатације. Њихова функција је првенствено туристичко-рекреативна и заштитна (спречавање ерозије, регулатор климе). Поједини дијелови су очувани и врло атрактивни те би се могли искористити у развоју туристичке функције града (трасирање пјешачких стаза, каптирање извора, изградња планинарских домова...). У ширем урбаном подручју заштитно зеленило, шуме и пољопоривредне површине обухватају око 4 000 хектара или 30,5% од укупне површине. Шумски појас око Бање Луке и друге аграрне површине, чине неизграђене слободне површине, првенствено заштитне и рекреативно- туристичке намјене, које у будућем просторном развоју града нуде низ могућности просторног уређења. За сада су недовољно искориштене и слабо еколошки заштићене. Територија Град,- Бања Лука располаже недовољно истраженим природним ресурсима на бази којих би се могле развити прерађивачке индустрије. Термоминерални извори у Српским Топлицама, уз комплекснију валоризацију, користећи и друге природно-географске и културне потенцијале Бање Луке, могли би имати већи значај у здравствено- рекреативној и туристичкој понуди града. Може се рећи да град Бања Лука и рурално окружење нису истражили нити искористили све могућности природних потенцијала које њихов геопростор нуди. Правилна валоризација и рационално располагање природним ресурсима, као и одређени сгепен заштите, по више основа, позитивно би утицали на економску одрживост урбаног система. Као и сваки већи урбани систем и Бања Лука има потребу за већим

description

mjakdjhdfuhhaksjddh

Transcript of Око 37

37% ( ) , 2/3 , . , , () . , , , , , . . , , . . 900 , , . , . - ( , ). ( , , ...). , 4 000 30,5% . , , - , . . ,- . , , - , - . . , , , . . - , , , , , , . , . , , ( 1986-2005, . 33), . - , . - . - (i'imes) , , , , . - , , . , , , - . . (, 1901, 1909.) Satona - Servitium . , , . , . je " ' (castra) . , : ', , . ie Ad Fines . Ad Fines Ad Ladios () . ( ) (, 1924, . 32-33). 1971- 1972. y ( IX XII ), (, 1973. . 193-195). '63 000 m2. , , . . " . XII XV . XV . 1287. . , . XV . , (Thalloczy, 1916, . 229-233 ),_ ( , 1970, .24), , . , 1295. 1398. , . 1494. B^flSnaiaT'lf , (ThaIloczy, . 229-233), 6. 1525. 'castel nostro Lucd'. , je XV 17 , , , . , castra, cives .Sv , v . , , . . , . . ( 2). 1527-1528. je (Thalloczy, . 229-233). 1528. , , . . , , , . . , - . , .[footnoteRef:1] [1: ( ): . - . , XIX , - , . . .]

2 - 59

60

61

1

1878-1945. 1945-1975. 1957. 1971. 200 . . , , . 1528. , , . , , , - - , , , . - - - . . , . , , - - . XVI ( 2), . 1563. - . ; , . ( , ). . , - . , XVI , . , , - , , . 1528. 1688. , . , , 1576-1588. , , , , . , , . XVI XVII , , , , , , . , , [footnoteRef:2], (, 1934). 1589. -. ( , ). 1600. . . , , . , , - () . [2: . 1969. . .]

XVII , . [footnoteRef:3] , . , . XVII - : , , , 3000 - 4000 , , 300 , , 45 , 11 , [footnoteRef:4], (, 1957, . 237). [3: - .] [4: , .]

. 1639. , , . , . 62

63

, . , , . - XVII . . , . , , XIX . XVII , ; XVIII XIX . XIX - ( 2). , - 1860. , , 1872. . 1851. , , , je XIX , , ( , , , , , - ). . , , . XVIII . 1737. , 1785. 1795. (, 1989, . 161). , , - , 1878. 1918. . - XIX . , . , , . 1878. , , , , - . 1869. , . . . 1878. , , , , (, 1934, . 911-918). , . . ( -). . ( ), XXI . . ( I ) . , XIX , . - . : ( 2). , . , , . , - . : , -, , . - . , XIX , , . . , , (, , , ) (, ).[footnoteRef:5] , , - . , ; , , , , , , , , . 1969. . [5: - 1878. , , , : , , . . 1879. . .]

. . 1929. . , : ( ), ( ), ( ), . ( . XXI ) ( 1969. ). 1922. . (, , , ...). - , , . , , 1929. 1941. , 24 18 917 km2 1 1931. . 30- . , . , . , , - , (, ...) . . 2 - 3 - 1936-1941.. ( )1944..()

, , ( I ). . (, , ) - , ; " " . . (, ) . , , . , , . . - . - , . - : , , , . - . - , . 140 - 1875. 1878, 1914. 11918, 1941. 1945. 1992. 1995. , . - , , 350 , , { . XIX , 1878. | - , , |(, , , .),[footnoteRef:6] | [6: 1879. ( , ) 191 2% . , 1910. . 740 5% ( 1879, 1880. .31).]

. , ( 1929. . ). . , . .

68

67