ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕurbanizam.vrbas.net/planska/PDR_BLOK_35_TEKST.pdf ·...

ЈП за грађевинско земљиште, изградњу и путеве »ДИРЕКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ« ВРБАС

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА 35 У ВРБАСУ

Врбас, јун 2005. године

Јавно предузеће за грађевинско земљиште, изградњу и путеве «Дирекција за изградњу», 21460 Врбас, Улица Маршала Тита 80

Тел. (+381) 021/707-299, 707-255 (факс), 707-195, 706-599


Рег. Број 1761/ 2005

наручилац: СО ВРБАС израђивач: Ј П »ДИРЕКЦИЈА ЗА

ИЗГРАДЊУ « ВРБАС одговорни урбаниста: мр ЈОВАНКА ЦОЛОВИЋ, диа директор: ЉУБОМИР БЈЕЛИЦА, ецц

председник општине Врбас: мр ЖЕЉКО ЛАИНОВИЋ, дп

003-I/01 од 24.12.2003.

радни тим:

руководилац службе урбанизама ВОЈО КУЗМАНОСКИ, диа

Урбанизам и архитектура мр ЈОВАНКА ЦОЛОВИЋ, диа СВЕТЛАНА ЈАНКОВИЋ, диа

СМИЉАНА ТОМАШЕВИЋ, диа СПАСОЈЕ АЛАРГИЋ, игд

саобраћај АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ, дис водовод и канализација ГОРАН ДРАГНИЋ, их електро, ТТ КАРЛО ЖЕРЖЕНКА, дие и КДС инст. ЖЕЉКО ЗЕЧЕВИЋ, дие маш. инст. НИКОЛА ВУЈОВИЋ, дим правни основ РАДИСЛАВ БЈЕЛИЦА, дп средњорочни ВЈЕРА МИШЧЕВИЋ, ат програм МИЛИЦА ВЕСЕЛИНОВИЋ, гт

сарадници ЈАСМИНА ЂУРОВИЋ, гт

ПРЕДРАГ ЂУКАНОВИЋ, ет

садрж ај А. ОПШТИ ДЕО

1. УВОД ----------------------------------------------------- 5 2. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ------------------------- 5 3. ГРАНИЦЕ ПЛАНА ---------------------------------------- 6 4. ПОПИС КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА ------------------ 6 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ Извод из ГП-а Врбаса: НАМЕНА ПОВРШИНА са саобраћајем на

подручју обухваћеном Планом Д0 ГЕОДЕТСКА ПОДЛОГА СА ГРАНИЦАМА ОБУХВАТА ПЛАНА

Р = 1 : 1000

Б. ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА ИЗРАДЕ ПЛАНА 1. ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЦИЈЕ --------- 7 2. АНАЛИЗА И ОЦЕНА СТАЊА --------------------------- 7 3. ПРОГРАМСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ------------------------ 10 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ Д01 ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ЗЕМЉИШТА Р=1:1000 Д02 ВАЛОРИЗАЦИЈА ПОСТОЈЕЋЕ ФИЗИЧКЕ

СТРУКТУРЕ Р=1:1000

В. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ 1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ------------------------ 12

ОСНОВНА КОНЦЕПЦИЈА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРОСТОРА -------------------------------------------- 12

1.2. ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА --------------- 13 1.3. ПРАВИЛА РЕГУЛАЦИЈЕ И НИВЕЛАЦИЈЕ --------- 15 1.4. ПРАВИЛА ЗА УРЕЂЕЊЕ ЈАВНИХ

ПОВРШИНА ------------------------------------------- 15 1.5.1. САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ ----------------- 16 1.5.2. ПРАВИЛА ОЗЕЛЕЊАВАЊА ------------------ 17

1.5. ПРАВИЛА ЗА ИЗГРАДЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ------------------ 18 1.6.1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИН ФРАСТРУКТУРА ---- 18 1.6.2. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА, ТТ И КДС ИНФРАСТРУКТУРА ----------------------------------- 19 1.6.3. ТЕРМОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА ----- 20

1.6. ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕДХОДНУ ЗАШТИТУ И АМБИЈЕНТАЛНИХ ВРЕДНОСТИ -------------------- 21

1.7. ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА -------------------------------------------- 21

1.8. СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ УРЕЂЕЊА ЗЕМЉИШТА ------------------------------------------- 22

2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ----------------------- 31 2.1. ИНЖИЊЕРСКО-ГЕОЛОШКИ УСЛОВИ И

ПРЕПОРУКЕ ------------------------------------------ 31 2.2. УСЛОВИ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ

ПАРЦЕЛЕ ---------------------------------------------- 31 2.3. ПРАВИЛА ЗА ПЛАНИРАНУ НАМЕНУ

ОБЈЕКАТА --------------------------------------------- 32 2.4. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА --------------- 32 2.5. ПРАВИЛА ЗА ОБЈЕКТЕ КОЈИ СЕ

РЕКОНСТРУИШУ ------------------------------------- 32 СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА --------- 33

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ Л01 ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА

Р = 1 : 1000 Л02 РЕГУЛАЦИОНО-НИВЕЛАЦИОНИ ПЛАН СА АНАЛИТИЧКИМ

ЕЛЕМЕНТИМА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ Р = 1 : 1000

Л03 ПЛАН САОБРАЋАЈНИЦА И УРЕЂЕЊА ЈАВНИХ ПОВРШИНА Р = 1 : 1000

Л04 ПЛАН ОЗЕЛЕЊАВАЊА Р = 1 : 1000

Л05 СИНХРОН ПЛАН ИНФРАСТРУКТУРЕ Р = 1 : 1000

Л05А ПЛАН ХИДРОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Р = 1 : 1000

Л05Б ПЛАН ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ, Т Т И К Д С ИНФРАСТРУКТУРЕ

Р = 1 : 1000 Л05В ПЛАН ТЕРМОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Р = 1 : 1000

Г. ДОКУМЕНТАЦИЈА ИЗВЕШТАЈ ОДЛУКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА

Скупштина општине Врбас на седници одржаној 16.06.2005. године, а на основу члана 54. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, број 47/03) донела је


А. ОПШТИ ДЕО

Увод, правни и плански основ, границе плана, попис катастарских парцела, графички прилози

1. УВОД

Подручје за које је предвиђена израда Плана детаљне регулације обухвата део централног језгра града Врбаса (БЛОК 35), између улица Маршала Тита (Главне улице) Народног фронта, улице Палих бораца и Иве Лоле Рибара.

Прилог1 ИЗВОД ИЗ ГП-а ВРБАСА - НАМЕНА ПОВРШИНА СА САОБРАЋАЈНИМ

РЕШЕЊЕМ Р = 1 : 10.000

Циљ израде овог планског акта је да се створе просторно-програмске претпоставке реконструкције простора блока, утврде границе јавног грађевинског земљишта, регулациони, нивелациони, технички, урбанистички и други услови за уређење улица и других јавних површина и правила за изградњу планираних објеката.

2. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ

Правни основ за израду и спровођење овог плана налази се у: - Закону о планирању и изградњи (‘’Сл. гласник РС’’, бр 47/2003), чланови

39-44; - Одлука СО Врбас број 06-1-217/2005-I/02 од 13.04.2005. године, о

изради Плана детаљне регулације блока «35» у Врбасу - Одлука СО Врбас о стратешкој процени утицаја на животну средину за

блок број «35» у Врбасу, број 06-1-201/2005-I/02 од 07.04.2005., да се не приступа изради Процене.

Плански основ за израду овог плана су: - Генералниг план Врбаса 2003. године („Сл. Лист општине Врбас број

4/2003)

3. ГРАНИЦЕ ПЛАНА

Граница Регулационог плана на североистоку је регулациона линија к.п. 10885-део (Улица Народног Фронта) према блоку “34” и обухвата раскрсницу са Улицом Иво Лоле Рибара. На југоистоку граница Плана је регулациона линија к.п. 10888-део (Ул. Палих бораца) према блоку «35». На југозападу граница је регулациона линија к.п. 10895-део (ул. Маршала Тита - део) према блоку “35”. На северозападу граница регулационог плана је регулациона линија к.п. 10903-део (Улица Иво Лоле Рибара – део) према блоку “26”.

4. ПОПИС КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА

Предметни План детаљне регулације обухвата следеће катастарске парцеле: к.п. 10885-део (улица Народног фронта), 10903-део (улица Иве Лоле Рибара). 6226/1, 6226/2, 6227, 6228, 6229, 6230, 6231, 6232, 6233, 6234, 6238, 6239, 6240, 6241, 6242, 6243, 6244, 6245, 6246, 6247, 6248, 6249/1, 6249/2, 6250/1, 6250/2, 6250/3, 6251/1, 6251/2, 6252, 6253, 6254, 6255, 6256/1, 6256/2, 6257, 6258/1, 6258/2, 6259, 6260/1 и 6260/2.

Лист Д0 КАТАСТАРСКА ПОДЛОГА СА ГРАНИЦАМА ПЛАНА Р=1:1000

Б. ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА ИЗРАДЕ ПЛАНА

Природне карактеристике локације, анализа и оцена стања, програмски основ, графички прилози

Укупна, бруто површина простора обухваћеног планом износи 6,43 ха, од тога

површина припадајућих саобраћајних коридора износи 1,39 ха , а нето површина 5,04ха. Под објектима је 1,27 ха тако да је проценат заузетости простора 23,56 % нето површине простора. Укупна бруто развијена грађевинска површина објеката БРГП (без помоћних објеката) је 25.528,00 м2. Индекс изграђености “и” је 0,51.

1. ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЦИЈЕ

Насеље Врбас припада континенталном климатском појасу великих температурних осцилација, неравномерних падавина и јаких ветрова. Температура ваздуха је приближно 50% дана у години веома неповољна (велике врућине или хладноће).

У морфолошком смислу терен блока је релативно раван, а висинске коте се крећу од 82,65 до 83,37 м НЈМ.

На територији града Врбаса могући су потреси до 70МЦС, према карти макросеизмичке рејонизације (Сл. лист САП Војводине бр.20/79).

У току нормалне хидролошке године, ниво подземне воде је најчешће на дубини од 3-4 м испод коте терена. Ток подземне воде је ка каналу Врбас – Бечеј.

2. АНАЛИЗА И ОЦЕНА СТАЊА

2.1. СТАТУС ЗЕМЉИШТА И ДЕЛОВА ЗЕМЉИШТА У ГРАНИЦАМА ПЛАНА

Грађевинско земљиште обухваћено овим планом, ГП-а из 2003. године је предвиђено за централне градске функције и колективно становање.

Земљиште чији је корисник на основу катастарских података општина Врбас, поред градских улица чији су делови обухваћени овим планом, су катастарске парцеле објеката Дома културе, галерије, Радничког универзитета и дечје установе, катастарске парцеле на којима се налазе објекати стамбено пословних садржаја и катастарске парцеле унутар блока које се воде као неизграђено земљиште.

Корисници катастарских парцела према улици Народног фронта су приватна лица.

Земљиште чији су корисници правна лица је или земљиште под габаритом појединачних објеката или су то катастарске парцеле које поред објеката садрже и дворишни простор.

Прилог 01: ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ЗЕМЉИШТА Р = 1 : 1000

2.2. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА

Простор блока је изграђен објектима различите намене, старости, квалитета и спратности и стандардно опремљен потребним комуналним инсталацијама.

Карактеристично за овај простор је да је изграђен на регулацијама улица, а да је остао неизграђен и неуређен у средишњем делу иако је његово уређење планирано предходним планским актима. У унутрашњости блока налазе се или баште уз објекте индивидуалног становања или дерутни приземни објекти остава и гаража.

ОБЈЕКТИ

Објекти мешовитих намена налазе се у зонама према ул. Иво Лоле Рибара, М.

Тита и Палих бораца. Спратност ових објеката је од П до П+3 (један објекат у ул. Палих бораца има спратност П+4, а дворишни анекси два објекта у ул. Маршала Тита имају спратност П+3+Пк). Новији, вишеспратни објекти обично у приземљу имају продајни, а на спратним етажама стамбени простор.

На углу улица Маршала Тита и Палих бораца налази се објекат Дома културе у изградњи, спратности П+1. У ул. Иво Лоле Рибара је предшколска установа. У пасажу из ул. М. Тита налазе се биоскоп и мањи тржни центар. У приземном објекту лошег бонитета у главној улици налази се и градска галерија.

У зони према улици Народног фронта налазе се приземни стамбени објекти карактеристични за ово подручје: „на лист” и „лакат” са „амфор капијама”, зидани од опеке или набоја.

Прилог Д02 :ВАЛОРИЗАЦИЈА ПОСТОЈЕЋЕ ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ Р = 1 : 1000

САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ Саобраћајне површине обухваћене у разматрању Плана чини коридор улице

Народног фронта, потес између улица Палих бораца и И.Л.Рибара, као и коридор улице Иве Лоле Рибара, потес између улица Маршала Тита и Народног фронта.

За улицу Народног фронта, карактеристично је да се између коловоза ширине 7,0m и тротоара, чија је ширина око 2,0 m, налазе дренажни јаркови за каналисање атмосферских вода. Постојећа коловозна конструкција је са савременим коловозним застором, док су тротоарске стазе изведене изливањем у бетону. Остали део површине је неуређен.

Улица Иво Лоле Рибара, поред коловоза ширине 5,0 m има и изграђени простор за обострано косо паркирање под углом од 45°. Паркинг простор је поплочан префабрикованим бетонским елементима растерског типа бетон-трава. Постојеће тротоарске стазе ширине су 2,0 m.

КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА

Хидротехничка инфраструктура

Водовод Постојеће стање изграђености око блока са водоводном инфраструктуром можемо сматрати задовољавајућим.

Пречници водовода у «прстену» ободом око блока «35», су од АЦ цеви Ø 100 мм, док унутар блока не постоји развод водоводне мреже. Сви објекти у блоку предвиђени су да се снабдевају водом из градског водоводног система са довољним притиском, квалитетом и количином за пожарну и пијаћу воду. Планирана је реконструкција постојеће водоводне мреже АЦ ø 100 у ул. Н.Фронта са непарне стране са ПЕ ø 280.

Фекална канализација

Ободом Блока «35» постоји канализациона инфраструктура довољног капацитета како за постојеће тако и за будуће стање изграђености блока.

Одвод санитарних вода из и око блока се врши гравитационим цевоводима фекалне канализације пречника од Ø 200 до Ø 300, не укључујући прикључне инсталације које су мањих пречника, као прикључака дворишних постојећих објеката.

Атмосферска канализација Стање одвођења атмосферских вода унутар блока «35» може се рећи да не постоји, тј. предвиђено је зацевљени одвод атмосферских вода из блока у постојеће реципијенте. Постојећи реципијенти атмосферских вода налазе се у ул. И.Л.Рибара, М. Тита и П. Бораца са пречницима од Ø 250 до Ø 500. У улици Н. Фронта не постоји ат. канализација већ се атмосферски талог одводи у упојне јаркове. Дуж целе улице Н.Фронта приликом израде паркинга предвиђа се зацевљење и одвођење атмосферских вода у оближње реципијенте у улицама И.Л.Рибара и П.Бораца.

Електротехничка и ТТ мрежа и објекти

Постојећа инфраструктура око и унутар блока је у задовољавајућем стању. У блоку се налазе две ТС 630 kVA, «Позориште» и «Фонтана», које су међусобно повезане.

Јавна расвета око блока је у задовољавајућем стању, док је унутар блока потребно изградити нову.

Центар кабловско дистрибутивног система налази се у блоку 44. а чије се трасе налазе у коридорима гасне мреже где је то могуће. Остале инсталације КДС су подземне у окитен цевима Ø80.

Потребно је проширење постојеће телефонске мреже ради задовољења капацитета будућих прикључака.

Термотехничке инсталације и објекти Блок ''35'' нема развијен топлификациони систем. Од објеката који су

прикључени на топловод издваја се зграда библиотеке и објекта Дома културе за који је урађена и топлотна подстаница али није у функцији ( објекат је у фази изградње ).

Сви остали објекти за загревање користе индивидуална ложишта на чврсто гориво, струју или гас с обзиром да је у улицама Иве Лоле Рибара и Народног фронта постављен улични дистрибутивни гасовод.

3. ПРОГРАМСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ

ИЗВОДИ ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ВРБАСА

Генералним планом Врбаса (ГП) из 2003. године («Правила и услови за уређење

и изградњу простора»), овај простор је намењен за развој централних градских функција и колективног становања. ГП-ом је задржана постојећа намена – дечја установа:

ОПШТИ ГРАДСКИ ЦЕНТРИ

- преовлађујућа намена ванстамбена, уз обавезно учешће становања до 30% - максимална спратност објеката у блоковима 26, 27, 35, 36, 44, и 45 је П+4, а у

осталим блоковима П+2 - препоручује се организација и изградња објеката на јединственој блоковској

површини, а могуће је и формирање грађевинске парцеле, без условљавања процента заузетости

- обавезан услов за реализацију садржаја у овој намени је израда РП-а - доминантни садржаји су у домену јавних служби (култура, наука...), пословања,

трговине, угоститељства и слично.

ВИШЕПОРОДИЧНО СТАНОВАЊЕ

Планом дефинисане зоне представљају преовлађујући намену, унутар које је

могућа и пожељна изградња ванстамбених пословних садржаја, у функцији центра (административних, пословних, трговачких, занатских, културних и сл. који не ремете услове за одвијање функције основне намене). Пожељан однос становања и осталих функција је 70:30 за просторне целине (блок, улица, подручје...)

- максимална спратност вишепородичних стамбених објеката је П+4+Пк, а

усклађује се са окружењем - у зонама где је преовлађујућа намена породично становање, могућа је

изградња вишепородичних објеката спратности П+1+Пк - реализацији објеката у намени вишепородичног становања треба да

предходи разрада кроз план детаљне регулације - препоручује се код изградње вишепородичних објеката обједињавање

слободних површина у заједнички блоковски простор. - у случају реализације објеката на јавној блоковској површини,

максимални степен заузетости је 30%, у случају реализације на парцелама 40-50%, а за угаоне објекте 60%

- минимална површина вишепородичне парцеле (ако се објекат реализује на парцели) је 600м2, а ширина уличног фронта 15 (20)м.

Планом би требало задржати постојеће индивидуално становање према Улици

Народног фронта и правила грађења на к.п. на којима се налазе дотрајали објекти прилагодити постојећим традиционалним објектима које треба задржати уз услове за реконструкцију објеката у постојећим габаритима.

ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА

У општини Врбас констатован је велики недостатак слободних површина у оквиру комплекса дечијих установа, док је корисна површина у просеку задовољавајућа.

- Повећање слободне површине је неопходно за обданиште у улици Лоле Рибара.

- Повећање корисне површине се планира за објекат у улици Лоле Рибара 10.

- Све слободне површине у оквиру комплекса дечијих установа треба адекватно уредити и опремити.

ОБЈЕКТИ КУЛТУРЕ

Према ГП-у у Врбасу се планира развој постојећих и формирање нових садржаја културе.

Потребно је обезбедити просторе одговарајуће површине за Народни музеј и за проширење Народне библиотеке у оквиру кога би се омогућио развој ових институција. Локацију треба тражити у централној градској зони.

Будући да је зграда Дома културе у изградњи планирани садржаји сценско-музичке делатности (позориште, концертна дворана,...) би обезбедили потребе општине.

Постојећем биоскопу је потребно повећати капацитет. То подразумева адаптацију тако да величином и нивоом услуга задовољи потребе града.

В. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

Основна концепција уређења простора, правила уређења, правила грађења, графички прилози

1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА Постојећем биоскопу је потребно повећати капацитет. То подразумева

адаптацију тако да величином и нивоом услуга задовољи потребе града.

1.1. ОСНОВНА КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА

Постојећи начин коришћења простора блока, намена овог простора предвиђена ГП-ом, започета изградња на основу предходних планова или пројеката су условили планирану организацију простора.

Потреба да се омогући отварање унутрашњег дела блока и обогати садржајем су претпоставка формирања централног јавног простора унутар блока. Несметан приступ из околних улица и квалитетно визуелно и садржинско окружење условило је планирану организацију простора, односно формирање континуалног јавног простора као везе јавних садржаја и објеката који се налазе у простору плана или гравитирају њему.

У контексту планираног решења уведена је двосмерна саобраћајна комуникација, чији је главни улаз-излаз из улице Иво Лоле Рибара, а повезана је и са улицом Палих бораца.

ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПЛАНИРАНИХ САДРЖАЈА

Неуређеност простора у блоку који се налази у самом градском језгру,

недостатак квалитетних садржаја и недовољна комуникација ободних објеката са унутрашњим делом, условили су да се понуди радикалан приступ уређењу овог простора у односу на урбанизам «модерне». Вредновање простора је извршено по принципима који су историји урбанизма присутни код организације енглеског «сквера», где је унутрашњи простор вреднован као заједнички полујавни простор, који поред приступне саобраћајнице садржи и уређену, затворену, парковску површину у функцији становника гравитирајућих објеката. Уређивање овог простора омогућава и визуелно отварање задње фасаде Дома културе.

Постојећи објекти стамбено-пословно-комерцијалне намене, спратности до П+4, према ул. Палих бораца се задржавају а постојећи помоћни објекти са наменом оставе и гараже се руше и уређује се слободни простор. Фасаде на објектима са средњим бонитетом је потребно адаптирати.

Планирана саобраћајна комуникација из правца ул. И. Л. Рибара према ул. Палих бораца, дели постојећи блок на две јасно дефинисане програмске целине. Објекти који излазе на ул. М. Тита и на новопланирану саобраћајницу образују целину централних градских садржаја у оквиру отвореног градског блока: постојећи Дом културе са библиотеком, биоскоп и Раднички универзитет и нови објекти галерије, као и нови објекти мешовите намене (стамбено-пословно--трговачки), спратности до П+4. Остварена је пешачка комуникација из ул. М. Тита према простору између објеката и

средишту блока. У другом делу, целини породичног становања, према улици Н.Фронта, планирана је изградња другог реда објеката спратности П+2 према унутрашњем заједничком простору.

Решење проблема мирујућег саобраћаја у градском језгру планирано је увођењем саобраћаја унутар блока. Обезбеђивање потребног броја паркинг места треба решити у оквиру јавних површина (минимално 30% укупног потребног броја) и у оквиру осталог земљишта предвиђеног за изградњу планираних садржаја.

1.2. ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА

СТАТУС ЗЕМЉИШТА

Лист 01: ПЛАНИРАНА НАМЕНА ЗЕМЉИШТА Р = 1 : 1000 Овим Планом су одређене границе јавног грађевинског земљишта у односу на

остало грађевинско земљиште у простору обухваћеном Планом: Јавно грађевинско земљиште, укупне површине 31.420 м2, у границама обухвата

овог Плана је земљиште чији је корисник Општина и/или се користи за неку од намена предвиђених Законом и чине га следеће катастарске парцеле

Дечји вртић к.п. 6247-део Дом културе к.п. 6258/2, 6260/1 и 6260/2 Јавну површину унутар блока к.п. 6242, 6250/3, 6255 и 6258/1 и делови к.п. 6228, 6230, 6232, 6234, 6236, 6238, 6241, 6243, 6244, 6245, 6247-део, 6248, 6249/2, 6250/1, 6251/2, 6252, 6254, 6256/2 и 6257 земљиште градских саобраћајница: к.п. 10885-део (улица Народног фронта) и 10903-део (Улица Ивп Лоле Рибара)

Планом је максимално поштована затечена катастарска подела земљишта где је

то било могуће с обзиром на планиране намене и урбанистичко решење. Планом су предвиђене површине за следеће намене:

ПОДЕЛА ПРОСТОРА НА ЗОНЕ СА ИСТИМ ПРАВИЛИМА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА Укупан простор осталог грађевинског земљишта је подељен на ЗОНЕ за које

важе иста правила уређења и грађења. Урбанистичке целине су делови блока који имају посебне морфолошке или функционалне карактеристике.

Зоне су, у складу са одредницама ГП-а, постојећим начином коришћења земљишта и могућностима трансформације урбаног ткива, предвиђене за:

− породично становање са комерцијалним садржајима(ознака ИК) − колективно становање са комерцијалним садржајима (ознака КК) − пословно стамбени садржаје (ознака ПС) − културно-просветне садржаје (ознака КИ)

Табела 1 - БИЛАНС ПОВРШИНА ПО НАМЕНАМА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА – планирано стање ЗЕМЉИШТЕ НАМЕНА ОЗНАКА

ЗОНЕ ПОВРШИНА

(m2) А(ЈАВНО) 31420

ГРАДСКЕ УЛИЦЕ 13880 Улица Народног фронта - део 8550 Улица Иво Лоле Рибара - део 5330 ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ УНУТАР БЛОКА 12830 Приступна саобраћајница 5870 «Сквер» 3490 Уређене пешачке и зелене површине 3470 ОСТАЛЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ 4710 Дом културе ДК 2940 Дечја установа ДВ 1770

Б(ОСТАЛО) 32860 Колект стан. са комерцијалним садрж. КК 14790 Пород. стан. са комерцијалним садрж. ИК 12540 Пословно-стамбени садржаји ПС 4630 Културно-просветни саджаји КП 900 УКУПНО (m2): 64280

Табела 2 - ГРАНИЧНЕ ВРЕДНОСТИ УРБАНИСТ. ПАРАМЕТАРА– планирано стање

УСЛОВЉЕНИ ПАРАМЕТРИ

ЗОНЕ СА ИСТИМ ПРАВИЛИМА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА

КК

ИК

ПС

КП

МИН. ВЕЛИЧИНА ПАРЦЕЛЕ ( m2) Мин. ширина (m) Мин. дубина (m)

- - -

400 12 30

600 15 30

600 15 30

МАКС. СТЕПЕН АУЗЕТОСТИ «З» 30 40 50 75

МАКС. СПРАТНОСТ П+4 П+2 П+2 П+3 МАКС. ВИСИНА ОБЈЕКТА (m)

Венац Слеме

15,30(12,60)

18

10,80 13,50

10,80 13,50

13,50 16,20

МИНИМ. ОЗЕЛЕЊЕНИХ ПОВРШИНА (% )

30

30

20

20

Табела 3 - ПОВРШИНА ПРОСТОРА И ОБЈЕКАТА У ЗОНАМА И УРБАНИСТИЧКИМ ЦЕЛИНАМА СА ИСТИМ ПРАВИЛИМА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА– планирано стање

УРБАНИСТИЧКА ЦЕЛИНА

Површина (м2)

однос становање/делатн.

становање

остало

УКУПНО БРГП (м2)

ЗОНА КК 14790 15300 6500 21800 КК-1 КК-2 КК-3

5110 7300 2380

преко 70%/до 30% преко 70%/до 30% преко 70%/до 30%

5000 7000 3300

2000 3000 1500

7000 10000 4800

ЗОНА ИК 12540 10600 4500 15100 ИК-1 ИК-2

8070 4470

преко 70%/до 30% преко 70%/до 30%

6800 3800

2900 1600

9700 5400

ЗОНА ПС 4630 3550 3550 7100 ПС-1 ПС-2 ПС-3

2650 830

1150

до 50%/преко 50% до 50%/преко 50% до 50%/преко 50%

2000 650 900

2000 650 900

4000 650

1800

ЗОНА КП 900 1800 1800 УКУПНО 32860 28550 19250 47800

ПЛАНИРАНИ ОБИМ ИЗГРАДЊЕ У УРБАНИСТИЧКИМ ЦЕЛИНАМА ОСТАЛОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Планом је предвиђен обим изградње у урбанистичким целинама осталог грађевинског земљишта, што је приказано у табели:

1.3. ПРАВИЛА РЕГУЛАЦИЈЕ И НИВЕЛАЦИЈЕ

Регулисање односа у простору је извршено аналитичким дефинисањем положаја регулационих линија, граница урбанистичких целина и оса интерних саобраћајница и постављањем регулационих линија, односно граница урбанистичких целина, у односу на осу саобраћајница, односно грађевинских линија у односу на:

– Регулациону линију улице – Регулацију јавних површина – Границу урбанистичке целине (зоне)

Лист 02: РЕГУЛАЦИОНО-НИВЕЛАЦИОНИ ПЛАН СА АНАЛИТИЧКИМ

ЕЛЕМЕНТИМА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ Р = 1 : 1000

У циљу формирања «фасаде» сквера, вертикална регулација фасада објеката

према јавним површинама, условљена је нивелетом венца над приземљем објекта и нивелетом кровног венца. Код објеката спратности П+2 нивелета венца над приземљем износи 4,50 м, односно кровног венца 10,80 м. Код објеката спратности П+3 нивелета венца над приземљем износи 4,50 м, односно кровног венца 13,50 м. Код објеката спратности П+4, који се налазе у потезу главне улице, нивелет венца над приземљем објекта износи 5,40 м, а нивелета кровног венца је 15,30 м или се усклађује са постојећим објектима у главној улици.

Кота приземља објеката може бити највише 0,90 м изнад коте терена. Кад објекат излази на јавну површину и у приземљу има нестамбену намену, кота приземља може бити максимално 0,20 м виша од коте тротоара (денивелација до 0,90 м се савладава унутар објекта). Ово правило не важи за објекте који се уклапају у постојећу изградњу.

Кота пода подрума је условљена нивоом подземних вода и максимално је 1,80 м испод коте терена.

1.4. ПРАВИЛА ЗА УРЕЂЕЊЕ ЈАВНИХ ПОВРШИНА

Лист 03: ПЛАН САОБРАЋАЈНИЦА И УРЕЂЕЊА ЈАВНИХ ПОВРШИНА

Р = 1 : 1000

Класична композиција третмана уређења јавних површина, која је проистекла колико из функције овог простора у градском простору толико и из започете реализације простора Базара и главног пројекта уређења Главне улице (арх. Р. Анђелковић), заснива се на модуларности, правилним и симетричним формама, уређеном односу поплочаних и зелених површина, наглашавању значајних садржаја, увођењу воде (фонтане итд) и цветних аранжмана. Денивелације у простору су предвиђене само код објекта Суда и Саборног храма.

Приликом изградње јавних поплочаних и зелених површина обавезно извршити дренажу терена да би се повећала могућност апсорпције атмосверских вода.

1.4.1. САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ

Планом је предвиђено да се изврши реконструкција коридора саобраћајница, тако да се оне прилагоде новим захтевима проистеклим из трансформације простора и објеката који гравитирају овим улицама, потреби реконструкције простора блока и прилагођавања планираним наменама.

Саобраћајницу у улици Народног фронта планирати за тешко саобраћајно оптерећење, са изградњом зацевљене атмосферске канализације. Саобраћајницу у улици Иве Лоле Рибара предвидети за проширење на планираних 6,0 м, са савременим коловозним застором, и оивичењима од прегазивих бетонских елемената. Коловозну конструкцију планирати за средње саобраћајно оптерећење, док у геометријском смислу све елементе прилагодити возилу комуналног типа. Одвођење атмосферских вода предвидети зацевљеном канализационом мрежом.

У коридору улице Иво Лоле Рибара, у складу са Генералним планом Врбаса, планирати бициклистичке стазе, одвојене за сваки смер вожње. Ширина бициклистичких стаза треба да износи минимално 1,5 м. У складу са програмским претпоставкама планирати је за лако саобраћајно оптерећење са завршним слојевима од савремених асфалтних застора.

Унутар блоковске саобраћајнице планирати са ширинама од минимум 5,0 м и од 3,5 м са могућношћу манипулисања комуналног возила као меродавног возила. Интерну саобраћајну мрежу претпоставити за лако саобраћајно оптерећење. Атмосферске воде планирати са одводом преко зацевљење канализационе мреже.

МИРУЈУЋИ САОБРАЋАЈ

У складу са самом организацијом простора као и израженом потребом за паркирањем на овим просторним потесима, планирана је изградња паркинг простора у коридорима улица. Оцена потребног броја паркинг места (ПМ), у тренутку израде плана, није реално могућа јер би за њу било неопходно израдити студију на бази динамичког модела потреба простора градског центра, с обзиром да је у питању зона са централним градским функцијама и да самом простору који је предмет овог плана гравитирају и корисници из околних градских и приградских целина. Став обрађивача Плана је да за ову намену треба рационално користити простор у коридору постојећих саобраћајница, водећи рачуна пре свега о постојећим колским прилазима као и о постојећем дрвећу. У Складу са тиме у улици Народног фронта и Иве Лоле Рибара планирати двострано паркирање са углом паркурања од 90º, док унутар блоковских површина обезбедити паркирање под углом од 90º, уз саобраћајницу ширине 5,0 м и паркирање под углом од 45º уз саобраћајницу ширине 3,5 м.

Како је у коридорима улица планиран линијски дрворед, код управног паркирања за дрвеће предвидети касете, на сваких 3-4 паркинг места. Пре израде пројектне документације извршити снимање постојећег дрвенастог засад ради задржавања оног „здравог“ и „квалитетног“, уколико је то могуће. Изградњу паркинга ускладити са потребом приступа колским улазима у објекте, где они постоје.

Димензија једног ПМ је 2,50 м × 5,0 м. Спој паркинг површина и постојећих саобаћајница планирати од префабрикованих бетонских елемената прегазивог типа док спој са зеленим или пешачким површинама планирати са непрегазивим ивичњацима. Паркинге градити са застором од бетонског растера, уз обавезну дренажу терена, јер је нужно да што већи део атмосверских вода буде апсорбован и

да се смањи оптерећење атмосферске канализације, нарочито у екстремним ситуацијама, и са констуркцијом димензионисаном за путничко возило.

1.4.2. ПРАВИЛА ОЗЕЛЕЊАВАЊА

Лист 04: ПЛАН ОЗЕЛЕЊАВАЊА Р = 1 : 1000

Начин обраде зелених површина као и избор биљног материјала треба да буду у функцији амбијенталних целина у којима се налазе.

Средишњи део простора блока у коме је планирана изградња «сквера» треба пројектовати као класичну композицију избалансираног односа зелених површина (беспрекорни травњаци, цветни партери и дрвореди од ниског и средње-високог дрвећа велике декоративне вредности) и квалитетно поплочаних пешачких површина. Да би се, физички и визуелно, одвојио од околних саобраћајница и паркинга, овај простор треба оградити ниском живом или зиданом оградом. Живу ограду треба формирати од четинара или лишћара који добро подносе орезивање.

У простору према Дому културе планирано је формирање мање амбијенталне целине са чесмом и елементима за седење.

Кружни простор унутар «сквера» треба нагласити цветном композицијом, декоративним осветљењем и, евентуално, постављањем скулптуре. Дуж пешачких стаза треба поставити декоративно осветљење и клупе за седење.

У оквиру зона колективног становања са пратећим садржајима које имају третман отвореног блока и где је предвиђена израда урбанистичких пројеката којима би се детаљно уредили односи у овим просторима, а у оквиру правила овог Плана, потребно је предвидети рекреативне површине за децу различитог узраста и просторе за одмор одраслог становништва гравитирајућих објеката.

Приликом пројектовања и уређивања простора отвореног блока поштовати минималне стандарде за дечја игралишта и спортске површине у зони колективног становања:

− Игралишта за децу од 3-6 година 0,40 м2/становнику − Игралишта за децу од 6-11 година 0,60 м2/становнику − Игралишта за децу од 11-14 година 1,0 м2/становнику − Игралишта за децу изнад 14 година 4 м2/становнику

Ако се због задржавања постојећих објеката укаже потреба, може се користити корективно зеленило тамо где друге мере нису могуђе. За корекцију архитектонских недостатака постојећих зграда ова мера је прихватљива и препоручује се.

Дуж саобраћајница и паркинга могу се формирати дрвореди од врста дрвећа које имају густу крошњу, која у време великих летњих жега обезбеђују добру засену. Овако озелењени паркинзи својим површинама не улазе у обрачун зелених површина.

Положај високе и средње вегетације ускладити са положајем зграда и објеката надземне и подземне инфраструктуре.

Минимална одстојања од стабла до објекта и ивице рова инсталација:

− Објекат-високоградња 5,0 м − Водовод 1,5 м − Гасовод 2,0-2,5 м − Канализација 2,5-3,5 м − ПТТ 1,5 м − Електроинсталације 1,5 м

− Топловод 2,0 м − ТТ инсталације 1,0-2,0 м

Због значаја који у централном градском језгру има овако осмишљена пешачка

зона и због климатских услова које карактеришу велике летње суше, неопходно је предвидети аутоматски систем за заливање.

Због тенденција да се за заливање не користи технички обрађена пијаћа вода из водовода, алтернативно решење је коришћење техничке воде из бунара – што би могло бити право решење, како за заливање тако и за предвиђене водене површине и фонтане. Поред тога, ова вода би могла да се користи и за прање пешачких стаза и тргова.

У оквиру пројекта уређења јавних површина треба урадити пројекат озелењавања.

1.5. ПРАВИЛА ЗА ИЗГРАДЊУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Лист 05: СИНХРОН ПЛАН ИНФРАСТРУКТУРЕ Р = 1 : 1000

1.5.1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА

Лист 05A: ПЛАН ХИДРОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Р = 1 : 1000

Хоризонтално растојање између водоводних и канализационих цеви и зграда,

дрвореда и других затечених објеката не сме бити мање од 2,5 м. Минимално растојање ближе ивице цеви до темеља објекта не сме бити мање од 1,5 м. Минимална дубина укопавања цеви водовода и канализације је 1,0 м од врха цеви до коте терена.

На канализационој мрежи код сваког рачвања, промене правца у хоризонталном и вертикалном смислу, промене дужине цеви, као и на правим деоницама на одстојању приближно 50 м, поставити ревизионе силазе.

Водовод

Концепцију решења водоснабдевања блока «35» градити ослањањем на два правца која пролазе ободом блока, а диктирани су излазима из блока, тј. улицама Палих Бораца и Народног Фронта.

Приликом формирања мреже унутар блока узети у обзир намене и спратност, укључујући пожарну воду у објектима као и у уличном делу. Водоводну инфраструктуру у блоку искључиво водити у зеленом појасу или испод «сегментних» пешачких стаза и плочника, водећи рачуна о приступности хидрантској мрежи и чворним местима . Тежити да водоводне цеви буду изнад канализационих цеви, а испод електричних каблова при укрштању. Минимално растојање ближе ивице цеви до темеља објекта је 1,50 м.

Прикључке објеката извести са УГ гарнитурама и ЛГ капом на приступним местима, по техничким условима надлежне организације за водоснабдевање. Уколико се хидрантска мрежа напаја водом из водоводне мреже чији притисак недовољан (мин. 2,5 бар), предвиђају се уређаји за повишење притиска. Уређај се поставља у

објекат који се штити од пожара или у посебно изграђен објекат, у складу са прописима из ове области.

Пројекте градског водовода и прикључке радити у сарадњи са надлежном комуналном организацијом.

Фекална канализација Регулационим планом планирана је изградња прикључне канализације унутар

блока, са изводима ка ободним улицама где је изграђена канализациона мрежа. Капацитет постојеће канализационе мреже, по ободима и делом у блоку, задовољава будуће потребе изградње и намене предвиђених објеката.

Планиране објекте прикључити на предвиђену секундарну канализациону мрежу или унутар блока на постојећу где је то могуће. Минималан пречник кућног прикључка је ∅ 160. Хоризонтално растојање између водоводних и канализационих цеви и зграда, дрвореда и других затечених објеката не сме бити мањи од 2,5 м Прикључке и пројектну документацију за планирану изградњу канализационе мреже радити у складу са условима са надлежног комуналног предузећа.

Атмосферска канализација Одвођење атмосферских вода из блока решити зацевљеном АТ канализацијом ка

реципијентима у ул. И.Л.Рибара и П. Бораца. За потребе одвођења атмосферског талога предвиђена је изградња «прикључне»

атмосферске канализације унутар блока. За одвођење атмосферских вода са кровних равни, платоа и фонтана, предвиђа се изградња атмосферске канализације, због сепарационог система каналисања, а део атмосферског талога са плочника и тротоарских површина усмерити у зелени појас. Не дозвољава се мешање отпадних и атмосферских вода. У ул. Н. Фронта планирати изградњу зацевљене атмосферске канализације са обе стране улице са реципијентима у улицама И.Л.Рибара и П.Бораца.

Пројектну документацију израдити у сарадњи и по техничким условима надлежног комуналног предузећа.

1.5.2. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ, Т Т И К Д С

ИНСТАЛАЦИЈЕ И ОБЈЕКТИ

Лист 05Б: ПЛАН ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ, ТТ И КДС ИНФРАСТРУКТУРЕ Р = 1 : 1000

Напајање будућих потрошача електричне енергије у «Блоку 35» ће се вршити из

постојећих трафостаница 20/0,4 кV. Ради обезбеђења снабдевања потрошача номиналним напоном потребно је у постојеће трафостанице «Позориште» и «Фонтана», инсталирати по још један трансформатор снаге 630 кVА, са припадајућом опремом. Нисконапонска мрежа мора бити изведена у прстену, тако да омогући сигурно напајање електричном енергијом и обезбеди потребну снагу. Мерење утрошка електричне енергије и максималне снаге ће бити изведено индивидуално на објектима, а у складу са ангажованом снагом.

Извођење јавне расвете у блоку ће се извести по трасама које су дате у графичком прилогу. Расвета мора пратити тротоар, а кабловски вод и канделабери

морају бити смештени на јавном грађевинском земљишту. Тип канделабера ће одредити сам пројектант.

За будућу телефонску мрежу потребно је поред проширења постојећих капацитета изградити и додатну примарну и секундарну мрежу која би задовољила потребе будућих корисника. Планирати постављање цеви испод бетонских и асвалтних површина на трасама каблова како би се избегла накнадна раскопавања.

Систем кабловске дистрибутивне мреже пројектовати флексибилно, како би се у догледном периоду могао проширити на постојеће, дограђене и новоизграђене објекте у околини и уклопио у интегрални систем града. Мрежу извести коаксиалним каблом. Оптичка мрежа није потребна због близине центра кабловско дистрибутивног система и стога малог слабљења сигнала. За објекте са више ламела, улаза, односно суседне објекте, извршити концентрацију унутрашњег развода на једном месту и ту предвидети повезивање на спољашњи развод КДС. Повезивање суседних објеката остварити кроз подрумски, тавански или други заједнички простор.

1.5.3. ТЕРМОТЕХНИЧКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ И ОБЈЕКТИ

Лист 05В: ПЛАН ТЕРМОТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРE Р = 1 : 1000

У концепту термоенергетских решења потребно је водити рачуна о рационалном

коришћењу извора топлоте, с обзиром на њихову општу ограниченост, као и на особеност да се у случају недовољно разрађених решења, потрошња пребацује на потрошњу електричне енергије.

Планирана термоенергетска инфраструктура овог подручја базирала би се на опредељењу изнетом у Просторном плану Републике Србије, да се земни гас користи као основни енергент у широкој потрошњи.

Планом се предвиђа изградња топловода од будуће гасне котларнице у блоку ''44''. На овај топловод би било могуће прикључити све објекте колективног становања као и пословне објекте. Повезивање суседних објеката остварити кроз подрумски или други заједнички простор.

За изградњу топловодне мреже користити предизоловане цеви и припадајуће елементе који су снадбевени системом за брзу детекцију пропуштања цевовода тј. појаве влаге у изолацији. Предност овог система је што брзо и на самом почетку открива и лоцира хаварију те тако штити цевовод од пропадања, а радове санирања квара држи на релативно ниском нивоу.

Приликом изградње топловода неопходно је извршити замену топловодног крака од котларнице ка објекту Дома културе и извести раздвајање на посебни крак за Дом Културе а посебно за остатак блока. Раздвајање извести у топловодној шахти. У делу блока у коме је предвиђена изградња нових обjеката изградила би се гасоводна мрежа ниског притиска са које би се омогућило прикључење свих објеката који су предвиђени планом.

Планом се инсистира на примени савремених изолационих материјала приликом саме градње, као и изолација постојећих објеката.

Препорука за пројектовање је да се повољном орјентациом и распоредом отвора на објекту смање топлотни губици на самом објекту.

1.6. ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ ДОБАРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕДХОДНУ ЗАШТИТУ И АМБИЈЕНТАЛНИХ ВРЕДНОСТИ

У простору Плана нема евидентираних добара која уживају предходну заштиту

нити простора чију амбијенталну вредност коју треба сачувати. Овим Планом се условљава заштита објекта у коме се налази кафана «Каиро»

(М. Тита бр. 67), чије рушење није дозвољено, уз обавезу израде конзерваторских услова Покрајинског завода за заштиту споменика културе приликом реконструкције објекта.

1.7. ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА

1.7.1. УСЛОВИ ЗА НЕОМЕТАНО КРЕТАЊЕ ИНВАЛИДНИХ ЛИЦА

Кретање инвалидних лица омогућити пројектовањем оборених ивичњака на местима пешачких прелаза, као и одговарајућим пројектовањем рампи за повезивање виших и нижих нивоа, обезбеђењем довољне ширине, безбедних нагиба и одговарајућом обрадом површина.

Кроз израду техничке документације применити одредбе Правилника о условима за планирање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица («Сл. гласник РС», бр. 18/87).

1.7.2. МЕРЕ ЗА РАЦИОНАЛНО КОРИШЋЕЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

Уређивањем простора Плана омогућиће се прикључење објеката на централизовани систем топлификације, што представља основ за рационализацију потрошње енергије за грејање објеката.

Објекте планирати према прописима са квалитетном изолацијом тако да би губици енергије били мањи.

1.7.3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ И ДРУГИХ ВЕЋИХ НЕПОГОДА И УСЛОВИ ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОНО И ДСЗ

У циљу заштите људи, материјалних и других добара од ратних разарања,

елементарних и других непогода и опасности у миру и рату, укупно уређење и изградња комплекса мора бити реализована уз примену одговарајућих превентивних просторних и грађевинских мера заштите.

Ради заштите од потреса објекти морају бити реализовани и категорисани према Правилнику о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима.

Ради заштите од пожара објекти морају бити реализовани према одговарајућим техничким противпожарним прописима, стандардима и нормативима:

- Објекти морају имати одговарајућу хидрантску мрежу - Објектима мора бити обезбеђен приступни пут за ватрогасна возила, по

којима најудаљенија тачка коловоза није даља од 25м од габарита објекта - Објекти морају бити реализовани и у складу са Правилником за електро-

инсталације ниског напона («Сл. лист СРЈ», број 28/95) и Правилником за заштиту објеката од атмосферског пражњења («Сл. лист СРЈ», бр. 11/96)

1.7.4. МЕРЕ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У циљу заштите животне средине, треба спровести следеће мере заштите: - да се загревање објеката врши централизовано (даљински) или из

котларнице која би користила гас као гориво - да се грађевинско-техничким мерама обезбеди добра хидроизолација,

термоизолација и заштита од претеране инсолације - да се уреде све слободне и зелене површине - да се не обавља делатност која у редовним условима може контаминирати

животну средину изнад дозвољене границе - да се испод трансформатора ТС изгради прописани танк за прихват

евентуално просутог уља за хлађење - да се планирани паркинг простори засенче насадима лишћара високе

биолошке вредности тако да се спречи прегревање возила у летњим месецим

1.8. СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ УРЕЂЕЊА ЗЕМЉИШТА

Средњорочни програм уређења земљишта односи се на уређење јавног земљишта, односно уређење уличних коридора у границама плана, јавних површина и урбанистичких целина са објектима јавних намена. Уређење земљишта обухвата припремање и опремање земљишта.

Укупна, бруто, површина обухваћена Планом износи 6,43 ха. Површина уличних коридора је 1,39 ха, а нето површина блока 5,04 ха. Програмом уређења је, поред уређења коридора улица, обухваћено опремање простора техничком инфраструктуром и остало уређење јавног грађевинског земљишта, чија површина износи 1,28 ха.

ТРОШКОВИ УРЕЂЕЊА ЗЕМЉИШТА УКУПНО (А+Б) 116.178.000 дин1

А. ПРИПРЕМАЊЕ ЗЕМЉИШТА

1 припремање подлога и израда планског документа

2 израда техничке документације за предвиђене радове (3% инвестиционе вредности Б)

3 решавање имовинско правних односа

4 измештање и уклањање постојећих објеката и инсталација

5 санација и насипање терена

6 пратећи трошкови реализације (6% 3-5)

13.507.000 дин

800.000 дин

3.080.130 дин

2.610.000 дин

5.445.100 дин

1.026.400 дин

544.890 дин

Б. ОПРЕМАЊЕ ЗЕМЉИШТА

1 изградња и реконструкција саобраћајних површина

2 изградња и реконструкција слободних површина (поплочавање и озелењавање)

102.671.000 дин

25.123.200 дин

51.871.312 дин

1 ПАРИТЕТ (април 2005. године) 1€ = 82 ДИН

3 изградња и реконструкција хидротехничке инфраструктуре

4 изградња и реконструкција електротехничке, ТТ и КДС инфраструктуре и објеката

5 изградња и реконструкција термотехничке инфраструктуре

6 пратећи трошкови реализације (6% 1-5)

7.282.440 дин

3.985.000 дин

8.597.000 дин

5.811.537 дин

ТРОШКОВИ УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА ПО УРБАНИСТИЧКИМ ЦЕЛИНАМА

заједнички трош кови 22.453.000 дин

ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 1.396.000 дин

- припремање подлога и израда планског документа 800.000 дин

- израда техничке документације за предвиђене

радове (3% инвестиционе вредности) 596.000 дин

1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 7.282.440 дин

водовод 2.071.900 дин

∅100 509 м 2.100 дин/м 1.068.900 дин

∅280 295 м 3.400 дин/м 1.003.000 дин

фекална канализација 1.788.500 дин

∅200 327 м 3.500 дин/м 1.144.500 дин

∅250 140 м 4.600 дин/м 644.000 дин

кишна канализација 3.422.040 дин

∅300 774 м 3.460 дин/м 2.678.040 дин

∅250 240 м 3.100 дин/м 744.000 дин

2. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА, ТТ И КДС ИНФРАСТРУКТУРА 3.985.000 дин

израда јавног осветљења (80 канделабра × 31.000 дин) 2.480.000 дин

полагање н.н. кабла (620 дин/м × 1310 м) 812.000 дин

полагање ТТ (632 м) и КДС (486 м) каблова × 620 дин/м 693.000 дин

3. ТЕРМОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 8.597.000 дин

топловод 1358 м 5207 дин/м 7.072.000 дин

топлотне подстанице + прикључни водови 5 комада 1.275.000 дин

Реконструкција постојеће котларнице и подстанице 250.000 дин

4. ПРАТЕЋИ ТРОШКОВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ (6%) 1.192.000 дин

посебни трошкови по урб. целинама 102.500.240 дин

УЛИЧНИ КОРИДОРИ 25.123.200 дин

укупна површина која се уређује 13.880 м2

Улица Иво Лоле Рибара. 5.330 м2 УКУПНО: 10.209.000 дин

тротоар - бетонирање 920 м2 1.900 дин/м2 1.748.000 дин

паркин-растер коцке 1.300 м2 2.600 дин/м2 3.380.000 дин

озелењавање 1.060 м2 1.500 дин/м2 1.590.000 дин

реконструкција коловоза 1.360 м2 1.400 дин/м2 1.904.000 дин

бициклистичка стаза 690 м2 2.300 дин/м2 1.587.000 дин

Улица Народног фронта – повр. 8.550 м2 УКУПНО: 14.914.200 дин

тротоар-бетонирање 1.590 м2 1.900 дин/м2 3.021.000 дин

паркин-растер коцке 1.512 м2 2.600 дин/м2 3.931.200 дин


реконструкција коловоза 2.100 м2 1.400 дин/м2 2.940.000 дин

ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ 77.377.040 дин

укупна површина која се уређује 12.830 м2

припремни радови 11.626.390 дин

израда техн. докум. (3%) УКУПНО: 2.000.000дин

депоседовање обј. и расељавње

НРГП 145 м2 18.000 дин/м2 2.610.000 дин

руш. и уклањ.пост.обј. 3.203 м2 1.700 дин/м2 5.445.100 дин

сан. и насипање терена 12.830 м2 80 дин/м2 1.026.400 дин

пратећи трошкови (6%) УКУПНО: 544.890 дин

опремање земљишта 51.871.312. дин

Приступна саобраћајница

паркинг

− 103 ПМ

− коловоз.

− тротоар

1.287 м2

2.785 м2

2.600 дин/м2

3.500 дин/м2

13.093.700 дин

3.346.200 дин

9.747.500 дин

«сквер»

поплочавање 8.795 м2 3.100 дин/м2 27.264.500 дин


пратећи трошк. реал. (6%) УКУПНО: 2.936.112 дин

ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА УРЕЂЕЊА ЈАВНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Законски основ којим се регулише финансирања уређивања јавног грађевинског земљишта се налази у Закону о планирању и изградњи (члан 73 -78).

Основни извор финансирања уређења јавног грађевинског земљишта је накнада за коришћење грађевинског земљишта. Поред ове накнаде за потребе уређења јавног земљишта може да се партиципира део који инвеститори плаћају општини као надокнаду за уређење земљишта, као и остали Законом предвиђени извори.

Укупни трошкови уређивања јавног грађевинског земљишта у границама Плана износе 116.178.000 динара. Трошкови уређивања нето површине блока (без коридора улица који су обухваћени овим Планом) износи 91.054.800 динара.

Заједничи трошкови, који се расподељују на све будуће инвеститоре пропорционално, износе 22.453.000 (односно 780,00 дин/м2 БРГП). Будућу изградњу оптерећује и део трошкова уређења уличних коридора.

б) методологија одређивања накнаде за уређење земљишта за изградњу на осталом грађевинском земљишту

Изградња на «осталом грађевинском земљишту» осим реалних трошкова

уређења саме локације (секундарно уређење локације) партиципира и део заједничких трошкова уређења јавног земљишта. Накнаде за уређење земљишта се одређује одлуком општине о њеној висини за поједине намене (становање, пословање, трговина, производња итд.) и зоне града, а димензионисана је на основу система вредновања локација (партиципира део рентног потенцијала локација на основу локацијских подобности и претходног улагања у уређење локације) и средњорочног програма уређења земљишта града (партиципација део рентног потенцијала локације на бази планираног увећања вредности локације).

С обзирон да општина нема одлуке у складу са напред наведеном методологијом обрачуна накнаде за уређење земљишта, трошкови уређења земљишта су димензионисани на основу тржишне вредности м2 корисног простора одређене намене, тако да накнада за уређење земљишта партиципира 20% тржишне вредности простора код стамбене изградње, односно 25% код осталог простора.

Тржишна вредност стамбеног простора у новим објектима колективног становања у Врбасу износи око 45.000 дин/м2 корисног простора. Износ трошкова уређења земљишта износи 9.000 дин/м2. Тржишна вредност пословног и осталог комерцијалног простора износи око 52.000 дин/м2 корисног простора, а износ партиципације, односно накнаде за уређење земљишта је 13.000 дин/м2

Калкулативна вредност грађења стамбеног простора је 24.000 динара, а пословног простора је 28.000 динара.

КК-1 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 70:30) БРГП 2600 м2 (НРГП 2000 м2)

- становање БРГП 1820 м2 (НРГП 1400 м2)

- пословање БРГП 780 м2 (НРГП 600 м2)

1. трошкови уређења земљ. локације

- становање 12.600.000 дин

- пословање 7.800.000 дин

УКУПНО 20.400.000 дин

2. трошкови грађења




ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ (1+2) 70.800.000 дин

КК-2 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 70:30) БРГП 5600 м2 (НРГП 4300 м2)












КК-3 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 70:30)

БРГП 1900 м2 (НРГП 1460 м2)












ИК-1 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 70:30) БРГП 9130 м2 (НРГП 7300 м2)












ИК-2 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 70:30) БРГП 4460 м2 (НРГП 3600 м2)












ПС-1 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 50:50) БРГП 4000 м2 (НРГП 3200 м2)












ПС-2 планирана изградња (однос стамбеног и осталог простора 50:50) БРГП 400 м2 (НРГП 320 м2)











ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ (1+2) 11.840.000дин

ПС-3 - није планирана нова градња

КП планирана изградња БРГП 800 м2 (НРГП 600 м2)



_____________________________________




_________________________________


ИНВЕСТИЦИОНА ВРЕДНОСТ ( 1 + 2 ) 24.600.000 дин

УКУПНИ ПРИХОД НА ОСНОВУ НАКНАДЕ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА У ЦЕЛИНАМА ОСТАЛОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА 228.587.800 дин

2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

2.1. ИНЖИЊЕРСКО-ГЕОЛОШКИ УСЛОВИ И ПРЕПОРУКЕ Цео простор Бачке испуњен је моћним слојевима и наслагама неогеног мора и

језера и седиментима флувијалног, делувијалног и еолског порекла, плеистоцене и холоцене старости. Марински и лаксутриски седименти представљени су углавном кластичним развојем и доминацијом песка, пешчара, лапора, биогених кречњака, глина и лапоровитих кречњака. Неогена подлога у целости је прекривена квартарним наслагама (плеистоцене и холоцене старости), а на површинском саставу преовлађујуће лес и лесу сличне наслаге. Флувијални наноси чине подлогу лесним наслагама великих водотокова (Дунав, Тиса).

Лесне наслаге показују добру вертикалну стабилност. Дозвољено оптерећење је између 15-20 N/cm2.

2.1.1. СЕИЗМОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ За територију општине Врбас нису вршена микросеизмичка истраживања. За

одређивање степена угрожености од земљотреса морају се користити подаци из поменуте „Карте микросеизмичке рејонизације .

Потреси до 70 сеизмичког интензитета могу се очекивати у средишњим и источним деловима општине у којима је лоциран град Врбас.

Према овим показатељима угроженост територије Врбаса од земљотреса је у границама кад су нужне активне и пасивне мере заштите од евентуалног земљотреса.

2.1.2. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ Нису вршена ажурна детаљна истраживања нивоа подземних вода, тако да се не

зна њихов максимални могући ниво. На основу података из просторног плана Општине, изградњом каналске мреже хидросистема ДТД смањен је ниво подземних вода на свим деловима територије Општине, у границама за максималне водостаје од 1,5 - 2,0 м.

Приликом изградње објеката треба ограничити дубину укопавања објеката и предузети одговарајуће мере заштите објеката од подземних вода у екстремним ситуацијама.

2.2. УСЛОВИ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ

Грађевинска парцела може се образовати на земљишту које је Планом предвиђено за изградњу и које одговара условима садржаним у правилима уређења и у правилима грађења.

Грађевинска парцела се образује од катастарске парцеле, катастарских парцела и/или делова катастарских парцела у складу са наменом и регулационим условљеностима планираних локација за изградњу. Новоформиране парцеле треба да имају правилну геометријску форму.

Минимална површина новоформиране грађевинске парцеле за зоне породичног становања са комерцијалним садржајима је 400 м2. Ако је површина постојеће катастарске парцеле породичног становања мања од минималне планиране грађевинске парцеле до 10%, а задовољава остала правила предвиђена овим Планом, на њој је дозвољена изградња новог објекта. Минимални ширина планиране грађевинске парцеле према улици за зоне ИК је 12,0 м.

Ако постојећа катастарска парцела не испуњава услове прописане овим Планом, обавезна је израда урбанистичког пројекта, који ће обухватити и минимално једну од суседних парцела, у циљу укрупњавања и формирања грађевинске парцеле која одговара правилима из овог Плана. Ако од простора у контактном подручју у оквиру исте зоне није могуће формирати грађевинску парцелу обавезна је израда урбанистичког пројекта који обухвата и овај простор.

Образовање грађевинских парцела се врши у складу са Законом.

2.3. ПРАВИЛА ЗА ПЛАНИРАНУ НАМЕНУ ОБЈЕКАТА

Намена објеката на подручју обухваћеним овим Планом треба да буде у складу са

планираном наменом земљишта: Табела 2А – «Намена површина простора и објеката на нивоу блока и зона са истим правилима уређења и грађења – планирано стање. Могућа је изградња и осталих садржаја компатибилних основној намени.

Поред урбанистичких параметара и правила датих у правилима уређења (Табела 3А – «Граничне вредности урбанистичких параметара – планирано стање»), важе и следећа правила:

− дозвољено је повећање индекса изграђености (И) и степена заузетости грађевинске парцеле за објекте на угаоним парцелама за 15%.

− Није дозвољена изградња стамбеног простора у приземљу објеката у зони КК − Није дозвољена изградња или било каква промена у простору која би могла да

угрози објекат или функцију на суседној парцели у имовинско-правном, еколошком или обликовном смислу,

− Приликом изградње објекта обавеза је извођача објекта да обезбеди суседне објекте,

2.4. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА

Положај објекта на грађевинској парцели одређен је регулационом линијом,

границом урбанистичке целине, ако се објекат налази на овој линији, и/или грађевинском линијом.

Спратност објеката условљена је местом објекта у простору: објекти који гравитирају унутрашњој јавној површини ограничени су на спратност Су+П+2 за Зоне према Улици Народног Фронта, односно Су+П+3 за зоне према улици М.Тита (последња етажа може бити и поткровље). Висина венца изнад приземља је на коти од 4,50 м, а висина кровног венца на коти 10,80 м у зонама према Ул. Н. Фронта, односно 12,60 м у зонама према Ул. М. Тита.

Објекти у целинама које гравитирају главној улици поштују правила која постоје – спратност до П+4, нивелета венца изнад приземља 5,40, нивелета венца на приближно 15,30м на фасадама које гледају према јавним површинама. У приземљимa

објеката према јавним површинама нису дозвољени испусти, а испусти венаца и архитектонских елемената на фасадама спратних етажа могу бити максимално 0.60 м.

Грађевински елементи на нивоу приземља не могу прећи грађевинску, односно регулациону линију (рачунајући од основног гaбaритa објекта до хоризонталне пројекције испада) изузев у следећим случајевима:

− Излози локала највише 0,30 м по целој висини, када најмања ширина тротоара износи 3,0 м – испод те ширине тротоара није дозвољена изградња испада излога локала у приземљу

− Транспарентне браварске конзолне надстрешнице, маркизе (по целој ширини објекта) и сл. које се налазе на висини већој од 2,5 м, могу прећи грађевинску (регулациону) линију до 1,2 м

− Платнене надстрешнице са масивном браварском конструкцијом највише до 1,00 м од спољне ивице тротоара на висини већој од 2,5м.

− Конзоле реклама за највише 1,20 м на висини већој од 2,5 м. Грађевински елементи (еркери, доксати, балкони, улазне надстрешнице са и без

стубова, надстрешнице и сл.) на нивоу првог спрата могу прећи грађевинску (регулациону) линију, рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада) 1,2 м уз услов да укупна површина грађевинских елемената не може прећи 50% уличне фасаде, односно 30% стражње фасаде изнад приземља.

Кота приземља објеката може бити највише 0,90 м изнад коте терена. Кад објекат излази на јавну површину и у приземљу има нестамбену намену, кота приземља може бити максимално 0,20 м виша од коте тротоара (денивелација до 0,90 м се савладава унутар објекта). Ово правило не важи за објекте који се уклапају у постојећу изградњу.

Кота пода сутерена је, због могућег повишеног нивоа подземних вода, максимално 1,80 м испод коте терена. Из истог разлога посебно обратити пажњу на обезбеђивање објекта од високог нивоа подземних вода.

Објекте, с обзиром на значај овог простора за град, треба градити од квалитетних и постојаних материјала. Кровове предвидети двоводне или вишеводне, са кровним покривачем од црепа, а висину слемена ограничити висином околних објеката.

Код изградње нових објеката предвидети вертикалне техничке шахтове за инсталације, који су и предходни услов за гасификацију свих корисника, односно становање и остале намене.

Приликом извођења радова на изградњи нових објеката треба заштитити постојеће објекте у складу са одговарајућим Прописима. Приликом радова испод нивоа терена обавезно је постојеће суседне објекте заштитити АБ дијафрагмама.

Постојећи објекти који се задржавају могу се реконструисат у оквиру својих габарита и на основу правила грађења, општих или предвиђених за поједине зоне

Објекти који су предвиђени за рушење могу се реконструисати у оквиру својих габарита до привођења простора намени.

2.5. ПРАВИЛА ЗА ОБЈЕКТЕ КОЈИ СЕ РЕКОНСТРУИШУ

Поред правила за реконструкцију објеката која подразумевају: – санацију дотрајалих конструктивних делова објеката – адаптацију објекта у смислу промене намене дела објекта – поделу или спајање појединих функционалних делова објекта – замену инсталација, уређаја, постројења и опреме – пренамену постојећих таванских простора и помоћних простора у објекту

адаптирањем у корисни стамбени простор

... дозвољена је доградња и надградња на свим објектима у оквиру планираног регулативног оквира до граничних вредности параметара коришћења земљишта уз предходну статичку проверу стабилности објекта.

Није дозвољено појединачно застакљивање балкона, тераса и лођа на стамбеним зградама као ни друге грађевинске интервенције на фасадама изузев координираних заједничких акција свих станара уз сагласност надлежних органа.

Објекти који су предвиђени за рушење могу се реконструисати у оквиру својих габарита до привођења простора намени. СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

Овај план детаљне регулације представља правни и плански основ за:

− Издавање извода из плана за изградњу, доградњу и реконструкцију објеката и уређења површина јавне намене, према правилима из овог плана, у складу са Законом о планирању и изградњи ("Сл. Гласник РС" бр. 47/03).

− Израду урбанистичких пројеката парцелације и препарцелације и исправке граница парцеле, на основу Правила грађења из овог плана.

Изградња на катастарским парцелама које испуњавају услове за формирање

грађевинске парцеле из овог плана може се директно спроводити у складу са параметрима овог плана.

За објекте који се граде у зонама КК-1,2,3, које су планиране као отворени градски блок, обавезна је израда урбанистичког пројекта. За остале објекте је обавезна верификација идејног пројекта Комисије за планове

Овај план ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу општине Врбас"

Графички прилози

Г. ДОКУМЕНТАЦИЈА

Извештај, Одлуке, оверена геодетска подлога, документација предузећа

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕurbanizam.vrbas.net/planska/PDR_BLOK_35_TEKST.pdf ·...

Documents

Transcript of ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕurbanizam.vrbas.net/planska/PDR_BLOK_35_TEKST.pdf ·...