K R E A T I V N A U ^ I O N I C A

На југу Срби је, на оба ли Јужне Мора ве, у див ном селу Мора вац, општи на Алек си нац, посто ји љуп­ка четво ро го ди шња шко ла. Шко ла није само са­

ма по себи зани мљи ва и лепа, већ је таквом чине њених сто ти нак малих ђака. Све учи те љи це и уче ни ци се тру де да деч ји школ ски дани буду инте ре сант ни и пуни кре а­тив них оства ре ња. О томе све до че и раз не мани фе ста ци­

је које орга ни зу ју у шко ли, а у сарад њи са увек рас по ло­же ним за помоћ роди те љи ма.

Јед но од оде ље ња Основ не шко ле „Вук Кара џић” у Морав цу чини и дру жи на која поно сно носи име „Дани­је ли не памет ни це”. То су уче ни ци дру гог раз ре да на челу са учи те љи цом Дани је лом Сте фа но вић. За две годи не дру же ња про шли су кроз мно го ради о ни ца на који ма су сво јим вред ним рука ма ства ра ли чуда. Осим

што се лепо заба вља ју, у неке од актив но сти су укљу чи­ли и и роди те ље. Јед на од првих и успе шни јих ради о ни­ца са роди те љи ма орга ни зо ва на је пред мани фе ста ци ју „Ново го ди шње ваша ро ли је” (хума ни тар на про да ја деч­јих руко тво ри на).

Нису само њихо ве ради о ни це на часо ви ма редов не и ван на став них актив но сти кре а тив не. При пре ме за час тако ђе спа да ју у ову кате го ри ју. Јед на од њих је при пре­ма за обра ду песме „Сли ков ни ца” Мом чи ла Теши ћа.

На ради о ни ци „Цеп кај и лепи”, кроз рад у паро ви­ма, од згу жва них дели ћа разно бој них сал ве та уче ни ци су лепи ли јед но став не и упе ча тљи ве обли ке (срце, цвет, а после обра де песме „Мати” Јова на Јова но ви ћа Зма ја пра ви ли су лабу до ве: Лабу ди ћи мали/још не могу зна ти/кол ко им вре ди/њина добра мати.

Она бри гу бри не,/бди над њи­ма сви ма,/крај себе их води,/на леђа их при ма.

Ноћу их покри ва/пер јем сво­јих кри ла,/да јој не озе бе/поро ди­ца мила.

Кад их когод дир не,/не зна ста је сала,/па за њих би мати/гла ву сво ју дала.

Мате ри на љубав/није пра зна бај ка/ви бар, децо, зна те/шта вам вре ди мај ка.

Пра ви ли су уче ни ци лабу до­ве на свој начин. Од кома ди ћа вате, зрна бибе ра (могу и дуг ми­ћи) лепље њем на папи ру, доби­ли су сво је јато лабу до ва које је

пло ви ло оде љењ ским пано ом неко вре ме.Врло инте ре сант но било је када су од отпа да ка заре­

за них боји ца и оло ва ка пра ви ли нове обли ке и фигу ре на папи ру. Реза ли су дрве не боји це, раз ли чи тих боја, лепи ли су отпат ке заре зи ва ња на листо ве бло ка она ко како су сами зами сли ли на сво јим црте жи ма. Ради ли су у гру па ма у који ма је сва ки члан имао свој зада так.

Дани­је­ла­Сте­фа­но­вић

Од отпа да ка заре за них боји ца и оло ва ка – нови облици и фигу ре на папи ру

Овом срцу, а нацртали су га Анђела, Брана и и Сара, тешко је одолeти

Дани је ли не памет ни це у Основ ној шко ли „Вук Кара џић, Мора вац

ЦЕП­КАЈ­И­ЛЕПИ

Рад у гру па ма – сва ки члан има свој зада так

Лабу до ви од кома ди ћа вате, зрна бибе ра (могу и дуг ми ћи) – лепље њем на папи ру

Народнa традицијa у Основ ној шко ли ,,Сте ван Кни ћа нин”, Кни ћа ни

ШАРЕ­НИ­ЋИЛИ­МИДа часо ви Народ не тра­

ди ци је могу бити уче­ни ци ма зани мљи ви,

уви де ла сам након неко ли ко прак тич но спро ве де них зана­та у усло ви ма учи о ни це, где су деца кроз само стал ни рад испо ља ва ла сво је уме ће и машто ви тост.Тако је на ред дошао и занат тка ча, који пола ко изу ми ре у нашим кра­је ви ма. Ипак, захва љу ју ћи поне кој баки, деца су има ла при ли ку да ужи во виде раз бој на коме се тка ју ћили ми, про­стир ке и крпа ре. Поже ле ла су да се и опро ба ју у тка њу. Роди­те љи су им напра ви ли мале раз бо је, при ку ца ли на кра је ви­ма ексер чи ће и при ве за ли осно ву за тка ње. Рамо ве су доне ли у шко лу, као и разно­бој ну вуни цу и могли смо да отпоч не мо с руч ним тка њем малих ћили ма. Сва ком уче ни­ку сам поје ди нач но пока за ла како тре ба да про вла чи вуни­цу изме ђу осно ве за тка ње. После неко ли ко часо ва тка ња мале про стир ке и ћили ми за лут ке су били иза тка ни. Ока­чи ли смо их на пано у учи о ни­ци и радо ва ли се похва ла ма свих оних који су их виде ли. То је био још један занат у ни­зу који смо прак тич но спро ве­ли, а у овом су се моји уче ни ци пока за ли као пра ви тка чи.

Сми­ља­Миле­но­вић

Живот и рад Вука Кара џи ћа у Основ ној шко ли „Олга Петров“ у Баран ди

САВРЕ­МЕ­НО­ПОСЕ­ЛОУ Oсновној шко ли„Доси теј Обра до вић” у Опо ву,

Издво је ном оде ље њу „Олга Петров“ у Баран ди, обе ле жи ли смо недав но дан рође ња Вука Сте фа­

но ви ћа Кара џи ћа, твор ца савре ме не срп ске азбу ке. Уче­ни ци III3 и њихо ва учи те љи ца при пре ми ли су јав ни час за уче ни ке од I до IV раз ре да. На почет ку је при ка за на Power Point пре зен та ци ја о живо ту и раду Вука Кара џи­ћа, уз обја шње ња и раз го вор са уче ни ци ма. Пода ци су пред ста вље ни са пуно сли ка и мало тек ста. Иста кли смо Вуков зна чај за уво ђе ње народ ног јези ка у књи жев ност и за саку пља ње народ нох умо тво ри на.

У дру гом делу јав ног часа пред ста ви ли смо дра ма­ти за ци је народ не басне „Вук и јаг ње”, народ не при по­вет ке „Ветар и сун це” и народ не епске песме „Мар ко Кра ље вић и бег Коа ста дин”. Кори сти ли смо маске које смо сами напра ви ли на часо ви ма ликов не кул ту ре. У про гра му су уче ство ва ли сви уче ни ци III3, глу ми ли су, гово ри ли брза ли це, посло ви це, поре ђе ња и бла го сло ве.

Било је то савре ме но посе ло с Бим про јек то ром, лап­топом, али и народ ним мудро сти ма и за живот зна чај­ним пору ка ма и поу ка ма: Ко дру го ме јаму копа, сам у њу упа да; Ко се хва ли, сам се ква ри; Добро се добрим вра ћа; Нема зиме док не пад не иње, ни радо сти док не делиш с киме; Здрав био, мла до сти се нано сио...

Татја­на­Попов

Пред ста ва са маска ма које су уче ни ци сами напра ви ли Дра ма ти за ци ја народ них басни и народ них при по ве да ка

У про гра му су уче ство ва ли сви уче ни ци III3

16­•­Просветни­преглед • 30. јануар 2014.

Дани је ли не памет ни це на оку пу