Часопис СВЕТИГОРА - ВЕЛИКИ ПОСТ 2012 - број 214

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XXI ВЕЛИКИ ПОСТ МАРТ 2012. г. БРОЈ 214

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

Свети Сава, Симеон Мироточиви и Кирил Философ са ктитором Стефаном Вукановићемманастир Морача, иконописао Козма, XVII век

Многи су путеви, драга браћо и сестре, којима ходе људи по овој земљи, многи су трагови које остављају сва

жива створења, које остављају и људи и људска покољења за собом.

Међу свим тим путевима људским, земаљским, један је пут који води у живот, а наставници тога пута који води у жи-вот и учитељи су свети Божији људи. Међу њима је и Све-ти отац наш Сава, архиепископ и просветитељ српски и све-православни, коме је и ова светиња посвећена. Његов пут је пут који води у живот, зато му и пјевамо као наставни-ку и учитељу пута који води у живот. Његови трагови, тра-гови којима је он ходио, остали су неизбрисиви у људском памћењу, а његови трагови трагови су светости, трагови човјечности, трагови богочовјечности. Такви су његови тра-гови, такви су трагови свих Божијих људи који су газили по овој земљи. Њихови трагови миришу на вјеру, доброту; ми-ришу на светост и на свјетлост, за разлику од оних других тра-гова који смрде нечовјештвом, о којима је пјевао ловћенски пророк Петар II Петровић Његош. Смрде нечовјештвом тра-гови не само оних којима је он пјевао, него и многих других људи, понекад и народа на овој земљи.

Зато је добро на овакве благдане, на ове свете дане, да се сјетимо оних чији трагови миришу небеским миомиром, чији трагови свијетле свјетлошћу богопознања. Свјетлошћу

богопознања, свјетлошћу човјекопознања, свје-тлошћу истине и чији путеви воде у живот, не само овај пролазни живот земаљски, него у живот вјечни и непролазни, бесмртни. Живот онај који Бог дарује. Kоји је Бог подарио људскоме роду стварајући га, а нарочито који је Бог подарио људскоме роду када је послао Сина Свог Јединородног Христа Бога нашега, Који нам се открио и јавио као Пут, Истина и Живот. Сам за себе је то рекао, нико никада тако нешто није могао рећи за себе или за било кога другога сем за Христа Господа: да је он Пут, Истина и Живот. Зато се и Црква хришћанска у древним временима називала путем - читајте дјела апостолска која је написао Све-ти апостол Лука, тамо се стално говори о путу про-тив кога ратују ондашњи безбожници. Црква је тај пут, Црква је она која чува у себи истину и живот, а свети Божији људи су путовође на том путу. Почев-ши од Светих апостола, па онда после њих безбројне душе просвећене свјетлошћу богопознања и исти-не Божије, испуњене живота, ходиле су тим путем, Божијим путем, Христом као путем који води у живот вјечни. Они су ходили и проходили путеве, а други су за њима ишли и ходили тим њиховим путем који води у живот вјечни.

Путовођа пута који води у животMитрополит АМФИЛОХИЈЕ

savi ndan

3

м

арт / 2012 / svetigora

ТРАГОВИ У КАМЕНУИ овдје у Црној Гори, у Боки и широм ових

земаља, многи су трагови којима је ходио Свети отац наш Сава. Ви, који сте овде комшије Будве знате за онај пут који иде од Будве, од Цитаделе преко мора, да се назива пут Светога Саве. Није то случајно, нико то није измаштао и измислио, као што неки савре-мени просветитељи (у суштини промашитељи) измишљају митологије о другим траговима. Свети Сава је ишао тим путем, јер је два пута ходио за Све-ту Земљу. Одавде је ходио из Будве... На Цитадели, како се она и данас зове, ту је био храм. Данас на том мјесту, одмах поред храма Пресвете Тројице, стоји храм Светога Саве.

И са Превлаке је ходио и Превлаци Михољској доходио Свети Сава и не бих се зачудио да је овдје гдје се налази овај храм ста-ла стопа његова, па су потом-ци – сјетивши се да је он прошао овим путем – овдје подигли ову светињу. Био је он овдје, на овој Михољској метохији, метохији светосавској, јер он је био онај који је рукоположио првог зет-ског епископа Илариона и поста-вио га је на Михољску превлаку за епископа. Михољска превла-ка је мјесто гдје је боравио, гдје се подвизавао и трудио и коју је благословио Свети архиепископ и просветитељ српски Сава Немањић и многа дру-га мјеста овдје свједоче о њему, о његовим трагови-ма и о путевима којима је ходио. Ено и на врху Дур-митора наћи ћете Савин кук, а на Сињајевини ћете наћи Савино језеро и Савин лук и Савине стране и Савин вир...

Требало би нам много времена да набројимо све те називе, који свједоче као громови небески да је овдје свети Сава ходио, да је овдје оставио своје трагове, да је овдје учио и васпитавао људе да ходе путем који води у живот вјечни. Уосталом није ли се он и родио у Подгорици, главноме гра-ду Црне Горе, на Рибници. Сад неки говоре да није то Немањин град, већ да је турска тврђава. Чудна ми чуда, били су ту сигурно и Турци и они су вла-дали једно вријеме, али се зна од памтивјека да је ту рођен Симеон Мироточиви, да је Свети Сава ту никао, на том мјесту. Ти људи, којима су се омили-ла беспућа би најрадије да то укину, да то избришу из памћења. Из свога су избрисали, али хтјели би да избришу из памћења овога народа, али као што је у Јеванђељу речено: ако људи заћуте, камење ће про-говорити. Камење, сваки кутак Боке и Црне Горе и Ерцеговине свједоче о Светоме Сави архиепископу и просветитељу српском.

СЛОВЕСНИ ТРАГОВИСвједочи и чињеница да је светородна лоза

Петровића темељила своју просвјету и своје васпитање на светосављу све до краља и господа-ра Црне Горе Николе I Петровића. Кад прочитате његова дјела из 1912. наћи ћете химну коју је напи-

сао, а која носи наслов „Свети Сава“. Свједоче и књиге које су штампане. На Цетињу ено Мјесецослов који је штампан 1494. г. – у њему је црвеним словима уписано на овај датум: Свети Сава архиепископ српски, као што је 13. фебруара упи-сано Свети Симеон Мироточиви. То је књига штампана на Цетињу, Ћириловим словима и Светог Саве словима. Друга је сад прича што Цетиње нема више тих слова. Још се хва-ли Октоихом, али је избрисало слова Октоиха цетињскога, слова Светога Саве, слова Светога Петра Цетињскога, слова Петра II Петровића Његоша... То је друга прича, али је једно чињеница: да је сва просвјета на овим просторима, и када је владала Венеција и када је владала Аустроугарска, да су све наше школе од кад су основане славиле овај дан и да је Свети Сава прослављан као просветитељ у свим тим шко-лама. И у аустроугарска времена, а да не говоримо у вре-мена стварања и образовања Црне Горе Петровића. Почев-

ши од првог буквара којег је штампао на Цетињу Петар II Петровић 1834. г, па до Законика књаза Данила Петровића, па редом сви митрополити (међу које спада часни митрополит овдје рођен, Митрофан Бан) – сви су они његовали светосавско, светоћириловско слово, светооктоихско слово, сви су они ва-спитавали покољења да ходе путем који води у живот, научени од Светога Саве архиепископа и просветитеља српскога.

Као што ви старији знате, Свети Сава је у школама прослављан све до 1946. г, а кад су дошли безбожници и преузе-

ли власт, онда су они замјенили Светога Саву са безбожним Брозом. Док је био Броз, хајде па да то и опростимо, али за-што послије Броза Свети Сава не може да се врати у школе наше, да се врати на мјесто које му припада, да се врати као васпитач пута који води у живот – оно што је био кроз вјекове и што ће бити и што је данас. Ево ви сте свједоци тога: овдје у Црној Гори најдивније су светосавске прославе. Ја их оби-лазим редом и по Србији и по Босни и до Латинске Амери-ке и до Сјеверне Америке, а нигдје се Свети Сава – нека ми сви опросте, Срби и остали који прослављају Светога Саву – тако лијепо и благодатно и благословено не прославља као овдје. Ево, синоћ су хиљаде људи биле у крипти Саборног храма светог Васкрсења Христовога у Подгорици, бесједио је Цетињанин, професор универзитета, наш угледни Мило Ломпар, а вечерас ће у Херцег Новом исто тако Цетињанин да бесједи – Селимир Радуловић. Цетиње је жижа светосав-ске просвјете, светопетровске, која је из светосавске изник-ла и израсла.

И добро би било и биће то, ако Бог да, да се поново наше школе врате том путу Светога Саве, Христовом путу. Ипак смо били, али и остајемо хришћански народ и они који не вјерују у Христа имају право да не вјерују, али немају пра-во да то исконско право овога хришћанског народа укидају и да забрањују у име атеизма или својих неких идеологија, својих неких модерних митологија, којим покушавају да заводе и заводе за Голеш планину овај народ. Митологије дођу и прођу, митолошки путеви долазе и пролазе, па и они, како их сада називају дукљански путеви који воде у земљу недођију. Јер ви овде у Грбљу знате да кад су стари Грбљани испијали чашу у славу Божију, онда би три пута ударили: закивали би проклетога цара Дукљанина. Ко је цар Дукљанин: Диоклецијан, велики злочинац и убица, ге-

Требало би нам мно-го времена да набројимо све те називе који свједоче као громови небески да је овдје Свети Сава ходио, да је овдје оставио своје трагове, да је овдје учио и васпита-вао људе да ходе путем који води у живот вјечни.

4

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: Eпископ нишки др Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-

ставрофор др Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић,

Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј мр

Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јереј мр Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић),

Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија

Живковић, др Ксенија Кончаревић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања

Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe


· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

март 2012 / број 214

e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

Поезија 23Оглед 31Књига пророка Варуха 36Промоција 44Помен 50Хронике 52митрополит ХРИСТОФОР

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Св. ТЕОФАН Затворник

протојереј-ставрофор ДРАГАН Станишић

Патријарх московски и све Русије Г. КИРИЛ

3

18

25

34

41

из садржаја:

Аутентична насљедница ЦрквеСветих Ћирила и Методија

Путовођа пута који води у живот

Који је рођен од Бога не чини грех

Свети Григорије из Нисе -учење о Богу, човјеку и космосу

Црна Гора - дио канонскетериторије Српске Цркве

На насловној страни икона Свети пост, 1917. г, Степан Суслов

ноцидни, који је убијао хришћане широм ондашње римске империје и остало је то у народној свијести. Немојмо се враћати њему, јер његови трагови не воде Богу, не воде истини, нијесу трагови који миришу, него су тра-гови који смрде нечовјештвом, а ова земља, овај народ није рођен да смрди на нечовјештво него да се освјећује човјештвом, да се освјећује свјетлошћу богопознања, да иде путем који води у живот вјечни.

Учитељ тога пута јесте, рекосмо, Свети Сава који нас је сабрао данас овдје на овом светом мјесту гдје је остао његов траг и гдје је записана његова стопа кроз вјекове. Нека би Господ благословио све нас, нека би упутио и оне који сада ходе беспућима да се врате хришћанском путу, путу Светога Саве, Јована Владимира, путу Светога Петра Цетињскога, Бене-дикта Нурсијскога и свих оних који су овде оставили дивне и велике трагове хришћанске, просвећујући људе и народе том вјечном и непролазном истином, да ходе тим путем који води у живот вјечни.

Нека Бог благослови нашу дјецу и нека уразу-ми наше васпитаче и учитеље, да се и они полако врате Светоме Сави и да се вратимо том светосав-ском путу, јер нема будућности овај народ, ма како се он национално опредјељивао, нема будућности

ни европски народ, без тога пута. Док је ходила тим путем Европа је била земља чудеса, рађала је часне велике дивне људе светитеље, данас она креће једним путем који је и за

њу већ постао веома дискутабилан – да ли је то пут истинити и прави којим иде

– и зато се говори данас о кризи Евро-пе. Људи говоре о кризи материјалној, новчаној, међутим сва историја свједочи да кад год би дошло до таквих криза да су оне последице дубље духовне кризе и поремећаја, поремећаја људске душе, а то је управо оно гдје се данас налази Ев-

ропа. Најумнији људи Европе су тога свјесни и покушавају да се поново врате извориштима својим и оним истин-ским, правим, човјечним, богочовјечним путевима којима су ходиле Европа и Америка. И није добро да ми идемо оним беспућима којим ходе у Европи данас, него да и њима Европљанима помогнемо да се и они врате том њиховом и нашем путу хришћанском, путу изворном, који је једини прави пут за све нас.

У то име нека Господ благослови све вас, а нарочито нашу дјецу и Свети Сава нека нам буде учитељ пута који води у жи-вот, пута Христа Бога нашега, пута који стреми Богу љубави, вјечном и непролазном Оцу и Сину и Духу Светом, Богу на-шем коме је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

Бесједа изговорена на Савиндан 2012. у манастиру Светог Саве на Савиној глави у Доњем Грбљу.

Камење, сваки кутак Боке и Црне Горе и Ерцеговине свједоче о Светоме Сави ар-хиепископу и просветитељу српском.

6

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Др МИЛО Ломпар

„Дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом као лађа на пучини великог океана, бекству се дајемо и че-

камо кад ће проћи страшни дан и зимска беда која лежи над нама.“

Ове је речи патријарх српски Арсеније III Чарнојевић го-дине 1705. написао у својој чувеној и знаменитој посланици руском царском бољарину Головину, исказујући библијским речима и једноставношћу неупоредивом страшни тренутак народа, који је захваћен буром европског рата прешао пре-ко Саве и Дунава и сусрео се са новим светом и оним што му је било непознато, а препознало се као тешко. Био је то један страшни час наше историје, а он се на чудан начин у нашем времену понавља. Ту скоро били смо у прилици да чујемо готово исте једноставне речи, библијски интониране и упућене на исту адресу и са истом поруком. То је духовна ситуација нашег времена, али то није духовна ситуација на-шег искуства.

Наше искуство је дубокосежно и оно подразумева искушење, као што подразумева и спремност. То је оно што је откривено на почетку велике епохе наше средњевековне историје, када је Свети Сава корацима одлучним и прециз-ним, и изнад свега дубоко промишљеним, успео да створи вертикалу наше духовности. Када је успео да унутар цркве-но-правног и државно-правног система средњовековне Србије постави оно тако драгоцено начело симфоније, пренето из византијског права. Када је успео да у тешким тренуцима формира два типа нашег духовног искуства– општежитељни тип, онај тип који подразумева сарадњу, међусобно уважавање, помоћ и други – духовни, спириту-ални тип наше егзистенције; самотнички тип, тип рефлексије и тип размишљања.

Те две димензије српске културе понављају се у различи-том тону и са различитом јачином кроз читаву српску кул-турну и духовну егзистенцију. То је онај тренутак када је он успео да помири завађену браћу, као и онај тренутак када је принео икону Богородице пред лице свога оца, монаха Си-меона и описао нам то дирљивим и незаборавним речима у свом житију. Јер записано је да нико не зна оца до син и ако син хоће коме казати; и син је рекао, рекао је повест о свом оцу, рекао је повест о свом народу и рекао је повест о духу који се утом поновио у времену. Поновио се у тре-нутку косовског завета и поновио се у страшном тренутку када је средњовековна Србија пала под иго турско. Када је, како су говорили летописци, почела тама турских векова да би се потом – управо у овај час кад је патријарх Арсеније Чарнојевић упутио потресне речи своје посланице – поно-во појавио на светској позорници српски народ, као феникс, као неко ко одбија да нестане и корача у ново време. И по-новио се тај вертикални дух у наизглед потпуно супротном духу Доситејевом, у оним његовим приватним и готово не-познатим тренуцима, када је у Халеу, ни од кога гледан, у универзитетском матрикулу записао: Demetrius Obradoviks aus Zerbien. Био је из Чакова, из темишварског Баната, из Хазбуршке монархије, а записао је – иако никада пре тога у њој није био – да је из Србије. Био је то дакле духовни облик

идентитета некога ко својим очима до тада Србију ви-део није. Поновила се та светосавска духовна верти-кала и у тренутку када је прешао у устаничку, епску Србију у првим годинама устанка. На магистрални начин одјекнула је целокупна средњовековна спи-ритулна духовност зачета и маркирана светосав-ским предањем у стиховима највећег српског песни-ка, Петра II Петровића Његоша, који је успео да споји три димензије српске литературе, њену спиритуал-ност и духовност средњег века у Лучи микрокозма одговарајући на питање, најуниверзалније питање које човек може поставити: „Ко сам ја?“. У Лучи ми-крокозма одговарајући на питање о човеку као не-чему што припада целини универзума, као нечему што надилази универзум као рационалну и покуша-ва да га образује као надрационалну категорију, али одговарајући судбински и прецизно и на једно дру-го питање у Горском вијенцу: „Ко смо ми?“ Не дакле само „Ко сам ја?“, него и „Ко си ти?“, ко смо дакле ја и ти. Да ли ти и ја творимо две посебности или творимо заједницу? Јер, као што знамо, Свети Сава је управо исказао те две димензије: не само ја него и ти.

Та врста унутрашњих духовних опредељења проговориће у магистралном тону наше литера-туре. У великим романима Милоша Црњанског и Иве Андрића. У апсолутним сликарским потезима потпуно модерних сликара, некад до апстракције нераспознатљивих, као што су Сава Шумановић и Пе-тар Лубарда. Одговориће у различитим приликама у смртима мојковачких ратника и у смртима оних који су прешли албанску голготу.

Та дакле целина егзистенције поставља пред нас данас питање како одговорити на ту врсту свето-савског изазова. Како, дакле, спојити то универзал-но, то општечовечанско и то сасвим присно, интим-но, наше дубоко и обавезујуће? Како на неки начин бити достојан своје отаџбине и бити достојан онога што човек по дефиницији мора да буде. Ми смо мали и угрожен народ који мора на известан начин на то питање да одговори и у неповољним приликама и околностима. И као што човек иде на извор по воду у таквим приликама и околностима, тако исто мора да се врати почелу, јер се унутар њега може пронаћи и његово лице.

У том смислу чини ми се да у данашњем тренутку светосавско-просветно предање пред нас износи не-колико врло прецизних налога. Прво би било да је не-опходно унапредити интегралност српске културне свести и интегралност српске културне егзистенције. Интегралност значи да се неодступно треба држа-ти онога да сви Срби увек говоре српским језиком. Такође она подразумева да основна матрица која нам се намеће и која гласи да све што је српско треба све-сти на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, као Андрић, као Селимовић – временом пре-

Достојни сте своје егзистенције само онда ако се борите за њу

7

м


РАЈО Војиновић

Благодаримо Богу што нам је дао Светог Саву

Светосавска академија у Подгорици

стало да буде српско, не може бити прихваћена. Основно начело нашег саморазумевања у складу са светосавким предањем мора бити интегралистичко начело. Живели у једној, три или у десет држава, као што живи наш народ у расејању, ми морамо припадати овој унутрашњој верти-кали коју обележава и духовна и историјска компонента. Али ми морамо одговорити и налозима времена. Мора-мо се сусрести са оним што се тражи од нас у искуству садашњости и чини ми се да није на одмет и да није да-леко од идеје Светог Саве ако кажем да морамо унапре-дити, и изнутра – у себи и у другима – обновити идеју која почива на етици рада. Ми, једноставно речено, мо-рамо врлину рада подићи на виши степен онога где себе разумевамо. Не губимо, некад и ја се не уздржавам да то кажем, важне ствари у својој националној егзистенцији зато што мање вредимо, него зато што некако чудно за-боравимо да непрестано морамо да радимо и да мо-рамо да радимо утолико више ако нам изгледа у том тренутку да је узалудније. Упорни рад на крају мора, и доноси резултат. Светосавско-просветно образовање то носи са собом.

За ову прилику треће начело које ми се чини важ-ним да истакнем јесте нешто што је у нашем индивиду-ализованом и у много чему себичном времену потпуно

несавремено. То је начело солидарности. Начело соли-дарности, узајамности, начело неке препознатљивости другог у свом лицу и себе у туђем лицу, јесте управо ово начело које подразумева однос између ја и ти, јесте управо једно практично начело које нас омогућава из-нова као заједницу и које нам омогућава да будемо заједница. У том смислу, и на овом месту и у овом храму, ми се чини прикладним да се сетимо управо ових прин-ципа и ових идеја које су наш народ водиле кроз вре-ме омогућавајући му да у најбољим својим тренуцима, а то нису били само културни и духовни него су то били и историјски и ратнички тренуци, постигне ону целину своје егзистенције коју, иако мали, он обележава унутар раскошног света универзума. Ту димензију можемо пре-познати на фрескама наших манастира, можемо препо-знати у колони архијереја, можемо препознати у оном лику који нас посматра сваки пут изнова са фресака и као да нам каже: Достојни сте своје егзистенције само онда ако се борите за њу.

Бесједа изговорена 27. 01. 2012. г. наСветосавској академији у Саборном

храму Васкрсења Христовог у Подгорици.

У храму Христовог Васкрсења у Подгорици 26. јануара је одржана централна Светосавска

академија у Митрополији црногорско-приморској. Академији је присуствовао Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, многобројне госте је поздравио Епископ новограчанич-

ки и средњезападноамерички Г. Лонгин, а светосавску бесједу одржао је проф. др Мило Ломпар.

Владика Лонгин је у поздравном слову рекао да је Свети Сава једна од најзначајнијих личности за српски народ када је у питању чување његовог вјерског иденти-тета. Он је посебно захвалио митрополиту Амфилохију,

8

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

који је, како је нагласио, дао немјерљив допринос јединству Српске Цркве у земљи и расијању.

„Наша Црква чува народну душу. Она као истинска мајка чува народ да се не отуђи и да не заборави ко су му преци, ко је и шта је, коме Богу треба да служи и коме Богу треба да се клања.“

„Уз Божју помоћ и помоћ Светог Саве мисија наше Цркве на америчком континенту тече, иде и надам се да

ће бити још боље. И наша дјеца тамо декламују пјесме у част Светог Саве. Ми то све чинимо да изразимо благо-дарност Богу што нам је дао таквог Светитеља“, рекао је владика Лонгин.

У умјетничком дијелу програма учествовали су црквени хорови из Подгорице, Никшића, Цетиња, Ко-тора и Тивта, народни гуслари и рецитатори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња.

У свим храмовима и у свим већим мјестима широм Црне Горе и ове го-дине је прослављен празник Светог Саве, највећег српског светитеља и просветитеља. Светосавске академије организоване су у свим градовима, а на свакој од њих сабра-ло се мноштво вјерног народа.

Светосавске светковине широм Црне Горе

ХЕРЦЕГ НОВИМитрополит Амфилохије је на Савиндан

присуствовао Светосавској академији у дво-рани „Парк“ у Херцег Новом. На академији су присуствовали гђа Марина Јовићевић, гене-рални конзул Србије, градоначелник Херцег Новог Дејан Мандић, херцегновско свештен-ство, многи угледни гости и грађани Херцег Новог.

Академију су организовали црквене оп-штине Херцег Новог, Коло српских сестара из Херцег Новог и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ из Херцег Новог.

Овогодишњу Светосавску бесједу је изго-ворио књижевник Селимир Радуловић.

На академији су проглашени најбољи ра-дови са литерарног конкурса који је за уче-нике основних школа из Боке которске рас-писало СПКД „Просвјета“ под слоганом „На стазама Светог Саве“.

9

м


КОЛАШИНУ недјељу, 29. јануара у Колашину је одржа-

на Светосавска академија на којој је бесједио пјесник Бећир Вуковић, а коју је благословио митрополит Амфилохије.

„Ми обично својатамо Светога Саву, па ка-жемо да је он наш српски светитељ; и то јесте тачно, међутим, чинимо неправду, управо из разлога што га ограничавамо на један на-род и на једно вријеме,“ рекао је митрополит Амфилохије поздрављајући и благосиљајући учеснике и госте дванаесте Светосавске академије у Колашину.

ДАНИЛОВГРАДУ недјељу 29. јануара, у сали Центра за

културу у Даниловграду, одржана је свечана Светосавска академија.

Светосавску бесједу изговорио је рек-тор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Осврнувши се на писања појединих нових „историчара“ и

„просвјетитеља“ како је култ Св. Саве „увезен“ у Црну Гору половином 19. вијека, отац Гојко је јасно и аргументовано изнио историјат прослављања Св. Саве у Црној Гори од време-на Црнојевића до данас.

10

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

јереј НИКОЛА Урдешић

О култу Светога Саве у НовомеКулт Светог Саве у читаву

Боку, па и у Нови, није ни-када стигао, просто је одувијек ту. Можемо рећи да га је Свети за живота задобио. У Новско-ме крају многе приче говоре о Светом Сави, па су сходно тим причама, које свједоче како је Он ту био и како је поучавао и благосиљао народ свој, мно-ги топоними по њему названи. Тако имамо Савин врх и Савину воду на Луштици и најљепши дио Новога, Савину. Свакако да је најзначајнији показатељ ово-га о чему говоримо манастир Савина, али и храм Светог Саве на Луштици из 1800. године.

Саборни храм на Луш-тици, посвећен Светоме оцу Николају, архиепископу мирликијском, подигнут је на Радованићкој висоравни 1117. године. До наших времена је трипут обнављан: 1219. године, па 1669. и последњи пут 1898. године. Прву обнову сабор-нога храма приведоше крају луштички неимари 1219. го-дине, те је исти на Никољдан те године освештао сам први архиепископ серпских и приморских земаља Сава Немањић. Приликом те обно-ве, светониколајевски храм до-био је изглед сличан манастиру Жичи. Била је то једнобродна грађевина са куполом, рела-тивно малих димензија, а слич-ност са жичком светињом се огледала у црвеној боји фаса-де. Предање казује да су при-ложници те прве обнове били Немањићи. Долазећи на Луш-тицу, Свети Сава се срео са не-ким старцем, који му се пожа-лио да је полуострво веома оскудно водом за пиће. Чувши то Свети је својим жезлом уда-рио у земљу, из које је потекла вода. Међутим старац је својим невјеровањем увриједио Све-тога оца Саву, те је он поново жезлом ударио у земљу па се вода почела у море уливати. То се збило код Облатне, а мјесто се зове Савина вода. Иако је од

овога догађаја много времена прошло, полуострво Луштица и данас оскудјева у водом. Приликом освећења храма, Свети је благословио да свака кућа на Луш-тици слави Светога оца Николаја, што се до наших времена сачувало и поштује се. Пошто је храм освештао и одслужио Свету Литургију, у пратњи Луштичана и својих саслужитеља Свети је наставио даље, у обилазак Луштице.

Недалеко од Саборног храма, у селу Мркови (уру мање кварат хода) је храм посвећен Светој преподобномученици Параскеви. Пошто је и овај храм обишао, попео се кроз Мркове, преко винограца до Обосника (највећег врха Луштице, око 580 метара надморске висине), а мјесто на томе врху, на коме је стајао Свети Сава народ зове Савина главица или Савин врх. Посматрајући унутрашњост Бо-кокоторског залива Свети је угледао преко пута прелијепи предио поред мора и затражио да га тамо одведу. Стигавши до тога прелијепога мјеста, својим жезлом је поново пустио воду из земље и благословио да се на томе мјесту сагради ма-настир. То прелијепо мјесто је новска Савина. На њој је подигнут Светоуспењски манастир, а и вода тј. извор и данас постоји у кругу болнице Мељине.

Луштичани су Светоме Сави посветили један храм, који је малих димензија, али га начин подизања чини јединственим на свијету. Наиме, предвиђено је било да храм буде највећи на Луштици, у знак поштовања и захвалности Светоме Сави. Међутим, Аустроугарске власти су забраниле изградњу било каквог православ-ног храма, па су домишљати Луштичани прибјегли лукавству и подигли храм за само једну ноћ, када се чекала смјена вјекова, 1800. године. Ова малена црква посвећена првом српском архиепископу налази се у средишњем дјелу села Клинци. Иако је малена, попут неког параклиса, не мањка јој љепоте.

Причу својих дједова Спасоја и Миливоја Урдешића,који је чуше од својих предака, записао је јереј Никола Урдешић, парох луштички.

11

м


Свјетлост БогопознањаПрослава Бадњег дана и Божића у Црној Гори

bo`i ]

12

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Светим Литургијама и традиционалним саборним налагањима бадњака пред свим храмовима под канонском јурисдикцијом четири епархије наше

помјесне Цркве на тлу Црне Горе: Митрополије црногор-ско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије захумско-херцеговачке и Епархије милешевске, уз масовно присуство православних вјерника, свечано је прослављен Бадњи дан.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је Свету архијерејску Литургију служио у Цетињском манастиру. Владика је у раним по-подневним часовима са свештенством благословио и на-ложио бадњаке у манастиру Светог Николе на Ободу из-над Ријеке Црнојевића. Присуствовали су бројни мјештани Ријечке нахије. „Сви људи и сви народи прослављају од Пресвете Дјеве рођенога силом Духа Светога за спасење и просвећење свијета. Тако и ми пјевамо Рождеству Христо-вом, које свјетлошћу обасјава све људе и све народе“, рекао је митрополит Амфилохије. Потом су дјеца ријечке школе вјеронауке извела пригодан празнични програм, у којем су учествовали и гуслари Жељко Бугарин и Максим Војводић.

Митрополит Амфилохије је са свештенством пред Цетињским манастиром благословио и наложио бадњаке које су и ове године, по устаљеној традицији, донијели пред-ставници свих племена и крајева из Приморја, Боке, старе Црне Горе, Зете, Брда, и Старе Херцеговине. По древном вишевјековном обичају први бадњак су донијели представ-ници племена Бајице – Мартиновићи и Бориловићи. Посеб-но одушевљење изазвао је бадњак који је донијела група православних Руса из Москве. Обраћајући се многобројним вјерницима сабраним око светог огња Ратко Мартиновић је рекао да Бајице знају шта је Бадње вече и да за друго не знају до за оно пред Цетињским манастиром. „Ми држимо до традиције наших предака да поред кућнога бадњака до-несемо бадњак Митрополиту цетињскоме који чува свету вјеру прађедова, ону праву тврду вјеру, коју су наши преци знали да очувају као олтар прави на камен крвави“. Обра-тивши се митрополиту Амфилохију, он је рекао да влади-ка и свештенство нијесу сами. „Сва права Црна Гора, Брда и Приморје су уз вас, иако вас нападају нове Синан-паше, који бише да вас протјерују из Црне Горе. То неће моћи. Ми смо једна јединствена Црква од трона Жичког, преко Пећке Патријаршије, до данашње Српске Патријаршије“.

ДА СЕ ПОМИРИМО И БРАТСКИ ЗАГРЛИМОМитрополит Амфилохије је рекао да је и ово сабрање

по примјеру наших предака који су се овдје сабирали више од пет стотина година. „Да се просвијетлимо свјетлошћу богопознања, да се мирбожамо, да се помиримо, да се брат-ски загрлимо, да један другоме опростимо и у себи обнови-мо вјеру у Христа Богочовјека“. Владика је рекао да га сва-ке године рани туга због тога што последњих година „нека наша браћа ложе ватру која никад није ложена на Цетињу. Зашто не дођу код ћивота Светога Петра који их призива. Нико њима не брани да дођу овом светом ћивоту и овом све-том огњу и бадњаку који је овдје ложен и који ће се ложити. Ја их одавде благосиљам и молим пред ћивотом и пред све-тим огњем да убудуће и они приђу овдје гдје су се њихови и наши преци сабирали, да се не одвајају од своје браће и да се не удаљују од ћивота Светога Петра“. У свечаном про-граму учествовали су чланови Дјечјег хора Светог Петра

Цетињског и Црквеног хора Светог новомученика Станка из Никшића под управом Ленке Дурутовић, као и гуслари Жељко Бугарин и Максим Војводић.

Митрополит Амфилохије је након Цетиња, бадњаке благословио у Корнету у Љешанској нахији, а потом и пред Саборним храмом Христовог Васкрсења у Подгорици са хиљадама вјерника који су приложи-ли бадњаке и учествовали у њиховом налагању. Са-браном народу Владика је казао да нови глобални поредак који стварају савремени мудраци и поли-тичари личи на кип цара Навуходоносора. „Чини се да су моћни, да су непролазни, а удари камен, Божји камен и претвара их у прах и пепео. Зато се ми само Христу Богу клањамо и Њему служимо, јер знамо да Он – Пут, Истина и Живот. И онда тугујемо кад види-мо, и даље негдје у свијету, а посебно овдје код нас, да се појављују људи који тобож славе Христа и тобож ложе бадњак, а у ствари не знају ни шта је бадњак ни шта он представља. Мисле да је бадњак прћија неке идеологије или некакве нације, праве или лажне. Мис-ле да је Христос нечија прћија, да они могу Њиме да манипулишу. Онога тренутка кад бадњак престане да буде символ дрвета Живота, кад престане да буде извор просвећења свакога људскога бића, и призив сваком људском бићу на прави пут, престаје да буде бадњак. Бадњак не дијели, он сједињује. Бадњак не трује идеолошким флоскулама, бадњак просвећује ум и душу“, поручио је митрополит Амфилохије. Након Митрополитове бесједе изведен је богат духовни и умјетнички програм, са многобројним учесницима, а приређен је и величанствени ватромет.

Митрополит Амфилохије је потом налагао бадњаке и пред Саборном црквом Св. Василија Острош-ког у Никшићу пред више хиљада Никшићана, уз саслужење свештенства Архијерејског намјесништва никшићког, гдје је такође одржао пригодну бесједу. У програму након налагања бадњака учествовали су хо-рови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, оба из Никшића, као и народни гуслар Слав-ко Горановић.

ПОЗИВ ЗАБЛУДЈЕЛИМА ДА СЕВРАТЕ СВЕТОМ ПРЕДАЊУМитрополит црногорско-приморски служио је на

Божић Свету архијерејску Литургију у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. У току Све-те службе прочитана је посланица Патријарха српског Г. Иринеја, а на крају Литургије Високопреосвећени Митрополит се сабраном народу обратио бесједом, у којој је још једном истакао важност и значај празника.

„У Црној Гори постоји једна група људи, који су ва-спитани у комунизму, односно атеизму и безбожништ-ву, а који сада, намјесто да се врате правој и истинској Цркви, по идеолошким начелима стварају неку своју вјерску заједницу коју проглашавају за црногорску православну цркву.Tо није никаква црква, већ једна отуђена секта“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је казао да се тзв. ЦПЦ појавила као после-дица атеизма, односно да иза ње стоје људи који не знају шта су Црква, Литургија, светиње… „Нажа-лост, ту вјерску примитивну заједницу, која у сушти- 13

м


ни није хришћанска, подржавају и поједини црногорски медији који је стављају на прво мјесто и тако покушавају да исфорсирају ту секту као да је она црква Црне Горе, а она је једна обична секта, никла на лажним темељима, са лажним принципима и начелима“.

Према његовим ријечима, они који подржавају и распирују рас-коле у православљу у Црној Гори уствари пљују на ћивоте Светог Василија Острошког и Светога Пе-тра Цетињског. „Позивамо нашу браћу заблудјелу да се поврате себи и предањима својих пре-дака, да се врате ћивотима Све-тог Петра Цетињског и Василија Острошког. Нама преостаје да се молимо да им Бог опрости, јер не знају шта чине. Оно што они чине је на срамоту Црне Горе и вјере хришћанске православне“. Он је нагласио да грађани Црне Горе могу да се политички и нацио-нално опредјељују како год хоће, али немају право да скрнаве Цркву Божју. „Могу да припадају којој хоће партији, да се нацио-нално декларишу како хоће, али ако желе да буду хришћани и да буду људи Цркве Божје, онда морају да се врате канонској Цркви, како би ишли Божјим пу-тем којим су ишли њихови пре-ци кроз вјекове“. Митрополит Амфилохије је казао да, нажалост, и неки из црногорске власти, са јасним политичким циљевима, подржавају тзв. ЦПЦ. „Tреба да поштују канонску Цркву и вјеру онако како постоје вјековима, а не да они из својих идеолошких разлога пресуђују шта су Црква и вјера“. Митрополит Амфилохије је казао да се у Бога нада да на-редне године неће бити ложења логорских ватри за Божић. „Ло-горске ватре могу да ложе за Први мај, али не могу за Божић, јер се тако скрнави свети бадњак, који је символ Христа Бога на-шег“, закључио је Митрополит црногорско-приморски.

Након што су вјерници, који су се припремили постом, мо-литвом и покајањем, присту-пили светој тајни Причешћа, подјељени су и божићни по-клон-пакетићи многобројној окупљеној дјеци.

Рајо Војиновић

ЧЕСТИТКА МИТРОПОЛИТА ИЛАРИОНА ПОВОДОМ ДАНА РОЂЕЊА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈАПоводом дана рођења Митрополита Амфилохија, 7. јануара,

Високопреосвећени Митрополит волоколамски Господин Ила-рион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, најближи сарадник Свјатјејшег Патријарха мо-сковског и цијеле Русије Господина Кирила упутио је Митрополиту Амфилохију честитку, чију садржину у потпуности преносимо у преводу на српски језик:

Његовом Високопреосвештенству Високо пре осве ћеном Амфилохију, Архиепископу цетињском, Ми тро политу црногорском и приморскомВаше Високопреосвештенство, драги Владико,Срдачно Вас поздрављамо поводом Вашег дана рођења.Животни пут Вашег Високопреосвештенства обиљежен је

14

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

изванредном научном и архипастирском дјелатношћу, и с пра-вом Вас данас уважавају као познатог богослова и једнога од најауторитативнијих јерараха братске Српске Православне Цркве и читавог православног свијета.

Ваша паства воли Ваше Високопреосвештенство због очинске бриге о њој у мучним годинама искушења, које посљедњих деценија трпи црквени народ Црногорско-приморске митрополије. Ви чврсто и храбро браните достојанство канонског Православља у Црној Гори, чинећи тако подвиг свједочења о његовом неразоривом јединству с духовном традицијом славне вјековне Пећке Патријаршије.

На овај свечани дан молитвено Вам желимо мир, свесилну помоћ Божију у Вашем архипастирском служењу и крепко здравље на многаја и благаја љета.

С братском љубављу у ГосподуПредсједник Одјељења спољних црквених веза

Московске ПатријаршијеМитрополит волоколамски + Иларион

Родословом Исуса Христа, „сина Давидо-ва, Авраамова сина” (Мт. 1, 1), почиње, драга

браћо и сестре, Јеванђеље о Христу, Блага и ра-досна вест Божја роду људском.

Песмом анђела Божјих – „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк. 2, 14) – на данашњи дан радосног празника Рођења Христовог испуњена су широм света сва хришћанска срца. Овај Дан je за цео свет ве-лика радост „јер вам се данас роди Спас, који je Христос Господ, у граду Давидову” (Лк. 2, 11).

Рођење Сина Божјег јесте велика тајна љубави Божје. Никада човек није тако близак човеку као данас, на Божић. Никада одрасли и деца нису толико блиски једни другима као да-нас. Никада човек не осећа тако снажно потребу да се мири и зближава са другим људима као да-нас. Отуда је у нашем народу потреба и обичај да се на данашњи дан прашта и „мирбожи”, да се заборављају личне размирице, са жељом да се све око нас зближи и збратими у духу љубави и мира Божјег.

Анђелска песма у част Рођења Христо-вог јесте истинска песма која нам језгровито исказује суштину Христове поруке, садржај Његовог Јеванђеља и мисију свете Цркве, коју је Он, Оваплоћени Син Божји, основао. Слављење Бога, мир и добра воља међу људима представљају најсветији триптих божићне по-руке. Славећи Бога, човек уједно уздиже и прославља себе. Проповедајући мир Божји, – мир Христов, мир без страха и насиља, – човек доприноси изградњи Царства Божјег на земљи. Једино добром вољом, у несебичном давању

себе Богу и ближњима, може се постићи истин-ска људска солидарност и право заједништво у решавању свих проблема и остварити морални и материјални напредак.

Својим доласком Христос сведочи о суштинској Заједници, новој заједници неба и земље, Творца и творевине, и Својим устима открива велику Тајну коју је Бог као залог унео у човека од самога његова стварања, а она се своди на истину да најважније створење под сунцем јесте управо човек. Наравно, човек је најважнији зато што је Бог у Христу постао чо-век. По речима Светог Иринеја Лионског, човек је позван да буде одсјај, слава, светлост Божја на земљи. То можемо схватити једино уколико Богочовека Господа Христа узмемо за право и истинско мерило свих бића и свих збивања на нашој планети.

Свакодневно се сусрећемо са искушењима, недаћама и патњама, изазваним од стране дру-гих или од нас самих. Патње у нашим домовима, патње у школама, патње у градовима и селима, патње у државама и међу народима сведоче о дубокој подељености у свету, подељености која се не може превазићи људским напорима. При том поделе иду тако дубоко да се и сама наша боголика личност дели – на душу и тело, на свес-но и несвесно, и тако у недоглед.

Често се учини да је неред покретач и носи-лац нашег друштва. Неред је, међутим, присутан само онде где је изгубљена свест о истинској мери свега и свих, а то је љубав. Управо Хри-стос сведочи, Својим доласком у овај свет, да је љубав победила свет зла и мржње и да га увек

Божићна посланица

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИО БОЖИЋУ 2011. ГОДИНЕ

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!A када дође пуноћа времена,

посла Бог Сина својега... (Гал. 4, 4)

15

м


побеђујe. Љубав је од Бога. Бог је извор све-колике љубави. „Који не љуби, не познаде Бога; јер Бог је љубав” (1. Јн. 4, 8).

Рођен у јаслама у Витлејему, Христос је зауставио време у Својој Личности и око Себе – још тачније: у Себи – сабрао све оне који су жељни љубави и вечности. Јавивши се у свету, Он нам једини доноси истинску и непролазну радост.

Рођење Христово је унело мир Божји у свет, а време повезало са вечношћу. Мир и вечност неће више никада напустити свет, без обзира на сва искушења и недаће које га могу задесити. Као носиоца Свога мира и вечности Христос је установио Цркву Своју. Она је Стуб и Тврђава истине, брод којим си-гурно пловимо у тихо пристаниште нашега спасења.

Господ кроз Цркву исцељује сваку болест и сваку немоћ људску. У њој се васпоставља склад између неба и земље, између створе-ног и нествореног, између вечног и време-ног, између духа и тела. Исцељење које Го-спод у Цркви даје није разумљиво уколико се не схвати и не доживи као љубав Божја која се пројавила у Христу, Рођеном, Распе-том, Васкрслом и Прослављеном нас ради и нашега спасења ради. Господ љуби сва-кога човека и жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Он и нас позива да учествујемо у делу нашега спасења тако што ћемо Њега познати у Цркви, то јест бити са-брани и уједињени у Цркви и као Црква, жи-вети у њој и њоме. Мерило духовног живота на земљи јесте Црква, јер је она Тело Хри-стово. Кроз њу нас Господ исцељује јер жели да сви буду причасници вечнога живота и вечне љубави.

Позивамо и сву нашу духовну децу ши-ром света да никада не забораве да је Го-спод Цркви поверио спасење и да је у њој дат једини истинити пут и правац којим тре-ба да идемо. Мерило духовног живота није дато појединцима већ се Духом Светим дајe Цркви у целини, тако да се све складно и у миру Божјем усавршава.

Превечни Бог се на онај давни, први историјски Божић родио као пуки сирома-шак да би нас обогатио Собом, Својим бо-жанским савршенством као вечним богат-ством. Тиме Он и нас и сва људска покољења учи да се не одвајамо једни од других него да једни другима бремена носимо, да љубимо једни друге, да помажемо слабе и сиро-машне, да братски делимо добра којима нас je Бог обдарио и да тако испунимо Закон Христов и на хришћански начин остваримо cвoje људско призвaњe.

Cвaкa деоба, раздор, нeприjaтeљcтвo и разарање заједништва супротни су Духу Божјем и духу Црквe. Jep, не можемо иcтoврeмeнo „пити чашу Господњу и чашу

демонску”, не можемо „учествовати у трпе-зи Господњој и у трпези демонској” (1. Kop. 10,

21).Божић је празник кад осећамо пуноћу

доброте и милости Божјe, показане према роду људском тиме што је Бог послао у свет Сина Cвoга Јединороднога, Господа нашега Исуса Христа. Божанска љyбaв, која се чу-десно показала у витлејемској пећини, про-жима и све нас на oвaj вeлики Дан.

Прaзнoвaњe Божића није просто обичај, традиција, нaвикa, дан примања и дaвaњa дaрoвa. Божић je дар над дaрoвимa, дан у којем ce открило оно што je jeдинo ново под cyнцeм, дан у којем ce вeчнa божан-ска младост улила у биће нeбa и зeмљe и у oгрaничeнy, пролазну људску природу и cвe подмладила вeчном младошћу.

Нажалост, браћо и cecтpe, морамо при-знати да je наш духoвни мир прилично помућен, тe ни радост наша ниje потпу-на. Она je oceнчeнa страхом и бригом због cвaкoднeвниx збивања у cвeтy, a пoceбнo због трагичних збивaњa на нaшeм распе-том Kocoвy и Meтoxиjи. Ta збивања мyтe складни пој aнђeлcкe пеcмe и прeтe да мир и cтрпљeњe прeтвoрe у нecпoкojcтвo и нетрпeљивocт.

Нашим драгим верницимa, Србима на Kocoвy и Метохији, прeпoрyчyjeмo да буду истрајни и да остану на својим огњиштима, уз cвojy Цркву и уз cвoje cвeтињe, на зeмљи cвojиx дeдoвa и прaдeдoвa. Црквa, као брижна Мати, yвeк je са њима и yвeк ћe бити са њима. Бeз страдања нeмa ни вacкрceњa. Господ нека нам cвимa бyдe мерило и у страдањима!

Молимо вac, браћо и cecтpe, да светињу брака oчyвaтe, да ce бринeтe и cтapaтe о cвojoj дeци, a нарочито о њиxoвoм вер-ском и моралном вacпитaњy и oбрaзoвaњy. Beрoнayкa у oбрaзoвнoм cиcтeмy у нашим школама јесте вeликa помоћ, али ниje jeдинa и ниje дoвoљнa; зато су рoдитeљи и топли породични дом cвeтa зajeдницa и мecтo узрастања у меру раста виcинe Хриcтoвe, у пуноћу љyбaви Бoгoмлaдeнцa. Jep, вepa и морал ce yчe нajпрe у рoдитeљcкoм дому, у породици. Учe ce нeoceтнo, исто онако како ce учи и мaтeрњи jeзик.

Бог je рoдитeљимa дао yзвишeнy уло-гу да кроз рађање и васпитавање дeцe oплeмeњyjy cвeт и да га чине бољим и лeпшим.

Нажалост, још je yвeк много брaкoвa cклoпљeниx бeз благocлoвa cвeтe Црквe, a и рaзвeдeниx брaкoвa, који су прaвa несрећа и за нашу Цркву и за наш народ. Брак је за-вет пред Богом и у исто време црквена Све-та Тајна. Човек нема право да раставља оно што је Бог саставио, каже Христос Господ (Мт.

19, 6).16

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Христово Рођење је обасјало свет светлошћу знања и богопознања. Његовим уласком у свет настаје почетак новог доба, крај незнабожачке ере и почетак ере христопознања, кроз Цркву коју је Он ос-новао Својом часном крвљу. Овај Дан се прославља доживљавањем свега што је најлепше и најузвишеније. Он човека подсећа на његово двоструко порекло – не-беско и земаљско. Он учи човека дужно-стима и према небеској и према земаљској породици. Овај Дан нас опомиње да је по-требно претходно се одужити Оцу небеском и нашој небеској породици да бисмо могли стећи благослов и срећу у земаљској поро-дици.

Отворите срца и ви, децо наша духовна, који сте отишли у даљину и туђину и про-славите у радости Богомладенца, јер је сву-да земља Господња, а Бог је свуда и на сва-коме месту. У Цркви Христовој, у овој светој богочовечанској заједници, славимо, са сви-ма вама заједно, радосне божићне празнике и нисмо далеко једни од других.

Подигнимо горе срца, сви без разли-ке, драга браћо и сестре! Ово је Дан који је дао Бог да се и ми духовно рађамо и препорађамо кроз Христа Господа. Нека светлост Духа Светога, Духа Христа Богомла-денца, Духа Божјег, засија у душама нашим и у домовима нашим!

Живети духовним животом значи спаса-вати се, исцељивати се, бежати од греха и трагати за љубављу. Љубав која је од овога света не води нас никуда до у смрт; једино нас љубав Богомладенца Христа оживљава и води у живот вечни. Зато треба да љубимо све око себе и свима да сведочимо Наду нашу, како каже Свети апостол Петар (1. Пет. 1,

3 и 3, 15). Без љубави, у овом нашем свету све је осуђено на тугу, а без Оваплоћене Љубави Божје, Која је Христос Новорођени, све је осуђено на ништавило.

Клањајући се Детету младом, Превечном Богу, ових и свих других дана нашега живота, опростимо, браћо и сестре, једни другима и са братском, односно сестринском љубављу поздрављајмо једни друге светим поздра-вом:

Мир Божји, Христос ce роди! Ваистину ce роди!

Благословена нова 2012. година!

Дано у Патријаршији српској уБеограду, о Божићу 2011. године

Ваши молитвеници предколевком Богомладенца Христа

Архиепископ пећки, Митрополит београд–ско-карловачки и Патријарх српски Иринеј са

свим Архијерејима Српске Цркве 17

м


razg

ovo

rАЛ

ЕКСА

НД

АР В

ујов

ић

Аутентична насљедница ЦрквеСветих Ћирила и МетодијаЧитаоцима Светигоре представљамо разговор који је са митрополитом чешких земаља и Словачке Хри-стофором за Радио Светигору водио г. Александар Вујовић. Митрополит Христофор нам говори о древној и плодоносној историји и о савременој обнови православља у овим словенским земљама, као и о актуелном црквеном животу.

• Имамо изузетну част и благослов да разго-варамо са Архиепископом прашким и Ми-трополитом чешких земаља и Словачке проф. др Христофором. Помаже Бог Ваше Блаженство, благословите. На самом по-четку, реците нам укратко нешто о историји ваше помјесне Цркве?Аутокефална православна Црква у чешким

земљама и Словачкој је дjело светих равноапостол-них Кирила и Методија. Кнез Растислав је још прије 1150 година замолио патријарха Фотија и императо-ра Михаила византијског да пошаљу браћу Кирила и Методија ради ширења јеванђелске свете вјере православне у Великој Моравској. Тако да су наше двије земље, Чешка и Словачка, постале прве сло-венске земље у којима се проповиједало и ширило Јеванђеље. Нажалост, Великоморавска држава, са кнезом Растиславом на челу је била под притиском и најездом мађарских нападача и послије смрти Св. Методија (885.) г. је уништена. Послије тога ученици Светог Кирила и Методија су из Велике Моравске одведени у садашњу Венецију и продани тамо на пијаци, а један Византијац их је видео у свештенич-ким одеждама, препознао је богослужбене књиге које су имали и откупио их. Тај им је бога-ти Византијац послије дао слобо-ду и посаветовао их да оду у Бугарску, тада моћну државу ода-кле се

православна вјера ширила. Дио те државе после је постао дио Србије, а аутентично литургијско наслеђе које су они по-нели из Велике Моравске се раширило до свих словенских православних држава. Другим ријечима, наша Црква у чеш-ким земљама и Словачкој аутентична је насљедница Цркве коју су основали Свети Кирило и Методије. Поклоници који долазе у Велику Моравску, гдје је основао велику државу Свети кнез Растислав, могу да виде аутентичне остатке прво-битних православних храмова, који су били грађени у вре-ме Кирила и Методија у мјесту Микулчице бившој Великој Моравској, а сада Моравској. Сваке године идемо тамо на ходочашће и служимо Свету Литургију на оном мјесту гдје су били Свети Кирило и Методије. И мада су Свети Кирило и Методије били прогнани из Велике Моравске, из чешких земаља и Словачке, наслеђе Свете Литургије, литургијског живота је било сачувано до дана данашњег. У првој полови-ни 20. вијека Српска Црква је директно утицала на стварање организационе структуре будуће Чешке аутокефалне Цркве, а у другој половини истог вијека Руска Црква је утицала на формирање нових епархије, из којих ће касније проистећи аутокефална Црква, која је добила пуноћу Томосом из 1998. г.• Реците нам како данас живи и врши своју мисију Пра-

вославна Црква у чешким земљама и Словачкој? Ко-лико има епархија, колико је свештенства, монаштва и вјерног народа?Свети синод има 6 архијереја. Двије су епархије у

Чешкој , двије у Словачкој, један манастир у

18

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Словачкој, четири у Моравској и четири у Чешкој. Рачуна се от-прилике да је око 100 000 пра-вославних вјерника у чешким земљама и Словачкој.• Колико православних

има у граду Прагу, у ком Ви столујете? Реците нам нешто о православним црквама у том граду.У Прагу имамо седам цркве-

них општина, а једна од њих је и Српска православна црквена општина Великомученика кне-за Лазара. Ја сам рукоположио и поставио за настојатеља оца Срђана Јаблановића, који је на-пустио своју родну груду, При-штину и овдје је већ десет го-дина. Немамо тачан број, али претпостављамо да је негдје око 20 000, а вјероватно и више пра-вославних вјерника у самом Пра-гу.

• Ви сте професор на Духо-вној академији у Прешову. Које предмете предајете, колико имате студената и одакле они углавном до-лазе?На Православном тео-

лошком факулетету у Прешо-ву, гдје предајем, има 550 сту-дената из различитих држава. Ја тамо предајем Хришћанску социологију и Историју помје-сних Православних Цркава, има-мо теолошки смер и социјално старатељство.• Да ли је ваш факултет при-

знат од Прешовског уни-верзитета?Наш Православни богослов-

ски факултет у Прешову је са-ставни дио Прешовског универ-зитета, на којем студира више од 25 000 студената.• Ваше Високопреосвештен-

ство ви сте долазили на разне свечаности код наших архијереја, код блаженог спомена патријарха Пав-ла, били сте и на његовој сахрани и на устоличењу садашњег патријарха српског Иринеја, долазили сте у Црну Гору код митрополита црногорско-примор-ског Амфилохија. Какве утиске носите из наше Српске Цркве, поготову из Митрополије црногорско-при-морске?Увијек када долазим у Србију или Црну Гору црпим ду-

ховну силу, напојим се духовне силе на тим путовањима, у тим разговорима. Никада нећу заборавити неколико сусре-та са патријархом Павлом. Последњи сусрет са њим је фак-тички била његова сахрана. За нас то није био погреб, сахра-на него васкрсење, пасха. Исто тако интронизација Његове

Светости патријарха Иринеја за мене је био дубоки доживљај, између осталог и зато што се интронизација збила у Пећкој патријашији на Косову. Видјели смо у колико заиста тешким ус-ловима живе монахиње и мона-си на Косову и Метохији, заиста смо то доживјели као веома теш-

Архиепископ прашки, митрополит чешких земаља и Словачке Христофор се родио 1953. у Прагу. Богословско образовање је добио на Православном богословском факултету у Прешову (1979), у Московској духовној академији (1984) и на Богословском факулте-ту Атинског универзитета (1987). 1985. је примио монашки чин у Тројице-Сергијевој лаври. 1987. митрополит Доротеј га је рукоположио у чин архи-мандрита. Служио је у храму Светих Ћирила и Методија у Прагу.

1988. је хиротонисан за епископа оломоуцко-брњенског, а 2006. је усто-личен за архиепископа прашког и ми-трополита чешких земаља.

Митрополит Христофор је стални учесник православних и хришћанских конференција, занима се научном и предавачком делатношћу. Има титу-лу доктора богословља и философије. Професор је на Духовној, академији Прешовског универзитета.Течно гово-ри руски, грчки, немачки и енглески. Ве-лики је пријатељ нашег народа.

СУСРЕТ ДЕЛЕГАЦИЈА ДВИЈЕ БОГОСЛОВИЈЕ СПЦ СА МИТРО-ПОЛИТОМ ЧЕШКИХ ЗЕМАЉА И СЛОВАЧКЕ Г. ХРИСТОФОРОМ

Делегације Богословија Све-тог Петра Цетињског са Цетиња и Светих Кирила и Методија из Призрена среле су се са митро-политом Христофором у Прагу 27. децембра 2011.

Двије делегације су претход-них дана боравиле у Епархији средњоевропској, у граду Нирн-бергу. Након посјете парохији у Нирнбергу, код домаћина протојереја Маринка Радмила и ђакона Златка Којадиновића, и сусрета са епископом средњоевропским Константи-ном у Ерфурту и митрополитом Румунске Цркве у Нирнбергу Се-рафимом, делегациjе су присти-гле у Праг.

Током срдачног сусрета са Његовим Блаженством Г. Хри-стофором и вечере коју је ор-ганизовао г. Борислав Рудић у Српском клубу у Прагу, профе-сор Цетињске богословије, Апо-лон Мишченко је поздравио митрополита Христофора и за-хвалио му се на сусрету који је уприличен у част доласка про-фесора Богословија Светог Пе-тра Цетињског и Светих Кирила и Методија, пренијевши му по-здраве митрополита Амфилохија

и Управе школе. Делегације су сачињавали професо-ри Цетињске богословије: г. Аполон Мишченко, г. Сло-бо Станишић и г. Благоје Рајковић, а у име Призренске богословије је био о. Силуан Поповић. Професор Апо-лон Мишченко је митрополиту Христофору уручио и пригодне поклоне.

Митрополит Христофор поздравио је делегације Богословија пожељевши им успјешан и благословен рад, а уједно и заблагодаривши Господу на сусрету и посјети његовој помјесној Цркви. Он је подсјетио на велике и дуге везе наше двије помјесне Цркве, упутив-ши поздраве митрополиту Амфилохију. Архиепископ Христофор је пожелио да оваква сарадња и сусрети постану традиција. 19

м


reporta`a

ко и несхватљиво у данашњем времену. Морам рећи да сам последњи пут видио патријарха Иринеја 25. септембра у Београду, кад смо служили заједно Литургију поводом деведесте годишњице од устоличења Свеш-теномученика чешког Горазда. Што се тиче Црне Горе могу рећи да већ дуго година одржавам блиске односе са митрополитом Амфилохијем, да смо пуно пута служили заједно током мојих посјета Црној Гори и да му желим од свег срца пуно милости и благослова Божијих.• Амин, нека тако и буде. Ваше Високопреосвештенство, упознајте

наше слушаоце са најпознатијим светитељима ваше помјес не Цркве, наравно које славимо и ми у нашем народу, јер сви смо дијелови једног тијела – Цркве Христове – али, ето, ви сте, као син тога рода у приснијем односу са светима из своје земље...У првом реду су то мученици Свети Вацлав и Света Људмила, која је

прва наша мученица. То су мученици из 10. вијека и многи поклоници из других држава долазе да се поклоне њиховим моштима које се налазе у Прагу. Такође морам да споменем Свештеномученика Горазда, који је хиротонисан у Београду од стране српских архијереја и који је сматран српским архијерејем, којег је и канонизовала Српска Црква 60-тих годи-на прошлог вијека. Он је познавао Свештеномученика Доситеја Загре-бачког и Светог Николаја Жичког . Између осталог Свети Владика Николај Велимировић је неколико пута посјетио Чешку и Праг.• Владико, реците нам како је данас живјети у савременом свијету

и свједочити Право славље?Бити православном особом у данашње вријеме значи прије свега

учити се покорности и љубави. Мислим да то савременом свијету заиста пуно недостаје и прије свега би ми православни требало да се трудимо да уносимо у савремени свијет, показујемо савременом свијету, покор-ност и љубав. Хтио бих да нагласим да у савременом свијету покорност не значи слабост већ велику снагу, силу. Зато што покорношћу добијамо благодат и силу Божију да би смо могли бити добри свједоци свете пра-вославне вјере свијету у коме живимо. Свети Силуан Светогорски, светац из прошлог вијека, нам свједочи и говори да је покорност велика сила, велика снага коју добијамо од Бога.• Ваше Високопреосвештенство, шта би сте на крају разговора по-

ручили вјерницима у Црној Гори као поглавар помјесне Цркве?Хтио бих прије свега рећи да би људи у Православној Цркви у

Црној Гори требало да сачувају јединство православне вјере и остану вјерни Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, на челу са њиховим владикама, митрополитом Амфилохијем и владиком Јоаникијем, зато што су они једини стварни насљедници Све-тог Саве у Црној Гори. И верујете ми да је сила и снага у јединству кроз хришћански живот и да можемо таквим начином живота да припремимо бољи пут за будућност свијета.

Његово Високопреосвеште-нство Архиепископ цети-

њски и Митрополит црногор-ско-приморски Г. Амфилохије је на Богојављење служио Свету архијерејску Литургију у Сабор-ном храму Васкрсења Христовог у Подгорици.

У литургијској бесједи Владика је рекао да је Богојављење један од највеличанственијих догађаја у људској историји. „Христово Рож-дество је догађај који представља вододјелницу свих догађаја од на-станка свијета па до краја свијета. А други догађај раван њему јесте управо овај догађај Богојављења, када је Господ сишао на ријеку Јордан да се крсти“.

„У тајни крштења открива се и тајна Њега као Сина Божијега, што потврђује и Дух Свети силом Кога је и зачет у утроби Свете Дјеве. Истовремено, открива се тада и тајна Духа Светога, непозната до тада људима и земаљским наро-дима, али се открива и тајна Оца небескога кроз онај глас који го-вори: ’Ово је син Мој љубљени Који је по Мојој вољи’. Дакле, на празник Богојављења открива се и јавља најдубља истина живота, темељ сваке истине – тајна Пре-свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога“, истакао је митрополит Амфилохије.

Током свете службе у ђако-нски чин је рукоположен сврше-ни теолог, вјероучитељ Бранко Станишић.

На крају службе у храму из-вршено је освећење бого ја-вље нске водице, a у подне је на саставцима ријека Рибнице и Мораче Митрополит освеш-тао ријеке, након чега је одржа-но традиционално пливање за Богојављенским крстом.

Ове године од осамдесет так-мичара први је до крста допливао студент Томо Николић из Пипера, који је и рођен на овај дан.

Благословом митрополита Амфи лохија он је добио и златник са ликом Петра Другог Петровића Његоша и три стотине евра, а свим учесницима Митрополит је подијелио крстиће и иконе.

Р. В.

Александар Вујовић са митрополитом Христофором

20

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Прослава Богојављења у Подгорици

Тајна Свете Тројице -темељ сваке истине

Рукоположење Бранка Станишића уђаконски чин

Митрополит Амфилохије саТомом Николићем

21

м


Гиљотина

Поезију превела:Злата Коцић, пјесник из Београда.

У сну сам видео, вероватно не случајно,велику гиљотину пред собом.И треба да будем посечен зарад Христа,али ја срамно одуговлачим пред смрћу.

Нико ме не вуче и не води,стоје сви и отуђено зуре.И оштрица никад неће ни пасти,ако не будем потурио главу.

Молио сам се, и Господ ми је помогао,али тако сам се ломио, замало да устукнем.И ипак, ипак сам легао!И нож је пао. И истом сам се пренуо.

Отворио сам очи. Авај! Још сам жив.Тамо сам спасен. Па што се пробудих?У сну сам издржао. А на јави...Дај Боже да се тај сан некад оствари!

Если тебя неудача постигла...

Если тебя неудача постигла,Если не в силах развеять тоску,Осенью мягкой, осенью тихойВыйди скорей к моему роднику.

За родником - белый храм,Кладбище старое.Этот забытый крайРусь нам оставила.

Если глаза затуманились влагойИз родника поплещи на глаза.Можешь поплакать, спокойно поплакать,Кто разберет, где вода, где слеза?

Видишь, вон там журавли пролетели,У горизонта растаял их крик?... А если ты болен, прикован к постели,Пусть тебе снится целебный родник.

За родником - белый храм,Кладбище старое.Этот забытый крайРусь нам оставила.

(1975. г.)

Ако те неуспех притиска

Ако те неуспех притиска,Ако се око тебе чежње роје,У јесен благу, у јесен тихуШто пре дођи извору мојем.

Крај извора је бели храм,Ту је и гробље старо,Тај заборављени крајРусија нам дари.

Ако су се очи замаглиле,Исплакни их, воде изворске узми.Исплачи се, на миру се исплачи – Ко види где је вода, где суза?

Гледај, ено пролећу ждралови,С хоризонта се чују све мање.Ако си болестан, за постељу везан,Онда извор лековити – сањај.

Крај извора је бели храм,Ту је и гробље старо,Тај заборављени крајРусија нам дари.

АКАДЕМИК, ПРОФ. ДРАГАННЕДЕЉКОВИЋ О ОЦУ РОМАНУ:

Јеромонах Роман је познат не само широм велике и дивне Русије, него и у целом право-славном и хришћанском свету. Познат је и као свештенослужитељ–духовник и као песник див-них духовних стихова.

Велики је и одани пријатељ српскога наро-да, приспео у Србију баш у дане нашег великог страдања, у време бомби и свенародне несреће, да би био са нама и пружио нам моралну, молит-вену и свештену помоћ.

Са о. Романом сам обишао многе српске светиње, манастире и храмове и заједно смо се тада свуда молили за српски, руски и сав право-славни и хришћански свет.

22

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

poezija јеромонах РОМАН Матјушин

ИЗДАЊЕМАНАСТИРА ВАВЕДЕЊЕ:

Јеромонах Роман је био у Србији, Црној Гори и на Косову у време бомбардовања 1999. године.

Посетио је многе наше светиње. Благослов и право за издавање свог дуплог диска отац Роман је дао ма-настиру Ваведење у Београду, који је издао овај диск у јесен прошле годи-не. Приход од продаје дуплог диска са стиховима и појањем јеромонаха Романа намењен је као очев прилог овом манастиру.

Јеромонах Роман (Александар Матјушин) је рођен 1954. годи-не, у породици сеоске учитељице. Завршио је факултет и пре-давао у школи. Замонашио се 1983, а 1985. је рукоположен у

чин јеромонаха. Служио је у једној од парохија Псковске епархије, сада живи у скиту Ветрово у близини Пскова.

Стихови и појање јеромонаха Романа нашироко су познати чи-таоцима и слушаоцима са плоча, касета и дискова. Осим бројних песама објављених у многим часописима, објавио је и књиге:

„Благословен који иде Богу“ (1991), „Камење светих олтара“ (1991), „Покајнички стихови“ (1992), „Избор“ (1995), „Ослушкујући Божији глас“ – три издања (1997, 1998. И 2000), „Руска монашка капа“ – два

издања (2002), „Радовати се небу“ (2004), „ Пред свима је душа крива“ (2006), „Усамљенички пут“ (2008), „И горка реч“ (2009), „Певам Богу своме“ (избор, 2010).

НАГРАДА „СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ“

У Санкт-Петербургу је 24. јануара, у центру Светог Духа у Александро-невској лаври, уру-чена Сверуска православна књижевна награда „Свети Александар Невски“. Епиграф за ову награ-ду су речи из писма који је владимирски епископ упутио сину кнеза Александра: „Твој отац је напу-нио храмове књигама и појцима и чтечевима.“

Међу бројним лауреатима из разних области књижевног стваралаштва је и јеромонах Роман (Матјушин), Псковска област (прва награда „За допринос руској поезији“). Добитници награде су добили медаље с ликом Светог благоверног кне-за Александра Невског и материјалну награду.

Уручујући награду јеромонаху Роману влади-ка Назарије му је упутио праву монашку поуку:

–То није ваша заслуга, нису ваши таленти – то је таленат који вам је дао Господ. Главно је то што се никад нисте плашили да покажете овај таленат људима, свету. И знам да је ваш пут у поезији био врло тежак, нису вас људи увек дочекивали, а ни данас вас вероватно не дочекују увек аплаузима. Али, Господ све види. Он ће вам сигурно подарити дарове које заслужујете, јер Ви показујете Његов таленат, не закопавате га у земљу, већ делите са свима нама. Ништа Вам нећу пожелети. Нека се и даље пишу стихови, нека и даље радујете све нас, зато што човек чак и после тужних и озбиљних стихова жели да се радује. И то је само зато што не може увек чак ни добар песник да каже тако отворено као ви. Зато вам желим да и даље буде-те тако отворени и да добијете за то оно што сте добијали – можда и лоше, и добро. Кад би било само добро, човек не би имао с чим да упореди. Али боље је нека вам Господ узврати, нека вам он да благодат – чини ми се да је то за вас главно!

- Јако ми је драго што постоји награда која одређује усмерење оних који пишу, - тихо је од-говорио отац Роман. – У свим догађајима човек има само један пут и два смера на том путу: то је пут ка себи или пут од себе. Духован, верујући, истинољубив човек, чак и ако је далеко од Цркве, треба да доводи читаоца до својих дубина. Не сме бити да штиво или уметничка слика помажу чове-ку да убија драгоцено време. Ако се после читања песме, прозе, књиге, појави осећај покајања или захвалности, те речи благосиља Сам Господ.

Олга НадпорошкаПревела: Марина Тодић

23

м


А како то ми и у себи и око себе видимо грех, који царује? Зар обећање Божије није вер-

но или је можда благодат Божија онемоћала? Ни једно, ни друго: „јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему су амин“ (2. Кор.

1, 20), а на коме је благодат, тај каже: „све могу у Христу који ми моћ даје (Флп. 4, 13). Узрок овој жалосној појави није у Богу, већ у нама са-мима. У томе, што ми са своје стра-не не употребљавамо обавезне за нас услове и не користимо се сред-ствима која су нам указана како би требало. За неуспех у лечењу, када болесник не слуша његове савете и не употребљава лекове који му је прописао, лекар није крив.

Ко се не бори са грехом, тај га не може победити; а ко га не пре-влада, тај пада у грех и пребива у њему. Напротив, ко се противи греху и принуђује себе на добро, за тога је увек спремна благодат-на помоћ. Окрепљиван њоме, он се, иако не без напора, ипак може увек уклањати од зла и чинити добро. Дакле, наше главно дело је борба са грехом. А онај који се бори, мора да има оружје, а потом и да зна против кога се бори и како би требало да војује.

Оружја против греха су следећа: молитва, идење у цркву, свестрано послушање, читање речи Божије и светих отаца, трез-вена пажња на себе, телесни труд, бдење, поклони, усамљивање, чување чула, уздржање, пост. Сва ова оружја су прилагођена својствима саме борбе и сва су суштински неопходна у делу ду-ховне борбе.

Међутим, претпоставимо да се неко наоружао свима њима: да ли је он тиме учинио све што је потребно? Не, потребно је још да дејствује помоћу њих и то не било како, већ сврсисходно, иначе му она неће донети корист. Неко се, на пример, подухвата читања духов-них штива и чита и чита до замора, а да при томе није себи појаснио унапред, ради чега је то потребно чинити и шта је таквим занимањем неопходно постићи. Други се при-хвата поста и пости не жалећи себе, до самоисцрпљивања, а сам себи није представио, ради чега је управо њему потребно да пости и у којој мери, и шта се

`ivot u hristu

Који се бори, мора да има оружје, а потом и да зна против кога се бори и како би требало да војује.

24

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Св. ТЕОФАН Затворник

има при томе у виду. Не наводим ове примере да бих дао по-вод да се суди неблагонаклоно о поменутим оружјима, него да бих показао да неблагоразумно делање помоћу њих и њихово неусмеравање ка потребном циљу одузима од њих силу, која им је својствена – надвладавање греха. А како је заправо потребно делати, представићу укратко. Не би требало поставити за циљ хришћанског свеоружја сама свеоружја; не треба постављати за циљ поста само пост, за циљ усамљивања – само усамљивање, за циљ поклона – саме поклоне: циљ свега овога мора бити у одређивању и преодолевању греха, који живи у нама.

А шта представља грех, који живи у нама? Самољубље, са читавим ројем страсти, које се разрастају из њега. Самољубље је корен, из кога израстају гордост, егоизам, чулност. Ово су главне гране греховног дрвета, а од њих даље иду огранци – частољубље, мржња, завист, гнев, униније, похота. Ако не би било ових страсти, ми бисмо увек делали правилно, то јест жи-вели бисмо по заповестима Божијима без икаквог напора. Због чега, на пример, трговац закида на мери или одређује превисо-ку цену? Због користољубља; да није њега, он не би тако посту-пао. Од чега потичу свађа и вика, на двобојима на пример? Од гнева; да није гнева, све би се сређивало на миру. Због чега људи чине једни другим зло? Из мржње или зависти; да није ових стра-сти, не би било ни злочина. Речју, када у нама не би било стра-сти, ми бисмо сви живели свето и непорочно, у миру и љубави, у узајамном испомагању и садејствовању. Дакле, страсти су наши главни непријатељи, па нам је потребно да њих нарочи-то умртвљујемо, устремљујући на њих сву своју борбену духов-ну силу, или све наше духовно свеоружје. Ако ово не учинимо, онда се трудимо узалуд и нећемо постићи никакав успех са свим овим оружјима; терет наоружаности ћемо понети, али нећемо задобити победоносни венац; чак можемо себи и наудити овим оружјем. Отуда следи општи закључак: прихвати се сваког ду-ховног оружја и делуј храбро и бодро помоћу њега, али не делај било како, већ са одређеним циљем, устремљујући га против тачно познате теби страсти, која те напада.

Сада ћу указати укратко, како се треба борити или водити борбу и деловати духовним оружјем.

1. Не помишљајте да водите рат против читавог одреда стра-сти – нећете се одржати на ногама, већ се сваки пут наоружајте против оне страсти која наваљује на вас. Уколико се борите про-тив гордости – борите се са гордошћу, уколико са гневом – бо-рите се са гневом; уколико са завишћу – борите се против зави-сти; какав је непријатељ пред вама, на тога и ударајте, на тога и устремљујте све борбене силе ваше и сву вашу пажњу. Уколико потрчите за другима – ова ће вас напасти са бока или са леђа, и победа је проиграна.

2. Пожурите да одвојите себе од непријатеља и да му супрот-ставите себе, а њега себи. У духовној борби није исто, као и у материјалној, где непријатељ стоји против тебе и видан је, јер у духовној – и непријатељ и ми, сви смо у једној души и у једном срцу. Сва наша невоља потиче од тога, што не умемо да одвојимо свог непријатеља од себе и разјединимо се са њим; ми мислимо да је страсни покрет у нама, који нас узнемирује, - ми, наша при-рода, и журимо да јој удовољимо; међутим, он није наша при-

рода и није ми, већ наш непријатељ. Ова заблуда је из-вор свих наших грехопада и неисправних дела. Ако би успели да у први мах одвојимо себе од страсти, онда не бисмо тежили да јој удовољимо, него да јој се супрот-ставимо.

3. Одвојивши од себе страст, која вас узнемира-ва и схвативши је као непријатеља свог, започните да се борите против ње и нападате је, користећи се раз-ним оружјима, све док она не побегне или се сакрије од вас, или док се не умири душа. Постите, молите се, читајте, размишљајте, осамљујте се, посећујте духов-ног оца, идите у цркву, чините кући поклоне (метаније), речју – употребите све, што налазите као прикладно, само да би надвладали непријатеља. Понекад се страст одмах сакрије, понекад се дуго бори – а наше је да не ослабљујемо у борби и трпимо подвизавајући се, све док се душа потпуно не умири.

4. Ђаво је прогнан, страст је погашена, душа се уми-рила, али то још не значи, да је ова или она страст по-ражена на смрт; не, она се само притајила, удаљила се привремено, иако је поражена. Нови погодан случај – и она ће одмах устати, иако не са оном силом. Ви сте победили страст у познатом случају, али она ће наћи на хиљаде сличних случајева и поново ће почети да напада и изазива на борбу. Ово значи, да хришћанин никада не би требало да одлаже од себе свеоружја; он је војник, који нема замену и који је дужан да свагда буде спреман за борбу. Управо у овом смислу је и ре-чено: „који претрпи до краја, тај ће се спасити“ (Мт. 10, 22).

Ево и читавог програма борбе! У тренутку на-пада страсти на вас, када је препознате као свог непријатеља, започните да је поражавате својим оружјем, употребљавајући час једно, час друго, све док је не прогнате. Када је прогнате – стојте и стражите; очекујте поново нападе исте те или какве друге стра-сти. Када друга нападне, и са њом поступајте исто, као и са оном, са којом сте се борили и коју сте, по милости Божијој победили. Тако сваког дана, сваког часа и сва-ког тренутка.

А када ће бити крај? То се не може одредити. Може се само рећи то, да што се неко жилавије бори, не подајући се никаквом завођењу страсти, тим пре ће започети да ослабљују у њему страсти, и по мери тога, како се наставља оваква неодступна борба, мир и ти-шина почињу да се усељавају у душу. Током времена она долази у тихо и мирно стање, слично поноћној ти-шини, и започиње да царује дубоко безмолвије – при-знак, да су непријатељи далеко прогнани.

Помози Господе, свима нама да добијемо овакво благо!

Преузето из књиге Светог Теофана Затворника, „Созерцања и размишљања – кратке поуке“, Правило веры, Москва, 2003. г

Превео: Небојша Ћосовић.

Који је рођен од Богане чини грех

25

м


Црква често објављује: „Молитва је извор сваког добра“. Може изгледати чудно да се извор сваког добра

приписује молитвеном чину и стању. Свакако, свако добро долази од Бога! Постоји само један извор До-броте, и не поставља се питање о идентитету тог из-вора. Да не бисмо били у искушењу да то заборавимо, на свакој Литургији се објављује у заамвоној молитви:

„Сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости.“ Свакако, нема дру-гог источника из кога истиче доброта, до Самог Бога, саме суштине и срца Доброте. Добри дарови су добри само ако долазе од Њега, јер „све што није (од) Бог(а), ништавно је.” (Св. Фридесвид Оксфордска, +735).

Зашто се онда молитви даје тако узвишен ста-тус? Ако сваки добри дар долази од Бога и само од Њега, како дакле, можемо да кажемо: „Молитва је из-вор сваког добра.“ Како је могуће држати се овде на-ведене божанске истине, а ипак објавити, као што то чини Свети ава Агатон у погледу молитве, да по своме дејству, она је помирење са Богом, мајка и кћер суза, мост којим се прелази преко искушења, грудобран који штити од сваке муке, разбијање демонских на-пада, служба анђела, храна свих бестелесних, будуће весеље, бесконачни подвиг, извор врлина, узрочник благодатних дарова, невидљиво напредовање, хра-на за душу, озарење ума, секира за очајање, потврда наде, ослобођење од туге.

Зар нам не би било боље да припишемо ове даро-ве Богу и да оставимо молитву као један од њих?

Морам одговорити – као што сте сигурно кон-статовали по начину на који сам поставио све претходне тезе – свакако са „не”. Постоји тајна у молитви, или можда још боље, молитва је вели-ка тајна, којом се сви остали дарови обелодањују у својој истинској природи, кроз коју су заправо и дош-ли. Молитва, као што Света Црква учи, јесте сâм извор наше заједнице са добрим даровима Божијим; премда Он заувек остаје давалац и истински ис-точник свих благослова, само молитвом ступамо у заједницу и стичемо те саме благослове. Св. Си-меон Солунски пише, у погледу превасходности мо-литве: То је одличан задатак за слуге Христове који надмашује све друге, јер су други (задаци) служба и другостепени... то је заиста задатак поверен нам од Бога, и круна свега осталог. (О молитви)

Ако је, дакле, овај велики задатак – молитва – „круна свега осталог”, извор стицања свега што је до-бро и благословено, шта онда мора бити њена приро-да? Свакако, почетна реакција коју многи имају према овој идеји – наиме, да због наше прозбене молитве примамо свако добро – негативна је из самог разлога што је, у крајњој линији, идеја о молитви као разгово-

ру са Богом, па чак и као о усрдној молби Богу, сама по себи по-грешно схваћена. Молитва ове врсте, иако добра и света, сва-како не може бити најузвишенији облик и вид молитве, јер је пролазни и ограђени чин у оквиру „остатка живота”. Молити се на тај начин значи одвојити предодређено (или неодређено) време за молитву, изговарати молбе, чинити поклоне и бла-годарити, и тако даље. Да, то јесте свето дело и оно на које смо призвани, појединачно и свеукупно! Али, то не може бити једини облик молитве, нарочито не коначни, јер је једноставно немогуће упражњавати такву молитву у свако време ако за-иста живимо људским животом у овом свету; а опомена да се

„молимо непрестано”, долази право од великог Апостола (1. Сол.

5, 17). Ако је наша молитва таква да не можемо одржати запо-вест Божију, коју су нам предали Његови изабраници, тада мо-рамо признати да постоји величанственија молитвена реал-ност којој тек треба да приступимо. Наша молитва је добра и света врлином тога што је молитва, али постоје дубине у које тек треба да сиђемо и висине до којих тек треба да се попнемо. Оне се налазе у дубокој унутрашњој молитви на коју нас све Сâм Христос позива.

Дубља, унутарња молитва је она којој се морамо обра-тити да бисмо разумели да је молитва извор наше заједнице са Божијим благословима. Евагрије Отшелник, први (међу Светим оцима) објашњава природу ове дубље стварности, пишући у четвртом веку: „Молитва је заједница ума са Богом” (О молитви). Ава Агатон, кога смо већ поменули, се надовезао на Евагрија изјавивши да је „Молитва по својој природи заједница и јединство човека са Богом.”

Овде почињемо да сагледавамо праву и најдубљу суштину молитве, ону коју је Црква увек и објављивала. Много даље од умног и усменог разговора са нашим Божанским Спаситељем, што молитва и јесте у извесном облику, она је, врло дубље, стварно јединство човечанства са Тројичним Богом, стање у непрестаној заједници са Оним који је Извор свега. Таква мо-литва превазилази пуко умно делање, доводећи до дубљег стања непрестане свести о присуству Божијем, о Његовом обитавању на сваком месту и у свако време, без обзира на то коју спољашњу активност тело или ум обављали. „Онај који љуби Бога је увек у заједници са Њим као својим Оцем” (Евагрије

Отшелник, О молитви).Дакле, можемо да видимо како свако спољашње делање,

дисциплина, строгост и подвизавање који воде ка истинској молитви, заиста јесу средства којима стичемо свако добро, не зато што некако „купујемо” добра за себе (не дај Боже!), већ зато што их користимо не бисмо ли се још више приближили Самом Богу, истом оном Богу који је, у Својој суштини, сама пуноћа Доброте. Дела за стицање молитве формирају наше велико кретање ка непрестаном служењу, личној литургији, којом се сви радујемо; јер је „служити Богу блаженство само по себи” (Св. Јован Кронштатски).

Само Писмо објављује важност молитве, а опомена да се молимо често може изгледати збуњујуће ако се она првенстве-но посматра као молба Богу (јер Он свакако зна шта нам је све

јеромонах ИРИНЕЈ (Стинберг)

О молитви као извору сваког добра

26

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Молитва је велика тајна којом се сви остали дарови обелодањују у својој истинској природи. 27

м


потребно!),1 али је потпуно разумљива када се сматра непрекидном заједницом наше личности са Богом. Књига Сирахова наводи много тога што се мора тражити у животу, а врхунац набројаног је ово: „Али изнад свега, моли се Свевишњему, да би управио твој пут у истини” (Сир. 37, 15). Свети Павле, као што смо већ рекли, заповеда нам не само да се моли-мо, већ да се молимо „непрестано” (1. Сол. 5, 17). Дуго пре оваплоћења Христовог, Његов про-рок је објавио и да је престанак молитве – на-рочито за друге – грех Господу (1. Сам. 12, 23). Но, важност молитве је јасно посведочена и чињеницом да се Сâм Спаситељ молио, и у пустињи где се сусрео са демонима (Мт. 4, 1-11), и уморан (Мк. 1, 35) и у дане земаљскога живо-та својега са силним вапајем и сузама (Јев. 5, 7). Не може бити веће заједнице са божанством од стварног јединства божанске и људске природе у личности оваплоћеног Бога, Ису-са Христа. И као што је Јединородни Син бла-гоугодио Својим животом Оцу, тако ћемо Му и ми угодити када му се молимо истински, јер се „Бог радује када Му човек узнесе му-дру молитву” (Свети Исак Сирин). Шта би друго молитва и могла бити, осим чина којим сва-ко друго добро долази, будући да је молитва,

сама по себи, наша заједница са Добром? Она је извор, једини извор, нашег поседовања благослова Божијих, јер нас кроз молитву Свети Дух спаја са Даваоцем сваког дара. Ако нисмо заиста сједињени са Богом, не може-мо знати за благослов, не можемо искусити добро, не можемо појмити истинску радост. Али, не очајавамо због тога, јер нас Дух заис-та позива на заједницу која их даје, на молит-ву која их чини стварним у нама.

Плодови молитве су дакле плодови Све-тога Духа: љубав, радост, мир и многи дру-ги (уп. Гал. 5, 22-23) – јер само Духом можемо доћи до истинске молитве. Он је Тај који нас чисти од сваке нечистоте, и моли се у нама, присаједињујући наш ум и срце Богу (уводна молитва Часова) . Он нас тако оспособљава да примимо сву доброту Божију, а наша мо-литва води до добрих дарова које Бог даје. Да

не бисмо никада у то посумњали, Св. Јаков, брат Господњи, нас подсећа: „Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде даж-да, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој” (Јак. 5, 16-18). И Хри-стос нам говори о сили молитве, подсећајући све верне: „Све што иште-те у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам” (Мк. 11, 24). Ако смо заиста сједињени са Богом, тада ће и наша воља бити сједињена са Његовом, а оно што „иштемо” јесу сами дарови Његове божанске силе

– што далеко превазилази ограничења света у коме обитавамо. Горе се могу премештати, а семена претворити у шуме; хладна и камена срца се могу загрејати; мртви васкрснути, а светлост, јача и сјајнија од сунца, може засијати из душа оних који су смиреног и молитвеног срца.

Али, не треба да се молимо да бисмо примили такве, нити уопште било какве дарове. То је био велики грех Симона Самарјанина, који је мислио да су дарови Божији важнији од Бога који их даје (уп. Дела апостол-

ска, 8). Наша молитва треба да буде скрушена, унутрашња, испуњена на-дом, и само плод наше јаке љубави према Богу. Истина је да нам свако добро долази од молитве, али не молимо се за примање добара, већ само са заједницу са Богом. Никада не смемо сматрати себе достојним Божијих дарова, јер тиме доказујемо похлепу, која ће нашу молитву од-вести у гордост. Св. Макарије Оптински нас подсећа:

Моли се једноставно. Не очекуј да ћеш наћи у свом срцу неки изузе-тан дар молитве. Сматрај себе недостојним тога. Тада ћеш наћи мир. Користи празнину хладне, суве молитве као храну за своје смирење. Не-престано понављај: Недостојан сам, Господе, недостојан!

Ако приђемо молитви са таквим осећањем личне недостојности (уосталом, ко је „достојан” заједнице са бесмртним и свесилним Богом васељене!), и посматрамо је не као приступ божанским даровима, већ једноставно и дубоко као прилажење извору заједнице са Христом, тада ће нам Он пружити, по нашим молитвама, она добра која су нам потребна.

Сутрашњи дан ће се сâм побринути за оно што ти је потребно, ако иштеш изнад свега Царство небеско и правду Божију; јер Господ каже: „Иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све до-дати” (Евагрије Отшелник, уп. Мт. 6, 33).

Спознаћемо да је такво стање угодно Богу, који чини чуда у срци-ма Његових верних, јер је почетак сваког богоугодног дела призивање с вером спасоносног имена Господа нашег Исуса Христа... заједно с миром и љубављу који прате овај призив. Ово двоје, мир и љубав, не само да чине молитву умилнијом, него се и сами препорађају и зра-че из молитве, као нераздвојни божански зраци, умножавајући се и усавршавајући. (Приписује се Св. Игњатију и Калисту Ксантопулосу)

Љубав и мир улазе у нашу молитву (јер није могуће стећи заједницу са Богом ако Га не љубимо); али, они далеко снажније проистичу из ње. Добро, које уносимо у молитву, је само плод онога шта нам је Бог већ дао кроз молитву; управо тај однос размене нас спаја са Извором Жи-вота и позива на стицање сваког доброг и савршеног дара одозго. У мо-литви, нашој непрестаној заједници са Светом Тројицом, налазимо тај прелепи цвет благости и негневљивости, радости и свеблагодарности, лек за сваку тугу и мрзовољну помисао (уп. Евагрије Отшелник, О молитви, 14-

16) - заиста, налазимо Самог Христа у дубини своје душе. Нема бољег дара од тога. Нема другог дара који не долази од тога.

Молитва је, дакле, истинска природа и својство људског живота. Мо-литва је оно што је омогућено спасењем које се дарује у Христу, и оно на шта Христос позива свакога појединачно као небеско чедо Очево, присаједињујући нас Богу. Све то постаје наше и стање ка којем стре-мимо сваким својим дахом.

Ако те, док се молиш, ниједна друга радост не привлачи, онда си за-иста нашао молитву. (Евагрије Отшелник, О молитви, 153)

Изворник: www.monachos.netС енглеског превела: Милена Тејлор

Истина је да нам свако добро до-лази од молитве, али не молимо се за примање добара, већ само за заједницу са Богом.

1 Упор. Псалам 139: „Господе! Ти ме кушаш и знаш... ти знаш помисли моје издалека... Још нема ријечи на језику мом, а ти Господе, гле, већ све знаш.” Одељци попут овог често збуњују оне који траже да разумеју опомену у Писму да се молимо, јер она може изгледати као сувишна. Но, када се молитва схвати као заједница уместо само као молба, онда такви одељци потврђују силу молитве и позив да се молимо.

28

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

протојереј ВЛАДИМИР Берзонски

„И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави мом-че од онога часа. Тада приступише ученици Исусу и наса-

мо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: ...А овај се род не изгони осим молитвом и постом.” (Мт. 17, 18-21)

Молитва и пост иду заједно. То су два аспекта целовитог самоуздржања, неопходна за безусловну веру. Постимо да би наша молитва била слободна од свега што се поставља између Бога и нас самих. Храна је само један део тога. Јести мини-мално и само одабрану храну значи упражњавати слободу од жудње за нечим. Осим жеље за месним и млечним произ-водима, доживљава се и блаженство немања жеље. Игумани дају ангелска имена монасима јер они суделују на неки начин у слободи бестелесних сила.

Вера је много више од веровања. Верујемо у Бога. Уве-рени смо да је Господ Творац свега постојећег, да ништа није случајно, и да је небески Отац свестан чак и најситнијих делића атома. Имати веру у Њега значи уздати се да је Отац поверио Сину Божијем Исусу Христу силу да твори чуда у свету у Цркви и кроз оне који су обдарени благодаћу да чудотворе.

Пост од јела и пића се проширује на ослобођење од пол-них нагона, као и од потребе да водимо главну реч, и на нека још суптилнија подилажења себи. Предати се безусловно Духу значи сјединити се са Оцем у Христу и немати других жеља или потреба осим радости да се сједињујемо са божанством. Мо-литва тада далеко превазилази мољење Бога за нешто, чак и ако Га молимо у име других, као што је био случај у горе наведе-ном примеру. Изагнати демоне из других изискује унутрашње самоочишћење, или боље речено, јединство са Христом, Који избацује демоне из нас. Тада се ослобађамо уобичајног сата-ниног делотворног оружја – да окренемо скривену сопствену корист против себе самих. Дошапнуће нам: „То је за твоје до-бро”. Молитва и пост чине да више немамо вољу или потре-бу која би била различита од Христа у нама. Наше сопствене

мисли више не управљају нама, јер смо принели своју вољу на дар Богу – вратили смо је Њему да бисмо били у складу са божанском вољом. Распели смо сопствену корист и ставили Божију на њено место.

Помисао на пост је негативна – патња која је про-узрокована уздржањем од онога што се сматра укус-ним и пријатним за чула. Нехришћани га сматрају бес-мисленим, па га чак и традиоционалне хришћанске заједнице третирају као нешто старомодно, што није неопходно за спасење. Православни хришћани про-налазе задовољство у томе да сабирају све оно што је непотребно и сувишно – све оно без чега се може, а да се ипак има испуњен и срећан живот. Украшавати себе и своје домове по последњем стилу и моди зна-чи робовати свету рекламе. Видети шта други „морају да имају”, а бити нетакнут таквим жељама представља нарочиту радост. Прочитајте одељак из чувене посла-нице Диогнету, непознатог аутора из другог века по Христу:

"...(Хришћани) живе у отаџбинама својим, али као пролазници... Бораве у телу, али не живе по телу. На земљи проводе дане, али им је живљење на небу... Сиро-машни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују..."

Запазите да ослобађање од нормалних жеља мно-ги могу назвати природном људском потребом. За-пазите такође једноставну радост која произилази из ове дефиниције какав би хришћанин требао бити. Де-лити дух тог раног писца значи живети као да ништа није стално у овом свету. Имамо визу за земљу, али па-соши се издају у Царству Божијем.

Изворник: http://oca.org/refl ections/berzonsky/prayer-and-fastingС енглеског: Милена Тејлор

Молитва и пост

29

м


У име Оца, Сина и Светога Духа.

Данашње Јеванђеље, уочи Поста који почиње вечерас, говори нам божанске речи наде и божанске речи упозорења: Опрости-

те својим дужницима, јер ако им не опростите ни вама неће бити опроштено. Царство Божије је Царство међусобног признавања, међусобног прихватања и љубави, која је истовремено радост заједничарења, али и спремност да носимо бремена једни других.

Опростити – али како? Где почиње опраштање? Било би тако лако и тако дивно када би опраштање могло да започне таквом про-меном срца да нам они који су нам одбојни постану драги, да ства-ри које су нас повредиле буду заборављене, да можемо да почнемо као да се ниште није десило.

Али, то се не дешава. Осећамо бол прошлости, не можемо да заборавимо, једноставно не можемо да почнемо као да се ниш-та није десило. Али, опраштање није то. Опростити не значи забо-равити, јер заборав не води никуда. Када заборавимо како, из ког разлога, у каквим околностима, због које слабости је неко погре-шио, остављамо га незаштићеног. Неко ко је погрешио се мора за-штити од још једног пада. Оно што је учинио, разлози и околности

његовог пада, не треба да буду заборављени, јер је њему потребно наше пажљиво, брижно старање да се не би поново оклизнуо, да не би поново згрешио.

А ту почиње покајање: покајање почиње у тренутку када, увидевши слабост других и своју сопствену, потребу других за помоћи, милосрђем и заштитом, сам спреман да заједно са њима понесем бреме њихових слабости, њихове немоћи или грешности. Опраштање почиње у тренутку када преуз-мем на себе да трпим друге, не чекајући да се промене, да их трпим какви јесу да бих им олакшао бреме и омогућио им да се с време-ном промене.

Али услов опраштања је у мени – моја спремност да узмем на себе овај крст, ово бреме, да би се други исцелили или барем за-штитили од зла. А ово свако може да учини, потребан је само тренутак разумевања и по-требан је акт одлучности и добре воље. Сва-ко од нас, раме уз раме са њима, има људе који је тешко поднети, који су узрок страдања, беде или гнева; можемо поништити тај гнев и превазићи беду ако учинимо својим задат-ком, животним задатком, својим послом, да носимо бремена заједно са њима, да будемо особа која ће се, рањена, повређена, и одба-чена обратити Богу и рећи: „Господе, опрости, јер се не љутим, хоћу да постанем и останем једнодушан са овим човеком у његовој сла-бости и грешности. Нећу да га осудим, и ако нисам способан то да учиним, Ти учини уме-сто мене: не прихватај моје осуђивање, не прихватај осуду коју сам брзоплето изгово-рио, немој ме подржати у гневу. Подржи осо-бу која је погрешила, јер је њему, јер је њој, потребна помоћ, опроштај и исцељење из са-мог тог разлога.”

Ту почиње опроштај и ако не почне ту, ни-када се неће развити ни у шта. Носите бреме-на једни других, прихватите да будете соли-дарни са онима који су погрешили и греше, својом љубављу их доведите у новину живо-та и само тада ће опроштај постати оно што треба да буде: дело посредовања пред Богом које исцељује и преображава. Овај почетак опраштања сви можемо да учинимо; у нашој је моћи да предузмемо овај задатак. Онда, хајде да учинимо шта можемо, и чекајмо да Бог то учини у нама, за нас, међу нама, више него што ми можемо из добре воље, да посте-пено саградимо царство међусобне љубави, царство које је заиста Царство Божије. Амин.

Бесједа изговорена 11. марта 1973.Изворник: http://www.mitras.ru/eng/eng_57.htm

С енглеског: Милена Тејлор

митрополит АНТОНИЈЕ Блум

Недеља опраштања

30

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

ЖЕНСКО МОНАШТВО ОД IIIIV ВЕКА ДО ИКОНОБОРСТВА:ИСТОРИЈСКА, КАНОНСКА И ФЕНОМЕНОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА

III диоУ раду се расветљава формирање и историјски пут женског монаштва од III-IV века до периода ико-ноборства (прва половина VIII столећа), при чему се посебно указује на његове феноменолошке црте и пројаве у личности и делу светих жена подвижница, као и на специфичне карактеристике типика жен-ских монашких обитељи.

ogl

edпроф

. др КСЕНИ

ЈА Кончаревић

Уизлагању које следи покушаћемо да на основу агиограф-ског материјала и историјских сведочанстава предста-вимо основне типове женског подвижништва у периоду

од III-IV века до иконокластичких спорова.Сведочанства о анахоретском подвизавању жена

присутна су од самог почетка развоја женског монашт-ва. Указаћемо на нека најупечатљивија, следећи календар литургијског прослављања светих Угодница Божијих које у пустињаштву угодише Христу (најпотпунији преглед на српском језику в. у: Еп. Хризостом Столић, Православни светачник. Месецослов Све-

тих. Т. I-II. Београд [Крагујевац]: Каленић, 1988-1989).Света Црква 10. септембра слави спомен светих трију

жена пронађених у планини, о којима је приповедао Павле, епископ Мановасијски.

Неки путник дошао је у један манастир на Истоку. Разговарајући једном приликом са игуманом и братијом у хладу плодовитог дрвећа манастирског дворишта, приме-тио је како су неке птице ломиле са дрвећа гране са плодо-вима и одлетале. На питање зашто птице не једу плодове тамо где су их откинуле, него одлећу некуд са њима, задо-био је одговор да је ова појава приметна већ више од десет година. Имајући неко предосећање, путник рече: „Да немате можда у оближњим планинама Свете Божије којима би ове птице носиле плодове по заповести Божијој?“ Управо у том трену један гавран одломи гранчицу са плодом. Путник на-стави: „Хајдемо, пратићемо ову птицу“. Они пођоше и угле-даше гаврана како слеће на брежуљак, а затим се спушта у једну пукотину, оставља ту гранчицу и излеће одатле без ње. Посматрачи приђоше тој пукотини и бацише у њу ка-мен, а одатле се зачу глас: „Ако сте хришћани, немојте нас убијати“. „Ко сте ви?“ - упиташе дошљаци. „Ми смо жене, нас је овде три“, одговорише. „Желите ли да нас ви-дите, баците нам три одела, пошто смо наге, па када сиђете низ планину, прођите једном узаном стазом која води до нас“. Монаси поступише онако како им је речено и нађоше три жене, од којих једна беше госпођа, а друге две њене слушкиње. „Ко си ти, и како си овамо до-спела?“ - упита игуман прву од њих. „Потичем из Цари-града, супруга сам царског достојанственика“, - одговори она. „Пошто сам после мужевљеве смрти остала удови-ца, а нисмо имали деце, један велможа ме је примора-вао на грех, и желећи да се сачувам у чистоти, одлучи-ла сам да оставим свет и заповедила сам да се моје имање разда убогима, па сам једне ноћи са овим двема својим слушкињама села у брод из кога смо се искрцале на ово место, где сте нас нашли, и ево, ово је већ једанаеста година како нисмо виделе људско лице“. „Како сте, госпођо моја, овде на-лазиле храну?“ „Господ, Који је четрдесет годи-на хранио народ Свој у пустињи, слао је и нама храну“, - одговори она. „Птице су нам доноси-ле свакојаке плодове, а Господ нас је свагда

покривао и грејао, тако да се зими нисмо плаши-ле студени нити лети жеге; живеле смо овде као у рају, непрестано прослављајући Свету Тројицу“.

„Не желиш ли“, - упита игуман, - „да поделиш трпе-зу са нама?“ „Ако желиш да то учинимо“, - одгово-ри света отшелница, -„заповеди да најпре дође презвитер и одслужи службу Божију, како бисмо се причестиле светим тајнама Христовим. Јер од момента како смо оставиле Цариград нисмо се удостојиле Светог Причешћа“. Игуман јој испуни жељу, и презвитер који је у међувремену дошао одслужи службу Божију и причести свете отшел-нице. У исти дан прва од њих, бивша госпођа, промени светом после усрдне молитве. Сутрадан за њоме пође и једна слушкиња њена, а трећег дана и трећа мирно от-почину

спомен светих трију , о којима је приповедао Павле,

Неки путник дошао је у један манастир на Истоку. Разговарајући једном приликом са игуманом и братијом у хладу плодовитог дрвећа манастирског дворишта, приме-тио је како су неке птице ломиле са дрвећа гране са плодо-вима и одлетале. На питање зашто птице не једу плодове тамо где су их откинуле, него одлећу некуд са њима, задо-био је одговор да је ова појава приметна већ више од десет година. Имајући неко предосећање, путник рече: „Да немате можда у оближњим планинама Свете Божије којима би ове птице носиле плодове по заповести Божијој?“ Управо у том трену један гавран одломи гранчицу са плодом. Путник на-стави: „Хајдемо, пратићемо ову птицу“. Они пођоше и угле-даше гаврана како слеће на брежуљак, а затим се спушта у једну пукотину, оставља ту гранчицу и излеће одатле без ње. Посматрачи приђоше тој пукотини и бацише у њу ка-мен, а одатле се зачу глас: „Ако сте хришћани, немојте нас убијати“. „Ко сте ви?“ - упиташе дошљаци. „Ми смо жене, нас је овде три“, одговорише. „Желите ли да нас ви-дите, баците нам три одела, пошто смо наге, па када сиђете низ планину, прођите једном узаном стазом која води до нас“. Монаси поступише онако како им је речено и нађоше три жене, од којих једна беше госпођа, а друге две њене слушкиње. „Ко си ти, и како си овамо до-спела?“ - упита игуман прву од њих. „Потичем из Цари-града, супруга сам царског достојанственика“, - одговори она. „Пошто сам после мужевљеве смрти остала удови-ца, а нисмо имали деце, један велможа ме је примора-вао на грех, и желећи да се сачувам у чистоти, одлучи-ла сам да оставим свет и заповедила сам да се моје имање разда убогима, па сам једне ноћи са овим двема својим слушкињама села у брод из кога смо се искрцале на ово место, где сте нас нашли, и ево, ово је већ једанаеста година како нисмо виделе људско лице“. „Како сте, госпођо моја, овде на-лазиле храну?“ „Господ, Који је четрдесет годи-на хранио народ Свој у пустињи, слао је и нама храну“, - одговори она. „Птице су нам доноси-ле свакојаке плодове, а Господ нас је свагда

жељу, и презвитер који је у међувремену дошао одслужи службу Божију и причести свете отшел-нице. У исти дан прва од њих, бивша госпођа, промени

Неки путник дошао је у један манастир на Истоку. Разговарајући једном приликом са игуманом и братијом у хладу плодовитог дрвећа манастирског дворишта, приме-тио је како су неке птице ломиле са дрвећа гране са плодо-вима и одлетале. На питање зашто птице не једу плодове тамо где су их откинуле, него одлећу некуд са њима, задо-био је одговор да је ова појава приметна већ више од десет година. Имајући неко предосећање, путник рече: „Да немате можда у оближњим планинама Свете Божије којима би ове птице носиле плодове по заповести Божијој?“ Управо у том трену један гавран одломи гранчицу са плодом. Путник на-стави: „Хајдемо, пратићемо ову птицу“. Они пођоше и угле-даше гаврана како слеће на брежуљак, а затим се спушта у једну пукотину, оставља ту гранчицу и излеће одатле без ње. Посматрачи приђоше тој пукотини и бацише у њу ка-мен, а одатле се зачу глас: „Ако сте хришћани, немојте нас убијати“. „Ко сте ви?“ - упиташе дошљаци. „Ми смо жене, нас је овде три“, одговорише. „Желите ли да нас ви-дите, баците нам три одела, пошто смо наге, па када сиђете низ планину, прођите једном узаном стазом која води до нас“. Монаси поступише онако како им је речено и нађоше три жене, од којих једна беше госпођа, а друге две њене слушкиње. „Ко си ти, и како си овамо до-спела?“ - упита игуман прву од њих. „Потичем из Цари-града, супруга сам царског достојанственика“, - одговори она. „Пошто сам после мужевљеве смрти остала удови-ца, а нисмо имали деце, један велможа ме је примора-вао на грех, и желећи да се сачувам у чистоти, одлучи-ла сам да оставим свет и заповедила сам да се моје имање разда убогима, па сам једне ноћи са овим двема својим слушкињама села у брод из кога смо се искрцале на ово место, где сте нас нашли, и ево, ово је већ једанаеста година како нисмо виделе људско лице“. „Како сте, госпођо моја, овде на-лазиле храну?“ „Господ, Који је четрдесет годи-

бивша госпођа, промени светом после усрдне молитве. Сутрадан за њоме пође и једна слушкиња њена, а трећег дана и трећа мирно от-почину

31

м


у Господу (В. Гурјев, Минеји за читање у поукама за сваки дан у

години. Т. I-IV. Краљево, 2006, 1, 60-62).Mинеји за читање под 27. јануаром доносе

сведочанство из Златоустове беседе о светим девојкама које су живеле у Антиохији, које је присутно и у делу „Преглед житија подвижница Источне Цркве“ архиепископа черњиговског Фи-ларета.

„Девојке“, пише Златоуст, „које још нису биле узеле двадесету, и које су све време младости своје проводиле у одајама својим, неговане, навикле да спавају у меким и удобним креветима, да миришу на скупоцене мирисе и уживају у пробраним по-сластицама, нежне по природи, и још нежније због толике пажње која им је указивана; девојке које то-ком дана нису знале ни за какву другу активност осим за украшавање спољашњости своје и чије је највеће старање било о златном накиту, које ниш-та нису радиле чак ни ради себе самих, него су се у свему ослањале на мноштво слушкиња својих, девојке чије су хаљине биле нежније од тела њихових, чије су покривке биле лепршаве и меке, од којих се ширио миомир ружиног уља и сличних најфинијих мириса – те су девојке, ражегавши се огњем Христовим, одбациле сву ту раскош и сјај, заборавивши на своју нежност, на младост своју; растале су се од свих задовољстава и попут хра-брих војника ступиле на поприште подвига. Гово-рим нешто што вам сигурно звучи невероватно, али знајте да је уистину било тако. Имао сам при-лике да чујем да су те нежне девојке узрасле до такве строгости у животу да су на нага тела навла-чиле најгрубље власенице, ходале босе и спава-ле на скромним сламарицама. Трпезу постављају само увече, и не једу ни зеленог поврћа, ни хлеба, већ само боб, пасуљ, уље и смокве. Непрестано се баве предењем вуне и рукодељима тежим од оних којима су се бавиле некадашње слушкиње њихове. Узеле су на себе и напор да се старају о болесни-цима, да им носе одар, да им перу ноге... Многе од њих баве се и готовљењем хране. Толику силу има огањ Христов!“ (Беседа 13. на Посланицу Ефесцима, Дела,

том 11) (Гурјев, нав. дело, 2, 305-307).7. фебруара Света Црква слави спомен препо-

добне Мастридије (†580), која је такође прослави-ла Господа у отшелничком подвигу. Подробно све-дочанство о њој сачувано је у „Цветнику“, одакле је пренето и у Пролог. Ево тога сведочанства: „Један од пустињских стараца, монах по имену Јован, ис-причао је следећи случај из живота. У Јерусалиму живљаше једна девојка узвишеног, целомудреног и светог живота, чије име беше Мастридија. Ђаво, завидећи њеној благочестивости, нашапну једном младићу мисао да је саблазни на грех. Мастридија сазнаде за то и, да би одвратила младића од греха и сачувала своју девственост, поступи на следећи начин: накупи у котарицу зрневља и удаљи се у пустињу. Тиме она одагна од младића његову злу помисао која га је наводила на грех и умири срце његово. Прошло је много година. По посеб-ном Промислу Божијем једном приликом ју је у

Јорданској пустињи срео неки благочестиви монах и рекао јој: ‘Мати, шта радиш у овој пустињи?‘ Мастридија, желећи да утаји свој живот од тог монаха, рече: ‘Изгубила сам се, оче, па те молим, покажи ми пут‘. Монах, испуњен Духом Светим, одговори: ‘Не, ниси се ти изгубила, и не тражиш пут, него си ђавола победила. Кажи ми по правди и истини зашто си до-шла у ову пустињу?‘ Мастридија одговори: ‘Опрости ми, оче, ево, све ћу ти открити. Један младић имао је грешне мис-ли у вези са мном па сам, желећи да га спасем од погибли и жалећи га, дошла овамо како бих до краја одагнала од њега гнев, у чему ми је Господ и помогао‘. ‘А колико година‘, – упи-та старац, – ‘живиш овде‘? Мастридија одговори: ‘Седамна-ест‘. ‘Чиме си се хранила?‘ ‘Ево, храним се зрневљем из ове корпе, и то ми је сасвим довољно. Казаћу ти, оче, још нешто: све време док сам била овде нисам видела лице људско, а Го-спод ме је покривао благодаћу Својом‘. Исприповедавши то, монах прослави Бога због тога што га је удостојио да упозна девојку тако великог и светог живота“. Да би спасла младића од греха и сачувала своју девственост у најлепшим година-ма, млада девојка, као што смо видели, удаљила се у пустињу, живела у њој седамнаест година окружена дивљим зверима, хранила се само зрневљем и није видела лица људског (Гурјев,

нав. дело, 2, 370).Веома је потресно сведочење Теодорита Кирског, такође

унето у „Преглед житија подвижница Источне Цркве“ архи-епископа черњиговског Филарета, о суровом анахоретском подвигу преподобних Угодница Божијих Маране и Кире († 430), чији спомен Света Црква слави 28. фебруара. „Мара-на и Кира потицале су из угледне породице у граду Верији, и васпитање су добиле у складу са својим друштвеним положајем. Али из љубави према Господу оне презреше све предности које им даваше њихово порекло, одолеше свим замкама овога света и изабраше живљење у покајању. У бли-зини града нађоше један кањон, па, ушавши у њега, загради-ше улаз камењем и глином. Слушкињама својим које заже-леше да деле са њима напоре и тескобу оваквог живљења оне дозволише да се настане у близини, али у посебном пребивалишту. Гледајући кроз једно оканце направљено на улазу подвижнице су могле видети како живе ове њихове слушкиње, па их подстицаху на молитву и разгореваху у њима љубав према подвизима благочестивости. Али њих две немађаху ни куће, ни најпростије колибе од прућа, него живљаху под отвореним небом, трпећи утицај свих вре-менских промена. Најнеопходнију храну примале су кроз то оканце; кроз њега су разговарале са женама које би им при-тицале. А за те разговоре одредиле су искључиво Свету Пе-десетницу; у остало време живеле су у строгом безмолвију. Са посетиоцима би разговарала само Марана; Киру нико није чуо да је реч изустила. Носиле су на себи толико теш-ке вериге, да је Кира, телесно слаба, увек била савијена до земље, не могући се исправити. На себи су имале дугачке покривке, које су се позади вукле по земљи и потпуно пре-кривале ноге њихове; напред су се спуштале до појаса, пот-пуно заклањајући лице, врат, груди и руке. „Често сам их виђао“, сведочи Блажени Теодорит. „Оне су наређивале да се, када дођем, улаз отвори, поштујући у мени свештенич-ко достојанство. Знао сам за тежину верига њихових – чак ни снажни мушкарци не би били кадри носити их. Пошто бих их дуго молио, оне би скинуле са себе те вериге, да би, чим одем, опет ставиле на себе тешке ланце – на врат, на руке, ноге, и још посебне окове на бедра. И тако су живеле 32

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

- наставиће се -

– не пет или десет, него читаве педесет и две године (Пре-ма Минејима за читање – четрдесет и две године). И прем-да су се већ толико времена подвизавале, ревновале су као да су тек почеле. Рањене лепотом Небеског Женика, оне су лако носиле трудове свога подвига, хитајући да га доврше. Виделе су да их на крају чека Он, показујући им венце по-бедне. Из овог разлога мужевно су трпеле и кишу, и снег, и сунчеву жегу, не осећајући ни патњу, ни бол. Угледајући се на Мојсијев пост, три пута су издржале да посте колико и он. Ревнујући да следе пример Данилов, остајале би без хране по три недеље. Једном су зажелеле да виде места страдања Христових, па су пошле у Јерусалим, али читавим путем нису ништа окусиле. Дошавши у град и поклонивши се, узеле су нешто да поједу, да би се назад поново вратиле без залогаја хране. А путовале су најмање двадесет дана! Још су зажеле-ле да у Исаврији виде дом где живљаше Текла, чувена до-бра победница – и опет су тамо и назад ишле не окусивши ни мрвице, желећи да тиме разгоре у себи љубав према Го-споду. Те свете жене, које су подвиг свој украсиле толиком врлином, постале су пример другима, и Господ их је овенчао венцима победе“ (Гурјев, нав. дело, 2, 448-450).

Као пример изузетног анахоретског подвига ношеног у свету, на родитељском имању, навешћемо и преподобну Домнину († 450-460), чији је спомен 1. марта. Сведочење о њеном саможртвеном аскетском живљењу оставио нам је блажени Теодорит Кирски. „Чудесна беше Домнина... У врту своје мајке она беше саградила малену колибу и пре-крила је сламом. Сузама које непрестано изливаше квасила је не само колена своја, но и власеницу – то беше скромни покров тела њезина. Чим би петли запевали, похитала би у оближњи храм Божији, и, идући скупа са другим женама и мушкарцима, узносила би хвалу Господу. Тако би поступала

не само изјутра, већ и с вечери. Према храму Божијем гајила је трепетно поштовање, и томе је и друге поуча-вала. Из тога разлога она се много старала о њему, и успевала је да мајку и браћу приволи да имовину своју нештедимице прилажу за храм. А хранила се Домнина скромно – сочивом наквашеним у води. Тело јој се зато сасуши и беше као полумртво, али издржаваше сваки напор и труд. Кости јој прекриваше кожа танушна по-пут пергамента, јер од трудова изгуби сало и мишиће. Домну је могао видети ко год је хтео, био мушкарац или жена; али она ни на чије лице не гледаше, нити сво-га лица другима показиваше: на глави јој беше покрив-ка која се спушташе до колена. Глас јој беше и звучан и изражајан, али је свака реч коју би изговорила све-та подвижница била пропраћена сузама. Када би при-текла мојој руци да је целива, сваки пут би је обилно оквасила сузама. Па каква је реч кадра похвалити ову блажену, мудрољубљем испуњену, свагда уплакану девственицу, богату уздисајима и јецајима срдачним? О, само је силна љубав према Богу могла родити такве сузе! Али, икако обдан и обноћ плакаше, не занемари-ваше она ни друге врлине. Домна се стараше о онима који јој долажаху и даваше им све што им је на потре-бу, иако, по њеном савету, ти невољници живљаху код сеоског свештеника. Иметак мајке и браће стајаше јој на располагању, и зато на свим сродницима њеним по-чиваше благослов неба. Када год долазим у те крајеве, а они се налазе јужно од нас, она ми шаље и хлеб, и плодове, и наквашено сочиво“ (Богољубиво казивање, гл. 30) (Гурјев, нав. дело, 3, 6-7).

33

м


pre

dav

awe

Свети Григорије – рођен највјероватније 332. у Цезарији, главном граду рим-ске провинције Кападокије – је у свом

родитељском дому био окружен атмосфером највише културе. Његова сестра Макрина и брат Василије, као и још неки чланови породице, се сла-ве као светитељи. Григорије Нисијски био је прису-тан на Другом васељенском сабору и својим ставо-вима је дао допринос правилном схватању истина хришћанске вјере. Постоје свједочанства која го-воре о његовом високом ауторитету и утицају у општецрквеним пословима. Називан је оцем ота-ца и сматран великим заштитником православља. Међутим, у једном тренутку, у Цркви ће бити по-кренуто питање оцјене његових теолошких ста-вова. Неки сегменти спорног Оригеновог учења могли су се пронаћи у Григоријевом богословљу. Григоријево учење ипак није осуђено, већ је са-чувано као дјело које има значајну вриједност у развоју хришћанске теологије.

Својим дјелима Григорије обухвата низ тео-лошких тема. У прва дјела спадају два трактата, допуне Василијевом Шестодневу, затим О живо-ту Мојсија Законодавца, коментари на Пјесму над пјесмама, Тачно тумачење проповједника Соломо-нова. Из Новог Завјета тумачио је Блаженства и Молитву Господњу. Међу полемичким дјелима тре-ба споменути 12 полемика Против Евномија. Напи-сао је Бесједу о Светом Духу против Македонијевих духобораца и посланицу Против Аполинарија. У догматска дјела спадају његови трактати: О Светој Тројици, О вјери, Хеленима, О општим појмовима и Дијалог о души и васкрсењу. Треба још поменути и трактат О прераној смрти дјеце и дијалог О судбини. Његова етичка дјела су: трактат О девствености или о савршенству, О томе какав треба да је монах, О циљу живота по Богу и Живот преподобне Ма-крине. Од његових бесједа сачуване су бесједе на велике празнике: Божић, Богојављење, Пасху, Педесетницу, затим, бесједе четрдесеторици Мученика Севастијских и надгробне бесједе Св. Василију. Сачувана су и његова писма, којих има 26 и већина њих је личног и био-графског карактера.

Григоријево богословље полази од става да је Бог Живот. Ми се свуда срећемо са Божанским животом који се не преки-да и који нема краја. Пуноћа Божанског живота изражава се у тајни Тројичности, једносуштној и нераздељивој. О Богу се ништа не може знати сем тога да Он јесте, јер на то указују ријечи Ја сам онај који јесам. Теолошки појмови по-тичу од чудеса која опажамо у космо-су и на основу тих појмова Божанство

прот

ојер

еј-с

тав

роф

ор Д

РАГА

Н С

тан

ишић

Свети Григорије из Нисе -учење о Богу, човјеку и космосу

34

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

poezija ИСИДОРА Николић

називамо: премудрим, свемогућим, благим, светим, блаженим, вјечним, итд. Било да су имена предата Све-тим Писмом или од човјекове разумности, природу Бога немогуће је именовати. Ипак, сва та именовања су неопходна и корисна. Свети Григорије види у ријечима изум човјековог разума. Могућност ријечи је дјело Творца, а ту могућност човјек реализује слободно и стваралачки. Име, по Григорију, јесте знак или биљег ствари. Име се не поклапа са ствари, али истовремено није ни нешто самостално. Облик ствари је установљен од Бога и можемо га сагледати до неке мјере и отуда мноштво имена за исту ствар. Григорије не одриче ви-соку сазнајну вриједност ријечи, али тврди, чини се, одвојеност знака од означеног.

По Григорију, човјеку је по природи урођено стремљење ка богопознању. Бог је изнад сазнања, али Он се у свему открива сазнању. Ономе који је очистио душу долази Бог, каже Св. Григорије. У лику Мојсија он види примјер духовног успона. Мојсије је видио Бога у Купини несагоривој, у свјетлости. Удаљавање од заблу-да и очишћење значи ићи за Богом. Мојсије је то схва-тио и успео се на гору гдје је видио божанска тајанства.

Св. Григорије учи да је Бог створио човјека другачијим од свих створења. Он у библијском смис-лу разликује лик и подобије Божје у човјеку. По лику Божјем сви су људи створени, а подобије – то је већ хришћанин. Имати лик Божији значи живјети у Богу, имати могућност и почетак тог живота; та могућност изражава се у слободи, способности избора и самодјелатне одлучности. Слобода је услов настан-ка врлине. Григорије, у вези са овим, разликује двије врсте кретања: једно које долази споља и друго – изну-тра. Све што је живо бива покренуто изнутра, а мртви предмети помјерају се дејством споља. Човјек који је словесно биће обдарен је као и ангели да врши по-крете слободно, у складу са својом словесношћу, док животиње то чине у складу са својом бесловесношћу. Св. Григорије наводи да је човјек послије грехопада по-стао склон бесловесности.

Св. Григорије каже да је Бог у нашу природу удахнуо љубав као карактеристику лика и, гдје нема љубави, тамо су уништене све карактеристике лика човјековог. Богоопштење је, по Григорију, причешћивање и наслађивање божанским добрима. Од нас зависи да ли ћемо тежити све већој богоподобности, ка обожењу. Лик Божији није био дат само првостворе-ном Адаму, него се на сав род човјечији подједнако простире.

Григоријево учење о човјеку је углавном засно-вано на факту Божијег откривења, које он тумачи у литургијском контексту живог и непрекидног јединства човјека и Бога, кроз Цркву Христову, у све вјекове вјекова. Григоријево богословље још увијек није код нас довољно проучено, али оно свакако завређује изузетну пажњу не само теолога, већ и других стручњака из об-ласти духовних и природних наука.

Свети Григорије у свом дјелу обједињује домете не само црквеног вјеровања и мишљења, већ и најбоље рефлексе јелинске мудрости и науке у његовој епохи.

Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ је, у част и славу Светог Саве, расписало у децембру 2011. године литерарни конкурс за ученике основних школа у Боки Которској на тему „На стази Светог Саве“.

Најбољи поетски рад је написала Исидора Николић, ученица 6. разреда О. Ш. „Народни херој Саво Илић“ из Доброте (Котор), код професора Смиље Синдик.

Жири је био у саставу: професор Никола Маловић, књижевник, књижевница Снежана Вукићевић-Чворо и професорица Ана Замбелић-Пиштало.

На стазиСветог Саве

На српскоме двору старомрастао је мали принц.Растко му је име било,а презиме Немањић.

Но за злато принц не хаје,па презире царске дворе,Бога тражи, не престаје,упознавши од зла горе.

Са седамнаест младих љета,принц већ види све што треба,

на земљи је све што цвјета,ал` и туга све до неба.

Људско зло је превелико,молити се ваља Богу

за спас Српства свеколиког; Растко каже себи: „Могу!“

Одлази на Свету гору у манастир Ватопед;

на грчкоме светом морупринц монашки прими ред.

Растко сад је Свети Сава,он обнавља Хиландар,

књиге пише српска слава,за свој народ Божји дар.

ГЛАВА ЧЕТВРТА

ГЛАВА ЧЕТВРТА

1. Ово је књига заповјести Божјих и Закон који постоји вавијек: сви који се ње држе – живјеће, а који је остављају – умријеће. (Јез. 20, 11)

2. Обрати се Јакове и узми је, ходи при сјају свјетлости њене.

3. Не даји другом славу своју и оно што је теби корисно – другом народу.

4. Благо нама, Израиљу, јер оно што је угодно Богу, нама је знано.

5. Буди храбар, народе мој, помене Израиљев.6. Продани бисте народима, не на пропаст: зато што

сте прогњевили Бога, предани сте противницима;7. јер огорчили сте Творца свога, приносећи жртве

демонима а не Богу. (Пон. Зак. 32, 17)

8. Јер заборависте Хранитеља свога, Бога вјечнога, а ожалостисте и Јерусалим који вас је васпитао;

9. јер видје дошавши на вас гњев од Бога и рече: Слушајте, житељи Јерусалима, наведе Бог на мене тугу велику;

10. јер видјех ропство синова мојих и кћери, које наведе на њих Вјечни.

11. Хранио сам их са весељем, а отпустио са плачем и тугом.

12. Нико да се не радује мени удовици, и остављеној од многих: Опустошена сам због гријехâ дјеце моје,

13. наредбе Његове не познаше нити ходише путевима заповијести Божјих нити на стазе науке у праведности Његовој ступише.

14. Нека дођу житељи Сиона, и сјетите се ропства синова мојих и кћери, које наведе на њих Вјечни.

15. Јер доведе на њих народ из далека, народ бестидан и другојезичан, који се не постидјеше старца нити се дјетету смиловаше

16. и одведоше вољену (дјецу) удовице и од кћери јединице – лишише.

17. А ја чиме да вам помогнем?18. Јер ко је навео зла на вас, избавиће вас из руку

непријатеља ваших.19. Идите, чеда, идите, јер ја остадох пуст;20. свукох хаљину мира а обукох костријет мољења

мога, завапићу Вјечноме у дане моје.

21. Храбрите се, чеда, вапите ка Богу и избавиће вас од насиља из руке непријатељâ.

22. Јер ја се надах у Вјечнога за спасење ваше, и дође ми радост од Светога због милостиње која ће вам брзо стићи од вјечног Спаситеља вашег.

23. Одаслах вас са тугом и плачем, а вратиће ми вас Бог са радошћу и весељем довијека.

24. Јер као што сада видјеше житељи Сиона ваше робовање тако ће видјети брзо од Бога ваше спасење које ће вам доћи са славом великом и свјетлошћу Вјечнога.

25. Чеда, потрпите гњев који вас је снашао од Бога: прогна те непријатељ твој, и видјећеш његову погибао брзо и на вратове њихове ћеш се попети.

26. Њежни моји ходише путевима тврдим, бише узети као стадо разграбљено од непријатеља.

27. Храбрите се, чеда, и вапите ка Богу, па ће вас се сјетити Онај који је све ово навео.

28. Јер као што се десило да вам заблуди ум од Бога, десетороструко (више) ћете Га тражити, вративши му се.

29. Јер Онај који је навео на вас зла, навешће вам вјечно весеље са спасењем вашим.

30. Храбри се, Јерусалиме, утјешиће те Онај који ти је дао име.

31. Несрећни су који су ти зло нанијели и који су се радовали Твоме паду. (Пс. 136, 7-8).

32. Несрећни су градови, којима су служила дјеца Твоја, несрећна (земља) која је примила синове Твоје.

33. Јер као што се радовала Твоме паду, и веселила Твоме разорењу, тако ће туговати због свог опустошења.

34. И одсјећи ћу јој радовање због мноштва народа, и њено славље постаће туговање.

35. Јер ће огањ наићи на њу од Вјечнога у дане многе, и биће насељена демонима на дуго вријеме.

36. Погледај на исток, Јерусалиме, и види весеље које ти од Бога долази.

37. Гле, долазе синови твоји, које си отпустио, долазе сабрани од истока и запада ријечју Светога, радујући се слави Божјој.

1. Скини, Јерусалиме, хаљину туге и озлобљености своје и обуци љепоту славе Божје довијека.

2. Огрни одежду правде Божје, стави на главу своју вијенац славе Вјечнога.

3. Јер Бог ће показати свему под небом свјетлост твоју.4. Јер назваће се име твоје од Бога довијека: мир

правде и слава богочешћа.5. Устани, Јерусалиме, и стани на висину и погледај

према истоку и види твоју сабрану дјецу од запада сунца до истока ријечју Светога, радујући се сјећањем Бога.

6. Јер изађоше од тебе пјешаци вођени непријатељима, а уводи их Бог к теби узношених са славом као престо1 царства.

7. Јер одреди Бог да се смири свака гора висока и хумови вјечни и удолине да се напуне за поравнање земље, да би ходио Израиљ сигурно славом Божјом.

8. А осјенише и дубраве и свако дрво миомирно Израиља заповијешћу Божјом:

9. јер ће водити Израиљ с весељем свјетлости славе Његове, с милостињом и правдом2 која је код Њега.

bibl

ijsk

e kw

ige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић) КЊИГА ПРОРОКА ВАРУХА

1. У Александријском кодексу намјесто „престо царства“ стоји „синове царства“; тако је и у словенском и руском преводу. Прим. прев.

2. У Александријском кодексу стоји: „правдом од Бога“. Прим. прев.

Свети мученик Трифун14/1. фебруар 2008. г.

Са јелинског: +Митрополит Амфилохије36

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

pri^a ДЕЈАН Ковач

На литерарном конкурсу „На стази Светог Саве“, најбољи прозни рад је написао Дејан Ковач, ученик 9. разреда O. Ш. „Народни херој Саво Илић“, код професорице Смиље Синдик.

Знате како сам увек био спреман да вама, људима на Земљи, помогнем и браним вас од зла које су грешници попут отворених стрела баца-

ли на ваше душе. Не трaжим да моје име уздижете у висине, да ми гра-дите статуе и певате хвалоспеве, јер све што сам радио за вас било је невино и од срца мога, сматрајући да је то дужност једног човека. Пре него што сам крочио небеским путем, показао сам вам чега да се чувате и како греха да се одбраните. Нажалост, седам стотина лета касније моје речи су се закопале у земљу и ви, лакомислени и похлепни, до-пустили сте да се материјална вредност уздигне изнад духовнога блаженства.

Живите у диму који вас гуши и који вам магли очи. Али, нажалост, ви сте се навикли на њега, постао је ваша свакодневица. У таквом окружењу, где је земља кисела од горчине и где је ваздух мутан од таштине, ружа доброте не може се населити. Међутим, има оних који могу да преживе у таквим условима. Само запамтите да за њих у небеском Рају нема места нити ће га икада бити.

Са неверицом посматрам раскол између два брата, између оца и сина. Дозволили сте да лукава кртица уђе у ваше душе, копа путеве кроз које се црна змија свађе може лако увући. И делује ми да вама то уопште не сме-та, да се поносите тиме што у вашем дому влада глас тишине и неспора-зума. Онај ко не уме да призна своју грешку, на опроштај право нема. А знајте да обоје сносите једнаку кривицу, једнаку одговорност и једнаку дужност да нађете решење које ће вас вратити на пут до-броте и мира.

Све оно што је искројило да вам живот буде мука и патња није нико други створио до вас самих. Гледам вас и чудим се како до-пуштате да они који не знају шта је вредност живота буду супери-орни у односу на вас. Ви сви имате високо мишљење о себи, верујете да сте бољи, лепши, паметнији од свега што хода куглом земаљском, али чињење ниских дела ваше веровање не може да подупре.

Но, за све вас има спаса – налази се у вашим срцима. Можда јесте далеко, али треба прећи препреке да би се стигло до коначног благостања. Почетак сваког спасења је самоукоравање. Признајте своје грешке и оне ће вам бити опроштене. Истински се покајте и Небо ће вам помоћи да се злог духа раз-решите. Ширите светлост доброте међу онима који живе у тами несреће и доброта ће се попут дрвета гранати у вашој души, а њени плодови учинити живот лепшим. Покажите будућим поколењима које сте грешке ви чини-ли, да их они опет не праве. Њихова чиста душа је ваша највећа снага у борби против зла. Кудите и прекоревајте оне који не поштују истинску вредност племенитости, али немојте их уништавати, већ им укажите на врлине човечности. Тако ће и они моћи ширити доброту и Свет ће се након дуге борбе вратити онакав какав је био у оним далеким, блаженим временима.

Пред вама је избор, раскрсница два пута. Показао сам вам који ће вас учинити бољим људима, а који ће вас одвести у вечну провалију пропасти. На путу бољег сутра вас чекам ја, Свети Сава, да вам пружим руку и одве-дем вас у Светлост. Надам се да ће ове речи из мога срца имати утицаја на вашу одлуку којим ће путем ваша нога крочити. Знајте да вам ја никада, ни у једном тренутку, нисам зло пожелео, јер је моја једина истинска жеља да вашим светом влада закон доброте, мира, љубави и среће. Тог дана, када ваше стопе оставе траг на мојој стази, будите великог срца, окрените се и пружите руку онима који су пали, јер у животу је важно помоћи другима да стигну до победе, чак иако то значи успорити властити корак, као што мене мој корак усмери ка вама.

На литерарном конкурсу „На стази Светог Саве“, најбољи прозни рад је написао Дејан Ковач, ученик 9. разреда O. Ш. „Народни херој

нате како сам увек био спреман да вама, људима на Земљи, помогнем и браним вас од зла које су грешници попут отворених стрела баца-

ли на ваше душе. Не трaжим да моје име уздижете у висине, да ми гра-дите статуе и певате хвалоспеве, јер све што сам радио за вас било је невино и од срца мога, сматрајући да је то дужност једног човека. Пре него што сам крочио небеским путем, показао сам вам чега да се чувате и како греха да се одбраните. Нажалост, седам стотина лета касније моје речи су се закопале у земљу и ви, лакомислени и похлепни, до-пустили сте да се материјална вредност уздигне изнад духовнога

Живите у диму који вас гуши и који вам магли очи. Али, нажалост, ви сте се навикли на њега, постао је ваша свакодневица. У таквом окружењу, где је земља кисела од горчине и где је ваздух мутан од таштине, ружа доброте не може се населити. Међутим, има оних који могу да преживе у таквим условима. Само запамтите да за њих у небеском Рају нема места

Са неверицом посматрам раскол између два брата, између оца и сина. Дозволили сте да лукава кртица уђе у ваше душе, копа путеве кроз које се црна змија свађе може лако увући. И делује ми да вама то уопште не сме-та, да се поносите тиме што у вашем дому влада глас тишине и неспора-зума. Онај ко не уме да призна своју грешку, на опроштај право нема. А знајте да обоје сносите једнаку кривицу, једнаку одговорност и једнаку дужност да нађете решење које ће вас вратити на пут до-

Све оно што је искројило да вам живот буде мука и патња није нико други створио до вас самих. Гледам вас и чудим се како до-пуштате да они који не знају шта је вредност живота буду супери-орни у односу на вас. Ви сви имате високо мишљење о себи, верујете да сте бољи, лепши, паметнији од свега што хода куглом земаљском, али

Но, за све вас има спаса – налази се у вашим срцима. Можда јесте далеко, али треба прећи препреке да би се стигло до коначног благостања. Почетак сваког спасења је самоукоравање. Признајте своје грешке и оне ће вам бити опроштене. Истински се покајте и Небо ће вам помоћи да се злог духа раз-решите. Ширите светлост доброте међу онима који живе у тами несреће и доброта ће се попут дрвета гранати у вашој души, а њени плодови учинити живот лепшим. Покажите будућим поколењима које сте грешке ви чини-ли, да их они опет не праве. Њихова чиста душа је ваша највећа снага у борби против зла. Кудите и прекоревајте оне који не поштују истинску вредност племенитости, али немојте их уништавати, већ им укажите на врлине човечности. Тако ће и они моћи ширити доброту и Свет ће се након дуге борбе вратити онакав какав је био у оним далеким, блаженим

Пред вама је избор, раскрсница два пута. Показао сам вам који ће вас учинити бољим људима, а који ће вас одвести у вечну провалију пропасти. На путу бољег сутра вас чекам ја, Свети Сава, да вам пружим руку и одве-дем вас у Светлост. Надам се да ће ове речи из мога срца имати утицаја на вашу одлуку којим ће путем ваша нога крочити. Знајте да вам ја никада, ни у једном тренутку, нисам зло пожелео, јер је моја једина истинска жеља да вашим светом влада закон доброте, мира, љубави и среће. Тог дана, када ваше стопе оставе траг на мојој стази, будите великог срца, окрените се и пружите руку онима који су пали, јер у животу је важно помоћи другима да стигну до победе, чак иако то значи успорити властити корак, као што

На стази Светог Саве

37

м


reporta`a

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ У АМЕРИЦИНакон посјете Аргентини, Бразилу и Венецуели, Епископ-ад-министратор новоосноване Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије, Митрополит црно-горско-приморски господин Амфилохије је током децембра боравио у Сјеверној Америци, да би своје архипастирске оба-везе у Јужној Америци завршио 25. децембра у Чилеу.

У Сјеверној Америци

Поводом празника Св. Амфилохија Иконијског, митрополит црно-горско-приморски Амфилохије, је, са благословом надлежног

епископа Лонгина, у уторак 6. децембра служио Свету архијерејску Литургију у храму Пресвете Богородице у манастиру Нова Гра-чаница код Чикага, САД, сједишту Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке.

Господину Митрополиту су саслуживали протојереји-ставрофори: Милорад Лончар, епархијски секретар, Ђуро Крошњар, архијерејски намјесник за Милвоки, Радомир Никчевић, шеф каби-нета митрополита Амфилохија и ђакони: Николај Костур и Игор Ба-лабан.

У слову након благосиљања славског колача, владика Лонгин је заблагодарио Митрополиту на његовој посјети, подсјетивши на његову животну везаност за овај свети манастир и пожељевши му кријепости и снаге за још много година архијерејске службе.

Митрополит је заблагодарио владици Лонгину на гостољубљу и исказао своју личну везаност за ову светињу, као и захвал-ност Богу за важно дјело које је епископ Лонгин урадио и ради на зацјељењу деценијске ране на тијелу наше помјесне Цркве Српске

– раздјељења у нашој православној заједници у Америци и Канади.Митрополит Амфилохије је, као епископ-администратор

Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, узео учешћа на сједницама Епископског савјета и Централног црквеног савјета Српске Православне Цркве у Сјеверној и Јужној Америци, које је од-ржано од 8. до 10. децембра у Чикагу, којима је предсједавао Његова Светост Патријарх српски Иринеј, који је је уједно и старјешина ставропигијалног манастира Св. Саве у Либертивилу код Чикага.

У оквиру посјете митрополит Амфилохије је одржао и више предавања, духовних вечери и промоција свог новог четворокњижја о најновијем страдању српског православног народа на Косову и Метохији.

Прво духовно вече је одржано у суботу, 10. децембра у катедрал-ном храму Васкрсења Христовог на Редвуд драјву у Чикагу на тему

„Страдање православних хришћана у савременом свијету“, са посеб-ним освртом на ново косово-метохијско страдање.

Митрополит је навео податак да су сада сљедбеници Хри-стовог Јванђеља, додуше у различитим деноминацијама, најпрогоњенија вјерска заједница у модерном друштву. То је на-рочито јако изражено у муслиманским земљама Африке и Азије, али се јака хришћанофобија све више осјећа и у некада традицио-нално хришћанским земљама. Као примјер за ово навео је упорно одбијање европских званичника да се у темељним актима европ-ских организација помену њени хришћански и морални коријени и вриједности, па чак и сама ријеч Бог.

II дио

Страдање које је задесило царску Русију, бив-шу Југославију, а сада ево и Косово и Метохију уто-лико је трагичније, по Митрополитовим ријечима, јер су га предводили и предводе га хришћански народи Европе и Америке, заправо њихове вође, помажући силе деструкције и зла. Говорећи о Ко-сову и Метохији, Митрополит је рекао да је оно слично Јерусалиму, метафизички простор на којем се сусрећу и боре: зло и добро, цар Мурат и кнез Лазар, и гдје се „провјеравају земаљски на-роди“.

У недјељу 11. децембра 2011. године, митро-полит Амфилохије је служио Свету архијерејску Литургију у цркви Св. великомученика Георгија у Шерервилу у америчкој држави Индијани. Он је на Светој Литургији бесједио о светости и о светим Божијим људима као „обиталишту славе Божије“, поменувши том приликом и новомуче-нике и исповједнике 20. вијека из нашег народа насликане у овом храму, који су потврдили, по ријечима Митрополитовим, да „у нашем народу цвјета цвијет светости“ – Петра Сарајевског, Пла-тона Бањалучког, Доситеја Загребачког, Јоаникија Црногорског и Приморског, Горазда Чешког, Саву Горњокарловачког, Варнаву Хвостанског, Николаја Жичког и Охридског и преподобне оце Јустина Ћелијског и Симеона Дајбабског. Митро-полит Амфилохије је одржао предавање о значају и значењу Косова и Метохије и Косовског завјета за наш народ и догађајима који су били непосред-ни повод за писање и објављивање нових књига о Косову и Метохији, а то је страшно страдање српског православног народа на тим просторима 1999. и 2000. године.

Указао је, најприје, на свечовјечански сми-сао Косова и Метохије, које је, како је рекао, из-вор, душа наше душе, зјеница и срце нашег на-рода. Косово је, рекао је он, како гласи наслов једне од књига – глава Лазарева, дакле голгота и жртва, која је заправо откривање, јављање и свједочење Христове Голготе у једном конкрет-ном земаљском народу. Потом је Митрополит ука-зао на сличност, свакако намјерну, описа Лазаре-ве вечере пред Косовски бој из народне пјесме са описом библијске Тајне вечере: заједнички објед, присуство издајника, молитва Христова у Гетси-манском врту и Лазарево размишљање прије него што ће се опредјелити за Небеско царство. Овим догађајем, по Митрополитовим ријечима, српски народ постаје истински хришћански на-род, и њиме се у бићу српског народа, али и у свеукупној судбини хришћанских народа свијета потврђује опредјељење за вјечност.

Митрополит је рекао да је 1999. године на Ко-сову и Метохији имао дубоки осјећај да се збиља сви народи земаљски сврставају у та два табо-ра. Нажалост, Европа и Америка су, по његовом мишљењу, пали и падају на испиту пред Косовом, сврставајући се на страну насилника. Подсјетио је и на то да су, убрзо послије бомбардовања Србије и Црне Горе и отимања Косова и Метохије,

23-25. децембар 2011, Сантијаго (Чиле)

17. децембар 2011, Милвоки, Висконсин

10. децембар 2011, Шерервил (Индијана)

6. децембар 2011, Нова Грачаница (Чикаго, САД)

38

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

услиједили напади на Авганистан, Ирак, Либију и друге земље.

Када се има у виду, рекао је митрополит Амфилохије, број светиња на Косову и Метохији, било је природно да антихристовске силе то нису могле трпјети, али је трагично што су за спровођење насиља искористиле управо бивше хришћане.

У суботу вече, 17. децембра, у цркви Св. Саве у Милвокију у америчкој држави Висконсин, која је украшена предивним фрескама у мозаику, ми-трополит Амфилохије је одржао предавање на тему „Тајна Крста Христовог“. И у Милвокију је од-ржана промоција његових нових књига о Косову.

Дан касније, Митрополит је служио у мана-стиру Нова Грачаница, а након Свете Литургије одржао је предавање на тему „Овај род се изго-ни само постом и молитвом“, говорећи о етосу молитве и поста и њиховој улози у животу Цркве.

У понедјељак, 19. децембра, на празник Св. Николаја Мирликијског, завршавајући посјету Новограчаничко-средњезападноамеричкој епархији Господин Митрополит је служио Све-ту архијерејску Литургију, заједно са домаћином, епископом Лонгином и епископом кливленд-ским Петром, надлежним архијерејем Чикашке и Средњoамеричке Епархије Руске заграничне Цркве, у Богородичином манастиру Нова Грача-ница близу Чикага, уз саслужење свештенства и вјерника обје помјесне Цркве.

У Јужној АмерициВисокопреосвећени Митрополит боравио је

од 23. до 25. децембра у посјети Мисионарској парохији Св. Николаја Охридског и Жичког и Све-америчког у Сантијагу, главном граду Чилеа.

Митрополита је у Сантијагу дочекао Дамир Солар, почасни конзул Републике Србије у Чилеу, који је, одмах по његовом доласку, приредио и пријем у својој кући, која је и сједиште почасног конзулата, гдје се сабирају припадници наше не-велике заједнице у Сантијагу.

У недјељу, 25. децембра, Митрополит је слу-жио Свету Литургију у цркви Св. Јована Богосло-ва, парохијском храму Московске Патријаршије у Сантијагу, уз саслужење настојатеља храма игу-мана Павла Хохлова. Литургији су присуствова-ли вјерници парохије Св. Јована Богослова, као и вјерници парохије Српске Цркве, која још увијек нема свој храм.

Митрополит је у бесједи заблагодарио Богу на јединству свих православних у прослављању Имена Божијег на тој Светој Литургији, служеној на шпанском, црквенословенском и српском језику.

Владика Амфилохије је посјетом Чилеу завр-шио своју прву канонску посјету заједницама Српске Цркве на јужноамеричком континен-ту, као први епископ-администратор ново-основане Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Православне Цркве.

23-25. децембар 2011, Сантијаго (Чиле)

17. децембар 2011, Милвоки, Висконсин

10. децембар 2011, Шерервил (Индијана)

6. децембар 2011, Нова Грачаница (Чикаго, САД)

39

м


Његово Високопреосвештенство Митрополит црно-горско-приморски Г. Амфилохије овогодишњи је

добитник награде Извиискра Његошева, коју додјељују Епархија будимљанско-никшићка и компанија Мона из Београда.

Жири у саставу: др Јован Делић, др Иван Негришо-рац, др Ранко Поповић, др Драган Амовић и Милутин Мићовић, је одлучио да награда за 2011. годину буде додијељена митрополиту Амфилохију за његова Иза-брана дјела, која је објавила Светигора – Издавачко-ин-формативна установа Митрополије црногорско-при-морске.

Како стоји у образложењу жирија, ријеч је о им-пресивном опусу, са изузетном ширином и богатством значења. Огроман је значај овог писца у погледу јаснијег сагледавања природе српске културе и самих темеља њеног духовног идентитета.

aktuelno

„ИЗВИИСКРА ЊЕГОШЕВА“МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ

– Да ништа није написао – до књигу Часни Крст Христов и Косовски завјет, митрополит Амфилохије би био најближи духовни сродник и потомак оне двојице на на чијем трону седи и чије светиње чува: Светог Петра Цетињског и Петра II Петровића Његоша – истакао је овом приликом др Јован Делић.

Свечаности на Великој сцени Народног позоришта у Београду присуствовали су Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, као и Пресвећена Господа Еписко-пи новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, будимљанско-никшићки Јоаникије, хвостански Атанасије и липљански Јован.

Одломке из дјела митрополита Амфилохија, као и сти-хове бесмртног Његоша казивали су драмски умјетници Биљана Ђуровић и Небојша Дугалић. Пјесмом насловљеном Амфилохије академик Матија Бећковић је на свој начин че-ститао Митрополиту престижну књижевну награду.

С. Ж.

ЦРНА ГОРА – ДИО КАНОНСКЕТЕРИТОРИЈЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ

Свјатејши Патријарх московски и све Русије Г. Кирил у разговору за „Вечерње Новости“

Руски патријарх Кирил говори о мукама нашег народа на Косову и Метохији, помоћи из Русије, односима са Ватиканом: „Браћо са Космета, Руска Црква, православни руски народ, никада се неће од вас окренути!“

razgovo

r

Срби који живе на Косову и Метохији постали су таоци вели-ке геополитичке игре. Уз равнодушан однос многих држава

они су присиљени да живе у затвореним енклавама, осећајући свакодневну бригу због непријатељског окружења. Наша браћа по вери имају велику храброст и не остављају своју многонапаћену земљу и светиње, живе као у концентрацио-ним логорима. Не даје им се чак ни основно право на живот. Ту видимо недопустиву неправду, двојне стандарде и лаж полити-ке која декларише приврженост идеалима хуманизма, зашти-те људских права, а затвара очи пред паклом који су направи-ли екстремисти уз подршку спонзора из иностранства – рекао је патријарх Руске Православне Цркве Кирил у ексклузивном интервјуу сталном дописнику „Вечерњих новости” у Москви.

• Срби са КиМ су се недавно обратили председнику Мед-ведеву са молбом да им се да руско држављанство. Ис-товремено, обратили су се и вама. Шта бисте у овом тешком тренутку могли да поручите грађанима Србије, а поготово православним верницима?Када су исцрпљена сва људска средства и могућности, када

се чини да нема никакве наде, тада видимо ту Божју помоћ о којој је Господ говорио апостолу Павлу – снага моја се у немоћи показује. У историји Русије је било много примера када се земља налазила на граници да буде покорена и уништена. Тако је било 1612, у време нереда и интервенције Пољака, за-тим 1812. године, кад је ушла Наполеонова армија, па у вре-ме муњевитог продора Хитлерове армије на територију СССР. Не једном у историји непријатељ је био близу свом циљу, али Русија је устајала из руина и пепела. У томе верујући човек види Божју помоћ.

Ја немам право да дајем некакве политичке савете ко-совским Србима. Али ћу им дати савет који је увек актуе-лан: обраћајте се искрено молитвама Господу Богу за помоћ! Заједно са вама молиће се и ваша сабраћа и људи исте вере у Русији, а мислим и сва Васељенска Црква.

• Они живе под сталним претњама…У Јеванђељу Господ наш Исус Христос много пута понавља

речи „Не бој се!” Страх пред опасностима, пред претњама, при-родни је човеков осећај. Али, Господ је увек са нама и Он данас говори Србима на Косову и Метохији: „Не бојте се!”

Дубоко сам захвалан косовским Србима за писмо које су упутили мени и државном руском руководству, као и руском народу и браћи. То писмо је потписало десетине хиљада људи. Није оставило равнодушним никога ко га је прочитао. Наша су срца дубоко ганута исказом поверења и љубави према Русији у том писму. Као одговор хоћу да кажем: Браћо, Руска Црква, пра-вославни руски народ, никада се неће од вас окренути! Никакве земаљске користи, никаква промена политичке коњунктуре, неће нас натерати да за-боравимо нашу многовековну духов-ну сродност!

• Русија у оквирима својих дипломатских и политичких могућности пружа подршку Србима на КиМ. Какву подршку Срби могу очекивати од Руске Православне Цркве?Руска Федерација заиста пружа значајну под-

ршку косовским Србима. Примера ради, руске власти су издвојиле средства која ће се кроз Уне-ско користити за обнављање цркава на Косову. Та иницијатива заслужује сву подршку. Предузимају се и друге активности, достављена је и хуманитар-на помоћ.

Московска Патријаршија стално подржава позицију Српске Цркве у односу на статус Косова. На међународној арени за заштиту српског станов-ништва Покрајине много је учинио мој претходник, свјетејши патријарх Алексије Други. Конкретно, по-светио је тој теми значајан део свог говора пред Европским парламентом у Стразбуру 2007. године. Ја, такође, никада нећу престати да штитим српску браћу у борби за њихово право да живе на земљи предака.

• Шта сматрате да је нарочито важно?Врло је важно да се не запусте светиње на Косо-

ву и Метохији. Била би то духовна катастрофа која би нанела озбиљну штету православном наслеђу у Европи. Споменици који немају цену, а које је српски народ направио на Косову и Метохији, биће живи док се у зидинама храмова чује молитва, а у ћелијама се врше монашки подвизи.

Ми смо већ одредили конкретне мере подршке косовским манастирима. Одобрио сам програм ак-тивности који ће бити остварен у 2012. години. Мно-го пута сам боравио на Косову и Метохији и сретао се са тамошњим становништвом и као очевидац се уверио у како тешком положају они живе. То што сам видео на мене је оставило јак утисак. Руска Пра-вославна Црква је била је биће солидарна са косов-ским Србима, а наши суграђани саосећају са њима и ревносно се моле да се што пре среди живот у косовској покрајини. У тој многогласној молитви је и мој глас.

• Како оцењујете нове позиве неких црногор-ских политичара на поделу Српске Право-славне Цркве? Бивши премијер Црне Горе Мило Ђукановић недавно је изјавио да ће

историја показати праведност његових позива да се подели Српска Црква у Црној Гори.

Историја показује да покушаји било којих политичких сна-га да праве притисак на Цркву

Врло је важно да се не за-пусте светиње на Косову и Метохији. Била би то духов-на катастрофа која би нанела озбиљну штету православ-ном наслеђу у Европи.

41

м


42

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

са циљем да се промени њена канонска организација, ни до чега доброг нису довели. На срећу, у Црној Гори је немало здравомислећих политичких делатника који не деле тај став. У фебруару 2009. срео сам се са председником Црне Горе Фи-липом Вујановићем. Сећам се да је рекао да је за њега Црно-горско-приморска митрополија једина православна канон-ска институција у Црној Гори и оценио важност тога што је Митрополија увек духовно усмеравала Србе и Црногорце.

Све Православне Цркве сматрају Црну Гору делом канон-ске територије Српске Патријаршије и то општеправославно убеђење политичари треба да поштују.

• Представници Руске Цркве у разговорима са представ-ницима Ватикана својевремено су скретали пажњу на то да би било добро да се папа огласи и отворено затра-жи заштиту споменика и самих хришћана на КиМ. Бив-ши папа (Војтила) није послушао мудри савет из Москве. Да ли се доласком новог папе променила ситуација?Када је почела расправа о косовском проблему папа рим-

ски Бенедикт XVI, као што је познато, заузео је уравнотеже-ну позицију. Света столица се до сада уздржавала да служ-бено призна тај део Србије као самосталну државу. И више од тога, уочи проглашења независности Косова и Метохије, папа је позвао међународну заједницу да не жури са конач-ним одређењем статуса те територије, подвлачећи да право-славни манастири који се налазе тамо имају за Србе посебан историјски и духовни значај.

Буквално, четири дана после проглашења независности Косова, Бенедикт XVI је примио амбасадора Србије при Светој столици и подвукао да су Срби много настрадали у сукобима последњих деценија и изразио своју забринутост поводом њиховог положаја на Косову. Од тада је више пута говорио о за-штити права српске мањине на КиМ.

• Како објашњавате да код западних хришћана, католи-ка, није било жеље да се заштите древне православне хришћанске цркве на Косову? Оне су биле попаљене и срушене управо када су на Косово дошли западни ми-ротворци.Нажалост, западни свет је у време интервенције НАТО на

СРЈ, био изложен интензивној медијској кампањи и у значајној мери био доведен у заблуду. Западна средства информисања месецима су објављивала намерно изопачене информације о

„зверствима Милошевићевог режима” против косовских Алба-наца, преувеличавајући број жртава „етничких чистки” које је спроводила српска полиција у покрајини.

Ипак, војне активности на Косову изазвале су многобројне, и то не једнозначне, реакције у западном хришћанском све-ту. Многе хришћане на Западу озлоједили су текстови на бом-бама „срећан Ускрс”, које су написали амерички војници. Али, ипак, ред католичких епископа заиста је подржао независ-ност Косова, руководећи се тиме да се нису оправдале наде у побољшање живота католика у покрајини.

Други представници западних хришћанских цркава више пута су изражавали забринутост због вандализма војника НАТО и екстремистички расположених албанских бојовника у одно-су према древним светињама на Косову и Метохији. Зато мис-лим да не треба окривљавати све западне хришћане за војне акције, јер оне нису биле мотивисане религиозним убеђењима.

• Недавно су многи листови објавили информацију о вашем могућем сусрету са папом Бенедиктом XVI. Ин-

систирате ли и даље на томе да се прво реше спорна питања, јер у противном тај сусрет не би имао смисла.Да. Ја, као и раније, сматрам да услов да тај сусрет

буде успешан јесте да буду решена или да се макар енергичније решавају конфликтна питања. Средства масовног информисања истичу искључиво сензаци-оналистички аспект могућег сусрета. А ја управо не бих хтео да се ефект тог сусрета сведе на сензацио-нализам. Да би сусрет стварно био користан за даљи развој односа између Руске и Римокатоличке цркве неопходно је да побољшамо атмосферу тако што ћемо решавати постојеће проблеме.

ХРАМОВИ У УКРАЈИНИ• За време бившег папе представници Ватикана

често су говорили да они не могу да утичу на гркокатолике (унијате) у Украјини, који су зау-зели православне храмове. Да ли се ситуација изменила?Иако украјински гркокатолици на сваки начин под-

влаче своју лојалност Римском престолу, они у исто време инсистирају на својој аутономији. Када је 1990. године била формирана комисија са учешћем Ватика-на, Московске Патријаршије, Украјинске Православ-не Цркве – гркокатолици су фактички прекинули њен рад. Ми смо недавно предлагали да та комисија поно-во почне да ради, али католичка страна се према на-шем предлогу понела сасвим хладно. У току регулар-них контаката са руководством Римокатоличке цркве ми стално покрећемо питање о решењу ситуације са православним храмовима у западној Украјини. И папа римски и руководиоци одговорних ватиканских конгрегација изражавају разумевање за нашу забри-нутост, али проблем и даље остаје нерешен.

САРАДЊА СВИХ ХРИШЋАНА• У Аустрији је 1997. требало да се одржи сусрет

руског патријарха и папе. Из документа који је тада припреман избачен је део о штетно-сти прозелитизма (заузимања територија где раније није било католика), као и о конфлик-ту православаца и унијата у Украјини. Јесу ли сада ближе позиције Москве и Ватикана кад је реч о прозелитизму или је све остало по ста-ром?Православно-католички односи у Русији у

последњих десет година приметно су се побољшали. Проблем прозелитизма није више тако оштар као де-ведесетих година када су католички мисионари до-лазили у Русију да би овде водили активну делатност. Неопходно је да се развијају односи међу православ-нима и католицима који чувају хришћанску традицију и који имају блиске погледе на личну и социјалну етику, научно-технички прогрес, биоетику и дру-га питања савремености. Све је актуелнији проблем христјанофобије, прогона хришћана због вере. Мени се чини перспективном и важном тесна сарадња пра-вославаца и католика у области заштите права свих хришћана.

Извор: Вечерње Новости Online, 28. јануар 2012. 43

м


– Објављивање ове књиге о манастиру Хиланда-ру има двоструки циљ: објављјује се у циљу ду-ховне обнове свију нас, нашег памћења. У циљу обнављања оних исконских веза које постоје између српског народа, цркве и манастира Хилан-дара као огњишта духовног, не само као ризнице, него као корјена нашег културног, духовног и на-ционалног бића. То је први и основни разлог да нас ова књига подсјети на бесцен благо које јесте и које садржи у себи манастир Хиландар. Ова књига треба нарочито да подсјети нова покољења која су у опасности, с обзиром на токове модерног друшт-ва и свијета, да се отуђе често пута и не својом кривицом од онога што је темељ нашега бића, на-шега духа, наше културе, а други разлог јесте исто тако обновитељски разлог, рекао је митрополит Амфилохије.

– Ова књига наше издавачке куће Светигора би хтјела да на овај начин угради макар једну циглу, да макар на овај начин допринесемо обнављању манастира Хиландара. Ово је допринос и једног и другог обнављања. И једна и друга обнова при-родно нас води овом многовјековном источнику духовног живота, нашег народа.

Митрополит је подсјетио на садржај Хиландар-ског типика Светога Саве: „Неизоставно служити предано службу, чувати вјеру и част која припада игуманима вашим, међусобно се љубити и стара-ти се да сваки свакога надвисује у смирерноумљу, саосјећајући невољу један другога, као удови једнога тијела и попуњавати недостатке један дру-гога, не устремљивати се у завист и на недоличну љубав, на незаконито састајање и расцјепе, чува-ти се првих мјеста и свјетовних почасти, а само на

једно пазите: у врлини живјети и ништа друго, ако је могуће дисати спасоносном ријечју свим што је на назидање душе и њену ползу“.

Јеромонах Доситеј, сабрат манастира Хиландара, иста-као је да је ово веома смјео подухват да се на овако мало страница говори о манастиру Хиландару. То захтијева вели-ко познавање свештене обитељи хиландарске, како његове културне ризнице, свештене историје тако и духовног живо-та у манастиру Хиландару.

– Оно што ме је посебно обрадовало, када сам узео у руке ову књигу, је то што је у предговору митрополит Амфилохије назвао Хиландар древним именом – обитељ Богородице хиландарске или манастир Богородице хилан-дарске , као што су Немањићи раније називали и своје дру-ге задужбине: Богородица љевишка, Богородица студенич-ка. Ту је изнио један свој доживљај, да су Немањићи градећи и посвећујући манастире Пресветој Богородици на неки начин подразумијевали њену присутност у тој свештеној обитељи, њену заштиту.

Историчар умјетности Аника Сковран је рекла да је Хи-ландар жижа знања, вјеровања и истрајавања.

– И можда је баш то прст судбине да је срце Србије и да нам и данас тај Хиландар представља једну сигурну путеводитељицу. Хиландар је био и остао оно што су замис-лили његови ктитори, Симеон Немања и Сава Немањић. По-готову данас, када смо некако распарчани и изгубљени, тај Хиландар је као мајка заштитница која је својим плаштом прекрила све наше српске крајеве.

– Имамо срећу да смо наслиједили од Византије највише и најљепше трагове културе која се огледа, прије свега у на-шем фреско-сликарству 13. вијека, рекла је Сковран.

О књизи је уз митрополита Амфилохија, јеромонаха, и проф. др Анику Сковран говорио и Миливој Ранђић, дирек-тор Хиландарске задужбине.

promocija

КЊИГА „МАНАСТИР ХИЛАНДАР“Светигора је објавила и осму од планираних десет књига из едиције Немањићки манастири. Ријеч је о монографији „Манастир Хиландар“. Ова књига је представљена 2. фебруара у Медија центру у Београду.

44

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

p ri kaz

Уме�е умира�а или уметност жив�е�аКњига архимандрита Рафаила Карелина у издању манастира Подмаине, изашла 2011. г.

Учему се састоји уметност живљења? Аутор књиге која је пред нама, архимандрит Рафаил (Карелин) на ово

питање даје одговор од којега ће се многи у првом тренутку можда осећати нелагодно. По његовом мишљењу, уметност живљења се састоји у умећу умирања. Да, заиста треба зна-ти умрети свету, умрети за грех који у нама царује, за страсти које поробљавају наше срце.

Хришћанин треба да се по много чему разликује од људи који не знају за Бога и живе без Бога. Једна од најбитнијих разлика би била однос према питању живота и смрти. За неверујућег човека смрт је граница иза које више ништа не постоји, а за хришћанина је она само граница која раздваја време од вечности и овај кратки и варљиви живот од беско-начног и истинског живота.

Ако је живот на земљи заиста тако кратак и пун туге и невоље, ако у њему нема оне истинске непролазне среће, за-што нам га је онда уопште и дао милосрдни Господ, Који нас тако воли? Па управо због тога да бисмо тражили смисао свог постојања изван његових граница онда кад схватимо колико је он у суштини бесмислен. Господ нам је овај живот дао и због тога да бисмо схватили да је он време покајања, а не радо-сти и задовољстава, време за делање, а не време за награде, али и због тога да бисмо себе у овоземном животу видели као путнике који иду путем што води ка вечности, путем на којем смо дужни да тражимо Бога и да Га заиста и пронађемо.

Овде на земљи се решава наша судбина. Но то не чини Бог, већ ми сами. Господ је бескрајна мудрост, неизрецива и неза-мислива Љубав и по Својој љубави жели да спасе свакога од нас. По Својој мудрости Он зна како да то учини, но од нас за-виси да ли ћемо то спасење прихватити или га пак одбацити.

Човека са Богом сједињује испуњавање Његове свете воље, док живот по вољи нашег поквареног срца на-рушава то јединство, одваја нас од Бога и постаје нека врста зида између Њега и нас. Воља Божија нам је откривена и на најпотпунији начин изражена кроз заповести Господње и кроз послушност којом се човек и спа-сава. Послушност је иначе врли-на без које, по речима преподоб-ног Јована Лествичника, нико од оних који су се заплели у страсти неће видети Бога. Ђаво је непокор-ни, бунтовни дух, дух противљења и неразумне самовоље. Зато је и неопходна послушност као начин живота и, што је још важније, као унутарње устројство душе, јер она човека вади из демонских руку и предаје га у Божије руке.

Ове истине би требало да буду очигледне сваком хришћанину. Но, једна од најтежих душевних болести је заборав, заборављање на оно што чо-век треба да чини. До заборава човека

доводи живот у расејаности и немар, а понајвише овај саблажњиви свет и још гори саблазнитељ – сам ђаво. Тај грех заборављања је стално погађао и реметио, а уколико нису пазили на себе и потпуно уништавао унутарњи живот људи, тим пре се то и данас догађа.

Због свега тога нам је посебно задовољство да чи-таоцима предложимо нову књигу оца Рафаила. Да-нас је она актуелнија него икада. Она се обраћа души и срцу човековом и попут какве руке одлучно раз-миче завесу заборава, која прекрива унутарње очи хришћанина, и открива му истину о ономе што се догађа и што ће се тек догађати. Понекад нам се чини да је аутор сувише категоричан у својим оценама, по-некад се његове речи чине просто страшнима па се читаоци често и нехотице питају како је уопште могуће о свему томе говорити. Али најбитнија је чињеница да је све оно о чему отац Рафаил овде пише заиста истина и да човек то треба да зна како му се не би догодило да без потребе изгуби свој вечни живот, тај драгоцени дар који му је Бог дао.

Поглавља ове књиге написана су у разна време-на тако да понекад наилазимо на понављање. Ис-товремено, та се поглавља на неки начин допуњују и отац Рафаил се враћа на оно што је већ рекао како би то осветлио на мало другачији начин, допунио и појаснио. То уопште не отежава читање, већ, напро-тив, чини књигу целовитом на посебан начин, јер се кроз њу провлачи једна јединствена нит, а то је ау-торов поглед на свет, његов однос према свету, до-следност и јасноћа његових ставова. Осим тога, у овој књизи отац Ра- фаил много говори о смрти, о

пролазности живота на земљи, о неопходности да се при-премамо за прелазак у веч-ност и за давање одговора за проживљени живот. Он гово-ри о ономе што је најважније, а чега је човеку тако теш-ко и тако непријатно да се присећа. Зато поновљене поуке не да нису сувишне, већ ће се, напротив, увући у срце читаоца где ће са гласом савести складно зазвучати и присилити чо-века да се пажљивије и строжије загледа у себе самога. Присилиће га да заиста пожели да се нау-чи тој уметности којој је књига посвећена, умет-ности живљења, она-ко како то хришћанину доликује.

Предговор издавача издања на руском језику

воље, док живот по вољи нашег поквареног срца на-

најпотпунији начин изражена кроз заповести Господње и кроз послушност којом се човек и спа-сава. Послушност је иначе врли-на без које, по речима преподоб-ног Јована Лествичника, нико од оних који су се заплели у страсти неће видети Бога. Ђаво је непокор-ни, бунтовни дух, дух противљења и неразумне самовоље. Зато је и неопходна послушност као начин живота и, што је још важније, као унутарње устројство душе, јер она човека вади из демонских руку и

Ове истине би требало да буду очигледне сваком хришћанину. Но, једна од најтежих душевних болести је заборав, заборављање на оно што чо-век треба да чини. До заборава човека

пролазности живота на земљи, о неопходности да се при-премамо за прелазак у веч-ност и за давање одговора за проживљени живот. Он гово-ри о ономе што је најважније, а чега је човеку тако теш-ко и тако непријатно да се присећа. Зато поновљене поуке не да нису сувишне, већ ће се, напротив, увући у срце читаоца где ће са гласом савести складно зазвучати и присилити чо-века да се пажљивије и строжије загледа у себе самога. Присилиће га да заиста пожели да се нау-чи тој уметности којој је књига посвећена, умет-ности живљења, она-

45

м


„Поменик новог косовског страдања“ у четири књиге: „Часни крст Христов и косовски завјет“, „Косово је гла-ва Лазарева“ и „Љетопис новог косовског распећа I

и II“ настао је као испуњење архијерејске одговорности коју је Митрополит црногорски и чувар пећког трона Г. Амфилохије

пророчки најавио приликом хиротоније за Епископа ба-натског 16. јуна 1985. године у Саборној цркви у Београду,

када је између осталог рекао: „Издао бих своје епископско звање и служење, ако радости мога народа не би биле

и моје радости и ако његова страдања не би била и моја страдања, од оних давних до ових најновијих,

од оних старих косовских до недавног језивог набијања на колац Ђорђа Мартиновића из

Гњилана. Његова рана продубљује дубоку рану у овоме храму преко моштију присутног ве-

ликомученика цара Лазара, истовјетну у души мога народа и души мојој, са раном

ђакона Авакума и старца Вукашина из Клепаца.“

Та завјетна обавеза „епископ-ског звања и служења“ у дани-

ма, мјесецима и годинама од када је на Косову и Метохији

поново „Содом запушио“, за Високопреосвештеног

Митрополита се, између осталог, састојала

и у бројању и уписивању у књиге

именâ пострада-лих Срба, „ус-

тргнутих на Косову рав-

46

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

ПОМЕНИК НОВОГКОСОВСКОГ СТРАДАЊАПОМЕНИК НОВОГКОСОВСКОГ СТРАДАЊА прот

ојереј-ставроф

ор Радомир Н

икчевићp

rik

az

ном и завјетном“, пред којима, уносећи њихова имена у овај поменик преопширни, предавајући их Христовој вјечности, усправно и с тугом стојећи, као да говори: „Ја јесам и док јесам јесте и ви!“ Ове су књиге вредније од свих камених спо-меника и гробница, јер су у њима заувијек, кроз своје смрти сједињени, звјерски уморени свједоци, не само национал-ног страдања, већ и хришћанског мучеништва за Крст Часни и вјеру православну. Зато ће оне, саме собом, кроз вријеме које долази, градити најтврђе и најљепше споменике у срци-ма оних који их буду читали. У томе је и њихова трајна, могли би рећи, и свевремена вриједност.

Боравећи често на Косову и Метохији, сахрањујући мртве и спасавајући невољне и страдалне, и лично доживљавајући задах смрти, гледајући тамну, демонизовану страну људске природе, Митрополит је стрпљиво и истрајно, стварајући овај сурово реалистични поменик, биљежио шиптарска злодјела, као и несрећу и патњу свога народа набрајајући имена, презимена, догађаје, као и све му доступне податке о људима, молећи опроштај за оне који нијесу поменути. Писане са великим духовним искуством, са намјером да се ништа не заборави, ове су четири књиге, збирке дневничких записа, мисли и бесједа, забиљежених током драматичних збивања од марта 1999. до јуна 2000. године, и својеврсна анализа српске садашњице, психологије зла и лукаве обмане кроз причу о људским правима, подјели добара, тржишној економији и западној демократији, иза које се крију вучје самољубље и њушка саможивости свјетских моћника, који су отров своје адске душе испољили у прихватању системат-ског затирања Срба, наших светиња, културе и језика.

„Рана косовска је рана шествјековна. Од 1389. године, када се отворила, та рана је остала мјера и начин постојања на-рода коме припадамо, овог Божијег народа, једног између мно-гих Божијих народа на земљи. Све што се догађало и све што се догађа данас на Косову, у том је знаку. У том погледу, Косо-во и Метохија задобијају такорећи, метафизичке димензије, и били су и остали мјесто провјере, не сам оних који ту живе, него провјере и оних који заједно са њима живе и оних који, на овај или онај начин, учествују у овим збивањима која се догађају на Косову и Метохији.“

О тим живим сликама косовске вјековне трагедије, српског расула и арбанашког бијеса против Срба и српских светиња, свједоче, између осталих, и књига „Плач Ста-ре Србије“ са краја 19. вијека дечанског игумана Серафима Ристића, као и списи свједочења Петра Костића, Јанићија Поповића и других косовских хроничара, све до извјештаја блаженопочившег Патријарха Павла, ондашњег епископа рашко-призренског (1957-1990) Светом архијерејском сино-ду на које се ово четворокњижје митрополита Амфилохија

природно наставља, а камо среће да није тако.Митрополит биљежи и да они на власти у Србији и

Црној Гори којима би требало да буде прва брига суд-бина свога народа оглушују о његов очајнички крик

и пробуђену савјест, немају саосјећања за његову патњу ни одлучности да спријече страдања,

оспоравају му право да искаже осјећање

историјског беспућа на које је доведен без своје кривице, и да од своје државе тражи помоћ и за-штиту. Злочинце нико да заустави, макар на тре-нутак. Ове су књиге и опомена нашем данашњем раслабљеном покољењу, да ако смо неодговор-ни према страдању своје браће, онда ми више и нијесмо људи, јер се човјекова одговорност на земљи састоји у томе да зна шта све мора урадити или шта ни по коју цијену не смије урадити, да би био човјек. Зло и добро су плодови личног избора на шта нас увијек изнова подсјећа Митрополит.

Средишњи дио ове тетралогије, густог тек-ста на 1400 страна, чине кратке приче о различи-то извршеним злочинима: убиствима, мучењима и грабљењима људи, појединаца или цијелих поро-дица, са именом, презименом, адресом становања, датумом смрти, друштвено-политичким тренутком и реакцијом представника међународне заједнице, гдје аутор трудећи се да савлада своја чувства пред лицем смрти, ипак не успијева да прикрије своју бол над несрећном судбином људи, које ни-какви више људски закони не штите, а о којима нас обавјештава, као учесник и свједок трагичних збивања са лица мјеста. Интересанто је напомену-ти да се у овим биљешкама види огромна љубав и разумијевање према невиним жртвама као и ве-лика пажња ауторова да се ни нехотице не унизи људско достојанство. Тако рецимо Митрополит кад говори о отетим Србима никада неће рећи да су они нестали, иако се тај израз данас у нашој јавности одомаћио, чак и у породицама отетих, иако не може жив човјек да нестане. Аутор, желећи да директно ријечу искаже гнусност таквог поступ-ка, налази праву ријеч „грабити“, „уграбљен“.

„Очевидно, помишљам, наступају тешки дани за Косово и Метохију. Људски гледано они су, бар за сад, изгубљени. Не само заслугом нељуди на другој страни, већ великим дијелом, и заслугом нељуди међу нама, самим Србима, не толико међу онима са Косова и Метохије, колико међу онима који су од Ко-сова стојали увијек довољно далеко, да им тегобна косовска стварност не ремети угодну јаву и миран сан...“

Кроз ово своје потресно и истинито свједочење, кроз књиге које су пред нама, Митрополит Амфилохије промишља да се српски народ „био-лошки и културно уништаван, духовно раз-аран, принудно разједињен, од свијета презрен, неприхваћен и облаћен – данас налази на једном од најстрашнијих раскршћа у својој историји“, а да су Шиптари, наносећи зло српском народу, ипак стек-ли добит само накратко, јер пут страдања искупљује од гријеха и сажиже зло, дајући и додајући вјеру и наду долазећим српским нараштајима да Косово и Метохија нијесу и не могу бити изгубљени. 47

м


pismo архимандрит ТИХОН (Шевкунов)

Данас, уочи Великог поста, по благослову Његове светости Патријарха московског и све Русије Кири-

ла хтио бих да вам се обратим посебним словом. Сви ви знате да се, ево већ двије деценије, на српској земљи дешава трагедија. Православне становнике Косова и Метохије протјерали су са њихове рођене земље. Многи су убијени, да не говоримо о имовини. Храмови су разрушени, многи манастири попаљени. Све се то дешава не само уз допуштање, него и уз хушкање мно-гих лидера. То безакоње се наставља и данас.

Сам назив Метохија преводи се као црквена земља. И нигдје на свијету није концентрисано толико цркава и манастира као на малом простору Косова и Метохије. То је уистину била Света земља. Али, крајем четрдесе-тих година ту су се настанили туђини, племе које се разрасло и – подстицано злим силама којих је много у овом свијету – почело да истискује православне Србе.

Ви знате за трагедију која се тамо десила и деша-ва се и сада. Али, дубоко вјерујем да ће Господ тамо очувати православље и да ће се правда, мир, истина и вјера на том маленом тлу православне земље поново зацарити. Али, без људских напора до тога неће доћи. И ево, сада у тој муслиманској енклави у Европи, на Ко-сову и Метохији и даље остају да живе православни људи. У неколико градова буквално по неколико њих. Они су изгнаници на својој сопственој земљи: и њих

саме, њихову родбину, њихове пријатеље су истјерали са

њихових огњишта. Њихови храмови су разрушени,

многи су запаљени... Али храбри људи, пра-вославни хришћани одр жа вају тамо сви-јећу православља.

У неколико ма-настира и храмова и даље се служи. Мо-наси који живе у тим древним манасти-рима не могу чак изаћи ван зидо-ва своје обитељи.

Пријете им смрт и насиље. Да би

к у п и л и

оно што им је буквално најнужније за живот, да би испекли хљеб, морају под заштитом Међународних војних снага да путују у Србију. Међутим, они настављају да живе тамо, иако би им било много удобније и сигурније да оставе та мјеста и оду у Србију, гдје би били безбједни. Али, они остају тамо, гдје их је Господ поставио. Многа њихова браћа монаси и сестре монахиње живе бољи живот. А они су новомученици, исти као они новомученици чији спомен ми данас празнујемо.

На Косову је недавно отворена богословија. То је прави подвиг српскога народа. Послали су оно најдраже што имају, своју дјецу, дјечаке од петнаест-шеснаест година у мало утврђење, богословију, која се налази унутар муслиманског свијета. И нажалост, Албанци који живе тамо се према њима односе крајње сурово. Ти дјечаци чак не могу да изађу ван простора своје школске установе. Они цио семестар живе на том простору. Све неопходно им доносе, али они одважно остају тамо. То су дјеца. Њихова богословија и остале зграде, све је запаљено. Успјели су да обнове само једну просторију у којој бораве и уче, и у којој се одвија наставни процес.

Све то нам је врло блиско. Ми смо овдје својим рука-ма препорађали разрушене храмове и манастире Руске Цркве. Нама је то добро познато. Како смо по благослову на-шег патријарха, прије неколико година сакупљали помоћ за Чеченију, за нашу браће и сестре у Грозном, тако да кренемо сакупљати помоћ за богословију у Призрену и за манастире и храмове на Косову.

Братија Сретењског манастира ће приложити дио мана-стирских средстава, наше издавачке куће, нашег домаћинства. И вас такође позивамо да учествујете у овом дјелу, да помог-немо овим православним хришћанима који храбро чувају православље у својој земљи. Средства ће отићи на обнову здања богословије на Косову и за помоћ предавачима и са-мим ученицима.

Уз Божју помоћ треба да помогнемо и манастирима на Ко-сову, који су такође у тешкој ситуацији и простим људима који живе на Косову, Србима који не напуштају своју земљу, иако је велики дио Срба, њих 250 хиљада већ напустио Косово. Људи који тамо остају су православци, вјерујући, и на првом мјесту знају да су они дужни да тамо сачувају православље, у крајње непријатељском окружењу. А шта су они молили од нас? Да отворимо за њих неколико народних кухиња гдје би се могли хранити, јер они немају других могућности да добију храну.

Ми ћемо сабирати средства преко манастира. Пружићемо сву помоћ коју могу да дају наши парохијани. У храму смо по-ставили кутију са натписом „За прилоге манастирима и хра-мовима на Косову и Метохији“.

И послије Великог поста, даће Бог, наша братија и бого-словци ће отићи на Косово, по благослову Његове светости Патријарха Кирила, да приложимо све што смо сабрали, не само да би они тамо нешто обновили, него да осјете да се и ми у Русији – који смо такође преживјели прогоне – не само молимо за њих, него да им заиста помажемо.

Да би Господ дао, да и ми својом малом лептом духовно подржимо нашу браћу и сестре и не дозволимо да се угаси

свијећа православља на косовској земљи.

Подржимо свијећуправославља за Косово!

48

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

saop[tewe

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА БРАТСКОГ САБРАЊА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Манастир Ждребаоник, 31. децембар 2011.

По освештаној вјековној пракси Цркве Христове Право-славне, свештенство и свештеномонаштво Митро-

полије црногорско-приморске сабрало се данас, заједно са својим Архијерејем – Високопреосвећеним Архиепи-скопом цетињским и Митрополитом црногорско-при-морским Г. Амфилохијем, на Свету Литургију и на редовни годишњи братски састанак. Ове године сабрање је одржа-но у Светоархангелском манастиру у Ждребаонику код Даниловграда, покрај моштију Св. Арсенија Сремца, другог Архиепископа Српског, насљедника Св. Саве, чије мошти вјековима обитавају у Црној Гори.

Након Свете Литургије у манастирском храму, којом је началствовао митрополит Амфилохије, одржано је братско сабрање у манастирском конаку, а потом и братска трпеза.

У току Свете Литургије, одликован је правом ношења напрсног крста – чином протопрезвитера-ставрофора, протојереј Велибор Џомић, парох у Подгорици и коор-динатор Правног савјета Митрополије, а презвитер Зо-ран Ђедовић, парох горњозетски, одликован је чином протојереја.

Особити благослов за данашње сабрање било је прису-ство Преосвећеног Епископа умировљеног захумско-хер-цеговачког Атанасија, који је својом очинском и богослов-ском ријечју изузетно допринио раду данашњег сабрања.

Господин Митрополит је укратко изложио свој архијерејски рад у протеклој години, говоривши и о својој недавној посјети Јужној Америци. Након тога, архијерејски намјесници су изнијели извјештаје о црквеном животу у својим намјесништвима.

Предавање на тему: „Вршење обреда над инославни-ма и њихова канонска оправданост“ одржао је јереј мр Арсеније Радовић, старјешина цркве Св. Тројице у Будви и професор Цетињске богословије, послије којег је наступи-ла плодотворна дискусија.

Констатујући да се пастирско-духовни живот Митрополије црногорско-приморске и даље развија на корист читаве Цркве и спасења повјерене пастве, свештен-ство изражава своју забринутост због мноштва спољњих притисака на Православну Цркву у нашој земљи, која се у Црној Гори оваплоћује кроз Митрополију и још три Епархије помјесне Српске Православне Цркве.

Неприличне политичке уцјене и неосновани злонамјерни напади на Митрополита, свештенство и пра-вославне вјернике којима се не види краја, који, штавише, како вријеме пролази, добијају свој све примитивнији и насилнији облик у виду насиља неких од државних ор-гана и примјене антицрквених противзаконитих мето-да, незапамћених ни у времена комунистичке тираније, постају неподношљиви.

Притисци на Цркву Православну, с којима се не суочава ниједна друга вјерска заједница у Црној Гори, пројављују се кроз отворену и јавну подршку одређених владајућих структура једној племенско-партијској псеудорелигиозној неправославној организацији, која има намјеру да угро-зи име, идентитет, достојанство и имовину Православне

Цркве. У својој богоборној и антибожној (антихристовској) намјери да угуше црквени живот у Црној Гори, поједини државни органи су спремни на противуставно гоњење свештеника и њихових породица, монаха и монахиња. Неправним и манипулантским тумачењем комунистич-ког Закона о правном положају вјерских заједница (1977) неки државни органи пишу најсрамније странице црно-горске историје. Истјеривање младог свештеника Синише Смиљића, најава изгнања протојереја Велибора Џомића, одбијање десетина молби за боравак у Црној Гори, лици-ма који овдје бораве и по једну-двије деценије су израз-ити примјери прогоњења Цркве, заједно са политичким судским процесуирањем Митрополита Амфилохија и неколико свештеника Митрополије црногорско-примор-ске. Као да није довољно, најављује се отимање и неби-вало подржављење црквене имовине (примјер цркве на Ћипуру и др.), а не преза се ни од јаних позива на рушење православних хришћанских храмова (храм Св. Тројице на Румији, црква Прсвете Богородице и Александра Невског на Светом Стефану…). Предлози за рјешавање тзв. цркве-ног питања у Црној Гори, који стижу од највиших државних и партијских органа, а граниче се са уцјенама, учинили су да се чак и многи идеолози и гласноговорници новоцр-ногорског идентитета стиде најновијег развоја догађаја, нарочито у вези са одобравањем боравка свештенству и монаштву, који нису држављани Црне Горе.

Свјесни нераскидиве везе Православне Цркве у Црној Гори са Жичком и Пећком Архиепископијом, садашњом Српском Патријаршијом, свештенство Митрополије захтјева неодложни прекид свих врста притисака на Пра-вославну Цркву и исповједа своје пуно сагласје за очување јединства наше помјесне Цркве Српске. Тренутни и плитки политички интереси једне олигархије, покушаји директног мијешања власти у унутрашње устројство Цркве не могу и неће утицати на вјековни поредак Цркве и угрожавање њене богомдане слободе. „Ако мене гонише и вас ће гони-ти“, ријеч је Христова, која се данас остварује у Црној Гори, као у бесудним годинама након Другог свјетског рата.

Црна Гора је била и требало би да остане друштво че-ститих, слободоумних и поносних људи. Путем који је неки воде, а нарочито рушењем темеља на којима је заснована – Православне Цркве Христове, неизбјежно ће је довести до агоније и самоурушавања. Националне и класне подјеле, вјештачки стваране, проузроковане духовним, културо-лошким, образовним и економским насиљем, стварају ду-боке, и бојати се незаљечиве ране на црногорском друшт-ву, које се неће лако зацијелити и које нису на добробит ниједног грађанина, а још мање Црне Горе као цјелине.

У тој забринутости, али и у увјерењу да ће разум пре-владати, с уздањем у Бога, чији се Јединородни Син оваплоти Духом Светим међу нама грешним људима, поздрављамо све вјернике и све људе добре воље, радос-ним и вјечноспасавајућим поздравом:

Христос се роди! Ваистину се роди!Благословена Нова Година доброте Господње!

49

м


У суботу 31. децембра 2011. г. се упокојила у Госпо-ду монахиња Василија Новаковић. Свету заупокојену Литургију и опијело је у недјељу, 1. јануара, служио ми-трополит Амфилохије у манастиру Острогу. Сестра Василија је рођена 12. октобра 1931. године у Хан Пијеску у Босни и Херцеговини. На рођењу је добила име Милка. По-сле три године искушеничкога стажа је замонашена у ма-настиру Острогу, 3. јануара 1995.

Наизглед крхког тијела, малена растом, наша сестра Василија изнијела је у данашње вријеме риједак подвиг трпљења и страдања у болести. Крила је тешку болест више од десет година, не посјећујући ни љекаре, нити икоме говорећи. Знала је само она и Господ, од кога је тражила снагу, усправна као свијећа у цркви и свуда гдје се молила.

Сестра Василија је често имала обичај да своје послушање врши са неколицином браће и сестара, који би као поклоници боравили у нашем манастиру. Имала је и свој начин како да започне послушање повјерене јој групе. Увијек молитвена атмосфера у тишини, па би душа која је дошла да нађе утјеху, исцелење, помоћ или слич-но, ту у Светињи задобијала страх Божији, утјеху, многи исцелење... Ниједан јој тренутак на послушању није про-шао у празном разговору. Сви су знали да се у тишини, молитвено, са љубављу Свецу, обавља послушање, да би плод био исцелење душе или тијела, због којег је већина и долазила у нашу светињу.

Сестра Василија никад сама није ишла Свецу. Водила је увијек своју групицу, за коју се брижно, клечећи пред Светитељем, предавала молитви.Молила се на њен на-чин свуда. Имала је велико повјерење, а очигледно и слободу код свога небеског Заштитника, па је био не мали број исцељењих и услишених од оних који су били са њом на послушању. Свијеће је палила за многе који то нијесу ни знали, а којима је било потребно. Тако сам и ја сазнала, после дуго времена, да је у вријеме моје болести међу том гомилом била и свијећа за мене...

Љубила је ову Светињу, којој се предала беспоштед-но. Годинама је све од себе давала на прилично тешком послушању крчења шуме, које је по неколико мјесеци годишње трајало, а да не би њен Светац замјерио И сву-да би гдје је могла, у сваком ћошку, садила цвијеће: не-обично и сваковрсно, миришљаво, коме се посвећивала са пуно љубави. Често би бивао по један мали букетић на Свечевим моштима. Знали смо да је то њен поклон оно-ме чијом снагом она све то може и ради...

Почело је полако да јој понестаје снаге, и онако тихо како о себи није причала, хтјела је да у тајности сакрије своје страдање и тешку болест. Пошла је да се мало од-мори у мјесту Врујци, гдје је имала кућу, коју је, као и стан у Београду, завјештала манастиру Острогу.

У ваљевској болници су љекари са великим чуђењем установили већ поодмаклу метастазу на грудима, а са још већим чуђењем су приликом снимања установили да је болест поодавно однијела неколика пршљенова и да медицински није могла нити ходати, нити покретати руке. Ето великог чуда за све!

И када се нико није надао њеном повратку, опет чудо! Молитвама, и благословом нашег Митрополита, сестра Василија је поново стала на ноге, и тражила да је врате код њеног Свеца, да би ту предала душу, у овој великој Светињи у којој је и започела свој монашки живот.

Бивала сам често код ње тих њених задњих дана. Само радосно лице и разговор о небеском. Правило јој је читано до задњег тренутка. Тражила је да јој се читају Псалтир, акатисти, Канон Богородици. То је и била њена задња молитва.

Наша храбра сестра нам је пример да и кад не можеш, и кад је немогуће, Бог тражи и прима жртву, што је она добро знала.

монахиња Екатарина

МОНАХИЊА ВАСИЛИЈА

50

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

p o m e n

17. новембра 2011. се упокојио у Господу Стојан Арбутина, један од првих економа новообновљене Цетињске богословије.

Стојан је рођен 10. октобра 1953. године у селу Горицка код Двора на Уни, у садашњој Републици Хрватској, од оца Љубе и мајке Маре. Ту је и живио до посљедњег рата и по злу чуве-не Олује, када је заједно са породицом морао избећи. Пошао је прво у Србију, гдје је живио до 1998, када се сели у Црну Гору, на Цетиње, гдје ће обављати функцију економа Богословије до 2002. г. када се сели у Угриновце.

Живот је посветио раду, породици, многобројним пријатељима, несебично се дајући и показујући љубав. Профе-сори и ученици Богословије су га веома вољели због његове љубави, мирноће, а и благог осмјеха којим је плијенио. Његову су љубав поготову осјетили ученици, са којима је често друговао и којима је био на услузи као родитељ. Стојан имао разумијевања за многе, а поготову за оне који су као и он морали да напусте своја вјековна огњишта у Крајини – „Крвавој хаљини“ и Реублици Хрватској.

Био је ожењен супругом Душанком и са њом има двоје дјеце, сина Љубишу и кћерку Маријану.

Сахрањен је на мјесном гробљу у Угриновцима.Нека би праведни Господ упокојио у наручју Авраа-

ма , Исака и Јакова , слугу Свога, а брата и пријатеља нашег, новопрестављеног Стојана, молитвама Светог Петра Цетињског Чудотворца.

Александар Вујовић

У манастиру Пећка патријаршија, 16/3. јануара ове го-дине, уочи Крстовдана и празника Богојављења, уснула је у Господу схимонахиња Гликерија. Монашко опијело служио је Епископ липљански Јован са бројним свеш-тенством епархија Београдско-карловачке и Рашко-при-зренске, а испраћају и сахарани присуствовао је народ из околних села. „Ево слушкиње Божије која иде право у Царство Небеско,“ рекао је владика Јован опраштајући се од мати Гликерије. И заиста сав њен живот је био право хођење Господу.

Схимонахиња Глике-ри ја рођена је, по власти-том казивању, на дан Св. мученице Гликерије, 26. маја 1927. године – у селу Горњој Буковици, општи-на Бијељина, као друго од петоро дјеце Милорада и Анице Ђокић. На крштењу је добила име Анђа.

Други свјетски рат Ђокићима доноси велики губитак: оца убијају усташе, а најстарији син страда од комуниста тако да породи-ца остаје без одрасле муш-

ке главе у кући. Улогу храниоца и стуба породице тада преузима четрнаестогодишња дјевојчица Анђа. „Не би могло сунце да види да ја спавам“ – говорила је о том пе-риоду свог живота.

Године 1952. одлази у манастир Тавну код Бијељине, а 1955. прелази (са још неколико сестара) у манастир Ним-ник код Пожаревца, гдје је и замонашена у чин расофор-не монахиње добивши име Гликерија.

У Пећкој патријаршији провешће мати Гликерија више од пола вијека, носећи заједно са осталим сестрама крст свога народа на Косову и Метохији. Никоме нису биле по вољи – ни Србима ни Шиптарима; тешко се живјело; није се имало; много се радило;... али је – причају – „била љубав међу нама...“, а гдје је љубав ту је Господ, а са Госпо-дом све им је било лако. При свему томе црквено правило (слично светогорском типику) никада није изостављано.

Мати Гликерија увијек је међу првима одлазила на рад, а међу последњима на одмор, увијек задужена на најтежим послушањима. Једнако је ревносна мати Гликерија била и на молитви.

Ипак, оно што ће свима остати у сећању, поред радос-не и мужествене спремности на сваки подвиг, јесте њен благи и увек насмешен лик, њена незлобивост и способ-ност да прашта и моли опроштај и од оних који су је увре-дили. У велику схиму замонашена је у навечерје Св. прво-мученика и архиђакона Стефана ове године.

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ СТОЈАН АРБУТИНА

УСНУЛА У ГОСПОДУ МАТИ ГЛИКЕРИЈА

Извор: Светигора-прес51

м


ОТРОВНЕ СТРЕЛИЦЕ

Епи ско п зворничко-туз-

лански Господин Василије назвао је узнемирујућим изјаве муслиманских вјерских лидера у БиХ и Србији Му-стафе Церића и Моамера Зукорлића уз оцјену да „оне иду као стреле от-ровне“.

Реис Церић затражио је да се предсједник Републике Српске Ми-лорад Додик прогласи непожељном особом у исламским земљама, на-кон чега је против Додика упућена и фетва. Муфтија Зукорлић је јавно под-ржао Церића.

Владика сматра да су то изјаве појединих људи, а не и став Исламске вјерске заједнице.

КЛУБ ПРАВОСЛАВНИХ МИЛИЦИОНЕРАЧланови Клуба православних ми-

лиционера, који дјелује при Минској парохији иконе Мајке Божје „Свих тужних радост“ сакупљају поклоне за Дјатловско сиротиште за дјецу и ом-ладину.

Православни чувари реда позивају све колеге који су располо-жени да се присаједине добротворној акцији, саопштава Собор.бу. Клуб православних милиционера постоји већ годину дана. За то вријеме чува-ри реда су организовали низ добро-творних акција. Они посјећују дјечје домове, социјална прихватилишта, домове за пензионере, сиромашне породице.

НАГРАДА„ЧОВЈЕК ГОДИНЕ – 2011“Свечана церемонија уручивања

награде „Човјек године 2011“ Руског биографског института одржана је 14. децембра 2011. године у Храму Хри-ста Спаса.

У номинацији „Религија“ за јачање духовних принципа у Русији награђује се Његова светост Патријарх москов-ски и све Русије Кирил.

Предсједник Владе Руске Феде-рације, Владимир Путин се награђује

у номинацији „Државна дјелатност“ за јачање руске економије, стварање царинске уније, постављање прве фазе нафтовода „Сјеверни ток“.

Награду у области блогосфере добило је неколико блогера, међу којима је ђакон Андреј Курајев и љекар Јелисавета Глинка.

БИБЛИЈА ПРЕВЕДЕНА НАЈЕЗИК ДЈУЛАЗавршен је превод Библије на

језик Дјула, којим говори скоро по-ловина становника Кот-д’Ивуар и око трећина становника Буркина Фасо (Западна Африка). Превод Библије минхенског лингвисте, преводиоца и експерта у области ислама Фрица Гер-линга, биће публикован 2012. године.

Прије него што је Герлинг по-чео да преводи Библију, Дјули нијесу имали своје писмо, пише Седмица.ру, позивајући се на evangelisch.de, пис-меност се заснивала на латиници и неким знацима из арапског језика.

Тренуто је у цјелости Библија пре-ведена на 469 језика. Још на 2058 језика су преведене поједине књиге Новог Завјета или читав Нови завјет.

ШВАЈЦАРСКАУ швајцарском Базелу реформа-

торска црква Светог Албана биће предата парохији Српске Православ-не Цркве.

Синод Евангелистичко-ре-форматорске цркве заложио се за спровођење радова на реконструкцији храма, који није више потребан реформистима, пише kipa/apic.

За реконструкцију Синод је издвојио 4 милиона франака, без обзира на противљење оних који су негирали изводљивост поправ-ке цркве, коју више неће користити реформатoри.

У МАНАСТИРУ ЦЕНТАР ЗА ЖЕНСКО ЗДРАВЉЕПрви у Русији добротворни ме-

дицински дијагностички центар за здравље жене „Бијела ружа“, форми-ран на иницијативу Светлане Мед-ведеве, отворен је у Воскресењском Новодевичјем манастиру у Петров-граду, саопштава Интерфакс-Религија.

Главни циљ дјелатности центра је профилакса и рано откривање жен-ских онколошких болести. У центру постоји гинеколошка амбуланта, ка-бинет за мамографију, рендген, он-колошка амбуланта, ултразвучна дијагностика. Важан дио рада центра је образовна дјелатност.

ЧЕШКА НАЈАТЕИСТИЧКИЈА ЗЕМЉА НА СВИЈЕТУОко половина житеља Чешке Ре-

публике за вријеме последњег попи-са становништва, прољећа прошле године, оставили су неиспуњену ру-брику о вјерској припадности, саоп-штава Седмица.Ру, позивајући се на KATHweb.

Сагласно подацима Чешке стати-стичке управе, данас само 14% ста-новништва сматра себе вјерницима, активним припадницима неке Цркве.

Католицизам исповиједа 10% ста-новника. На другом мјесту по броју вјерника је Евангелистичка црква, а на трећем мјесту је Чехославачка гу-ситска црква.

ХРИШЋАНИ ТУРСКЕ ПРОСЛАВИЛИ БОЖИЋУ недјељу 25. децембра право-

славци из различитих области Тур-ске скупили су се и истанбулској саборној цркви Светог Ђорђа, гдје је константинопољски Патријарх слу-жио Божанствену Литургију.

24. децембра навече истанбулски католици су се скупили на празничну службу у цркву Светог Антуана, на ули-ци Истиклал. Заједно са хришћанима у цркви су били муслимани који су дошли да посматрају службу. У петак је предсједник Турске, Абдула Гјуљ објавио своју божићну поруку у којој је истакао да традиција и обичаји, који су се развијали вјековима, обједињују грађане његове земље.

О СИРИЈИАрхиепископ севастијски

Теодосије (Атала Хана) оштро је осу-дио дјелатност оружаних терори-52

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

стичких групација, које дјелују у Сирији.

Он је изјавио да су узроци на-пада на Сирију њено противљење америчко-израелској завјери и да приврженост Сиријаца националном јединству и подршка руководству те земље могу спријечити ту завјеру.

У интервју за Syrian TV, 25. децем-бра архиепископ Атала Хана је такође казао да оно што се десило у регио-ну потврђује покушај америчко-из-раелске алијансе да оствари свој нови план, слично споразуму Сајкса-Пико (тајни споразум између Вели-ке Британије и Француске о сфера-ма интереса на Блиском Истоку који је закључен 1916. године) у циљу успостављања америчке надмоћи над свим земљама Блиског Истока, саопштава SANА.

САУЧЕШЋЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ НИГЕРИЈЕ

Патријарх мкосковски и све Русије Кирил упутио је изразе саучешћа предсједнику Нигерије Гудлаку Џонатану поводом погибије десети-не људи у терористичким нападима на Божић, 25. децембра протекле го-дине.

„Убиства, прогони хришћана, рушење храмова и домова вјерних, попримили су, нажалост, система-тички карактер у наше вријеме. Такви преступи коштали су народ Нигерије десетине живота у 2011. години“, каже се у поруци Његове Светости.

По његовим ријечима, насиље уперено против вјерујућих има за циљ сијање вјерске нетрпељивости међу људима који су вјековима живјели једни уз друге.

92-ГОДИШЊИ СВЕШТЕНИКУ Бугарској је широк публици-

тет изазвала телевизијска емисија о 92-годишњем свештенику Атана-су Аролском, који пјешачи до чети-ри планинска храма и опскрбљује их, саопштава бугарско издање „Двери православља“.

Стари свештеник наставља да стрпљиво обавља своју службу јер просто нема ко да га замијени. Отац Атанас наставља да свакога дана пјешачи из села у село, како би ојачао вјеру и дух мјештана.

Он каже да му је Господ одредио још 10-15 година службе, а онда ће га питати шта је он учинио за људе за то вријеме.

У ПОЉСКОЈ СПОМЕНИК СВЕТОМ КНЕЗУ ВЛАДИМИРУУ пољском Гдањску планирају да

до 2015. године подигну споменик крститељу Русије, Светом равноапо-столном кнезу Владимиру. Споме-ник ће подићи на тргу наспрам грко-католичког храма Покрова Пресвете Богородице и светог Вартоломеја, са-општава Седмица.Ру.

Споменик ће бити откривен, како је планирано, поводом 1000 година кончине крститеља Кијевске Русије, саопштава званични сајт Украјинске грко-католичке цркве.

Гдањски споменик Светом Вла-димиру ће бити нешто измијењена копија знаменитог кијевског споме-ника крститељу Русије, који је поди-гнут изнад обале Дњепра, на Влади-мирском брежуљку.

ОПЉАЧКАН МАНАСТИР ХРИСОВАЛАНДУУочи Нове године у манастиру Хри-

соваланду Критске архиепископије, пљачкаши су разбили кивот у коме се налази чудотворна икона препо-добномученице Ирине Кападокијске,

и украли више од 12 килограма злат-ног накита, чија је вриједност виша од 300 хиљада евра, саопштава бугарско издање „Двери православља“.

Покрадени накит је био прилог православних вјерника у знак захвал-ности преподобномученици Ирини за њихове услишене молитве.

Чудотворна икона се из безбједносних разлога преко ноћи налазила у игумановој келији, што је било познато само ускоме кругу људи.

У СИРИЈИ УБИЈЕН ПРАВОСЛАВНИ СВЕШТЕНИКУ насељу Кафр-Бехум, провинција

Хама, наоружани бандити су 25. јануара убили јеромонаха Василија Насара. Отац Василије је убијен када је указивао помоћ рањенику, саоп-штава агенција Sana.

„Немогуће је било извући рањене под паљбом“, говоре очевици. Они кажу да је оца Василија епархија по-слала у парохију, која је била мета те-рористичког напада.

Јеромонах Василије је први хришћанин који је убијен од почетка сиријских нереда, и о његовој кончи-ни у Сирији говоре као о мученичкој.

Мазен Насар је рођен 1982. го-дине. Завршио је теологију на Тео-лошком универзитету у Баламанди. 2010. г. је магистрирао. Предавао је византијско појање у школи Светог Козме, у свом родном граду Хама.

ЂОКОВИЋУ ВИСОКО РУСКО ПРИЗНАЊЕМеђународни фонд јединства пра-

вославних народа, који од оснивања 1995. дјелује под покровитељством Московске Патријаршије, додијелио је награде за 2012. патријарху Александријском Теодору II, пред-седнику Палестине Махмуту Абасу и српском тенисеру Новаку Ђоковићу. Ђоковић је награђен по препору-ци врха Српске Цркве, како се наво-ди у саопштењу. Патријарх руски Ки-рил је истакао да је Новак Ђоковић примјер не само успјешног спорти-сте, већ и православног вјерника, који се „у свом дјеловању нада у вољу Божју“. Уједно пожртвовано помаже многе српске православне светиње, међу којима и манастире на Косову и Метохији, финансира дјечје и омла-динске хуманитарне програме, навео је руски патријарх.

53

м


Приредио: Славко ЖивковићIZ pomjesnih crkava

УСТОЛИЧЕН МИТРОПОЛИТ БЕЧКИ ЦАРИГРАДСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕУ недјељу, 4. децембра 2011. го-

дине, у бечком храму Свете Тројице устоличен је нови Mитрополит беч-ки и аустријски и егзарх угарски Константинопољске Патријаршије Арсениос Кардамакис. Чин усто-личења предводио је митрополит Галије из Париза, Емануил Адамакис.

Присутни су били представ-ници свих Цркава на подручју Аустрије. Српску Православну Цркву представљао је Епископ бачки и ад-министратор Епархије аустријско-швајцарске Иринеј, а овом догађају присуствовао је и архимандрит Јован Радосављевић.

ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА У ИРСКОЈУ православној парохији,

посвећеној Ваведењу Пресвете Бо-городице, у Дрогеди (Ирска) је 4. децембра молитвено обиљежен други престони празник. Свеча-но богослужење у здању католич-ког храма Светог Јосифа, служио је настојатељ Ваведењске парохије свештеник Николај Јевсејев.

Након завршетка богослужења вјерници су ишли у обилазак мјеста гдје се некада налазио древни мана-стир Монастербојс. Монастербојс је, по претпоставци, основао у 5. вијеку Свети Бујте (лат. Боеције), насљедник Светог Патрика. Манастир је био један од најзначајнијих вјерских цен-тара Ирске све до 11. вијека.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ СЛУЖИО ПОМЕН АЛЕКСИЈУ ДРУГОМПатријарх московски и све Русије

Кирил у понедјељак 5. децембра, на трећу годишњицу од упокојења свог претходника Алексија Другог служио је помен у Богојављенској

саборној цркви, гдје је сахрањен почивши патријарх, саопштава Интерфакс-Религија.

По ријечима патријарха Ки-рила, године које су пале на леђа патријарха Алексија биле су године од посебног историјског значаја: то је био прелом у државном животу и вријеме дубоких промјена у животу Цркве.

Патријарх Кирил је позвао вјернике да молитвено заблагода-ре „почившем светитељу“ зато што је под његовим вођством и омофором Руска Црква прошла кроз сложене изазове и искушења.

РУКА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА У УКРАЈИНИОд 7. новембра до 9. децем-

бра, са благословом Митрополи-та украјинског Владимира, велика хришћанска светиња, десна рука Светог великомученика Димитрија Солунског, боравила је у Украјини.

Светиња је 7. новембра свечано дочекана у Кијево-печерској лаври и обишла је више кијевских храмова. Након тога десница Светог Димитрија је обишла Дњепропетровск, Полтаву, Харков, Запорожје, Миколаив, Била Цркву, Тернопил, Лавов, Володимир-Волински, Луцк, Ривне, Житомир, Но-воград Волински, да би се у петак 9. децембра вратила у Солун.

ЧЕШКА – 60 ГОДИНА АУТОКЕФАЛНОСТИУ четвртак 8. децембра наврши-

ло се 60 година откако је Православ-на Црква чешких земаља и Словачке добила канонску аутокефалију од Ру-ске Православне Цркве. Овај јубилеј је тог дана свечано прослављен у Прагу.

Светом Литургијом у цркви Све-тог Николе на тргу Сарометска на-чалствовао је Митрополит Чешких земаља и Словачке Христофор. Међу саслужитељима били су Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне везе Москов-ске Патријаршије, архијереји Право-славне Цркве чешких земаља и Сло-вачке и Пољске Православне Цркве, као и бројно свештенство.

ПРАЗНИК СВЕТОГ НИКОЛЕ У ТУРСКОЈУ Мири Ликијској (сада турска

Демра) 6. децембра је обиљежен

празник Светог Николаја Чудот-ворца, архиепископа мирликијског. Поводом празника Митрополит мирликијски Хризостом (Конста-нтинопољска Патријаршија) начал-ствовао је богослужењем у древном саборном храму посвећеном Светом Николи у Мири Ликијској.

Саборни храм, у коме се нала-зи гроб Светог Николе и који су у 11. вијеку Турци опустошили, сада је музеј. Турске власти су направиле изузетак и дозволиле да се одслужи празнично богослужење.

РУМУНИЈАНа дванаест универзите-

та Румуније постоје факултети теологије, на којима студира десет хиљада студената, саопштава Ми-трополит трговишки Нифонт.

„Послије пада социјалистичког ре-жима људи су били пуни ентузијазма, тако да је Парламент веома лако до-нио закон о обавезном изучавању хришћанске религије у свим држав-ним школама. Невјероватно, али је то тако“, казао је владика, чије ријечи наводи сајт часописа Тома.

На питање о припреми све-православног Сабора, он је изјавио да усвајање одлука на међуправославном нивоу треба ријешити консензусом.

ОСКРНАВЉЕН МАНАСТИР НА ЈОРДАНУАгенција за црквене новости

Amen.gr, саопштава да су 12. де-цембра тринаест Јевреја ектреми-ста упали у православни манастир Светог Јована Претече у близи-ни Јордана, близу мјеста Исусовог крштења и оскрнавили га.

Уништили су иконе и крстове, за-палили националне заставе Грчке, које по обичају висе у грчким мана-стирима. Познато је да је међу ма-настирским иконама Светог Јована Претече било много руских икона 54

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

живописаних крајем 19. и почетком 20. вијека.

ЈУБИЛЕЈ ПАТРИЈАРХА МАКСИМАУ Бугарској су обиљежили

70 година од монашког постри-га бугарског патријарха Максима, саопштавају Двери.Бг

Будући патријарх Максим, дваде-сетседмогодишњи Марин Минков, замонашен је 13. децембра 1941. го-дине при Богословском факултету Софијског универзитета, као студент четврте године.

Младог послушника је олтару привео ондашњи игуман Рилског ма-настира, архимандрит Натанаило, а сам чин пострига је извршио ловчан-ски митрополит Филарет.

БОГОСЛУЖЕЊА У ВЕНЕЦИЈИНа празник Свете великомучени-

це Варваре, крај њених моштију, које се чувају у Венецији, на острву Бура-но служен је молебан, соапштава Ру-ска парохија Светих жена мироноси-ца у Венецији.

Глава Свете великомученице Варваре нашла се у Венецији још по-четком другог миленијума. На по-клон ју је добио син војводе Петра Орсеоло (991-1009), Ђовани који је је тада стигао у Константинопољ, како би узео за жену унуку византијског цара, Марију Аргиропулу.

Сада се светиња чува у капе-ли Свете Варваре (oratorio Santa Barbara), при храму Светог Мартина Турског, гдје долазе поклоници из разних православних земаља, прије свега из Грчке, како би јој се покло-нили.

ЛИТУРГИЈА У РЕЈКЈАВИКУ17. децембра Архиепископ сурош-

ки Јелисеј началствовао је цркве-ним свечаностима посвећеним 10-ој години оснивања Никољске ставропигијалне парохије Руске Цркве у престоници Исланда.

Владика је такође посјетио мјесто гдје је положен камен темељац за будући православни храм у Рејкјавику, као и привреме-ну цркву, гдје се заједница окупља на редовна богослужења и сусреће са настојатељем, саопштава сајт Су-рошке епархије.

ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ АРХИМАНДРИТА ЈЕФРЕМАВећ је више од 100 хиљада пот-

писа прикупљено за ослобођење игумана светогорског манастира Ватопеда, старца Јефрема, који се налази у грчком затвору за опасне преступнике.

Сајт „Ослободите стар ца Је фре-ма“ нуди да се потпише обраћање предсједнику и премијеру Грчке, такође тужиоцу Врховног суда – Ареопага са молбом да се ослободи игуман. „Убијеђени смо да је одлу-ка о притварању уваженог духовног лица политичка провокација која има за циљ да поткопа ауторитет Свете Горе и Цркве уопште“, између осталог је речено у протестној ноти, која је публикована на сајту.

На Богојављење је број пот-писника је био 103 155 људи. Доку-мент је потписан на руском, грчком, српском, грузијском, енглеском, ру-мунском, француском, и њемачком језику.

Ујутру 24. децембра игумани светогорских манастира, чувши за одлуку да се игуман Ватопеда при-твори, стигли су у Ватопед како би стали уз игумана Јефрема. То што се десило они посматрају као манифестацију антицрквене поли-тике.

Публикован је и протест свето-горских монаха против хапшења игумана Ватопедског манастира Јефрема. У њему је одлука члано-ва апелационог суда названа не-праведном и неприхватљивом. Она се такође карактерише као непријатељско дјеловање на Цркву, монаштво и Свету Гору.

10. јануара, након засједања Све-тог синода Грчке Цркве, чланови Си-нода: митрополити едески Јоил и керкирски Нектарије посјетили су ватопедског игумана Јефрема, који се налази у атинском затвору Кори-далос.

ДОГАЂАЈ ГОДИНЕПатријарх

московски и све Русије Ки-рил је назвао ма-совно поклоњење По ја су Пресвете Богородице најупечатљивијим догађајем године.

„Најимпресивнији догађај годи-не која је на измаку, на изненађење многих, али не и православаца, је преношење Појаса Мајке Божје из Ватопеда у Москву и низ других гра-дова Русије“, казао је патријарх Ки-рил у свом извјештају на Епархијском сабрању града Москве.

„На разне митинге долазе сто-тине или хиљаде грађана, а Појасу Мајке Божје су притекли милиони наших православних суграђана, који су успјели да се поклоне светињи послије многочасовног стајања и даноноћних редова“, додао је он.

ГРЧКА ЦРКВА – КУХИЊЕ ЗА СИРОМАШНЕ25. децембра, на Божић, који Грци

обиљежавају по новом каландару, у свим градовима Грчка Црква је ор-ганизовала трпезе за сиромашне и бескућнике, којих се број потоњих година знатно увећао. Ако су раније већину посјетилаца добротворних ручкова чинили емигранти, сада преовладавају мјесни житељи и то не само старије доби него и млађи.

Осим празничне трпезе, која је сама по себи догађај за парохијске храмове, у већим градовима, кухиње за бескућнике и сиромашне дјелују свакодневно и у њима храну добија на хиљаде људи.

БОЖИЋ У ГРУЗИЈИ

Католикос-Патријарх све Грузије Илија II благословио је учеснике Божићне параде у Тбилисију. Он је поздравио празничну процесију и подијелио поклоне. 55

м


IZ pomjesnih crkava

Сваке године на празник Рођења Христовог људи у Грузији излазе на улице и учествују у поворци под на-зивом „Алило“, носећи са собом по-клоне за сиромашне.

Ову јединствену литију предво-ди свештенство са иконама и крсто-вима, а за њима, пјешке или у волов-ским колима, иде народ. Главну улогу у овом догађају имају дјеца.

„Донијели смо чоколаде и слат-кише. Драго ми је што на неки начин могу да помогнем другој дјеци“, ка-зао је 9-годишњи Димитрије, дајући свој допринос добротворном фонду.

НАГРАДА ПРЕДСЈЕДНИКУ ПАЛЕСТИНЕ И АЛЕКСАНДРИЈСКОМ ПАТРИЈАРХУ 21. јануара у Москви, у Хра-

му Христа Спаса, Патријарху александријском и све Африке Те-одору Другом и шефу Палестинске националне администрације Мах-муду Абасу је Патријарх руски Ки-рил уручио награде Фонда јединства православних народа, саопштава Интерфакс-религија.

22. јануара патријарх Кирил и Ми-трополит чешких земаља и Словачке Христофор су служили Божанствену Литургију у Храму Христа Спаса.

Следећег дана поглавари три Цркве су учествовали у церемонији отварања ХХ међународног божи-ћног образовног форума.

ПУЦАНО НА ЖЕНСКИ МАНАСТИР ПОРЕД ДАМАСКАУ недјељу, 29. јануара, на женски

манастир Рођења Пресвете Богоро-дице у Седнаји, 35 км далеко од Да-маска, пуцали су војници. Пројектил је пробио зид једне келије, али није експлодирао. Првог фебруара ма-настир су посјетили представници медија.

„Сама Пресвета Богородица је спријечила експлозију пројектила“, рекла је игуманија манастира, ма-тушка Верона Набхан, преноси Al Arabia.

Игуманија је казала да су монахиње чуле силан удар и осјетиле како се читава зграда манастира тре-се. Изашле су на улицу и видјеле да је пројектил пробио зид сјеверног дијела манастира, близу дјечјег си-ротишта, саопштава SANA.

ЗВОНА МЕЂУСОБНЕ СЛОГЕ И ЉУБАВИУ цркви Светих апо-

стола Петра и Павла у Бијелом Пољу, на Ваведење, у поподневним часови-ма, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је са свештенством, у присуству великог броја вјерника ос-вештао десет звона, која су донација Бјелопољца Љубивоја Јаћимовића и више добротвора из Русије које је он окупио.

Честитајући празник Ваведења Пресвете Богородице, преосвећени Владика је бесједио како смо да-нас удостојени да одслужимо свету службу и да се причестимо Светим тајнама Христовим, као и да се сабе-ремо у дом Божији а нарочито да „да-нас извршимо прву фазу обновљења овога светога храма и освећења све-тих звона која су нам стигла из брат-ске Русије“.

ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРАПредставници српске заједнице

у Москви, уједињени око подворја Српске Цркве при Московској Патријаршији, скупили су сто хиљада евра за обнову велике светиње српског народа – манасти-ра Хиландара на Светој Гори, који је веома пострадао приликом по-жара 2004. године, саопштава прес служба за комуникације Одсјека спољних црквених веза Московске Патријаршије.

Предаја сакупљених средстава је уприличена на Српском подворју (храм Светих Петра и Павла) у недјељу

11. децембра, послије Литургије, коју је служио настојатељ подворја, Епи-скоп моравски Антоније, пред-ставник српског патријарха у Мо-скви и игуман Методије (Марковић), настојатељ Хиландара.

ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ НАЈВИШЕ ГРУЗИЈСКО ОДЛИКОВАЊЕСа патријарашким благословом

Његове Светости Католикоса цијеле Грузије Г. Илије II, наследник пре-стола Грузије и поглавар најстарије православне краљевске династије на свијету, Његово Краљевско Висо-чанство принц Давит Багратион-Му-харански Батонишвили од Грузије, уручио је 15. децембра Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју највише одликовање чувене династије - Краљевски орден орла Грузије.

Додјела највишег одликовања грузијске краљевске породице обављена је на свечаности у Српској патријаршији.

НАРОД СЕ ГРАДИ ГРАДЕЋИ ЦРКВЕНаредних година у Нишу ће

бити изграђене три нове цркве и то на подручју градских општина Па-лилула, Медијана и Црвени крст; град уступа градско грађевинско земљиште, а Епархија нишка уз помоћ донатора биће инвеститор, предвиђено је потписаним протоко-лом између градоначелника Милоша Симоновића и Његовог Преосвеш-тенства Владике нишког Г. Јована.

Владика Јован је истакао да је Нишу, поред ових, потребно још не-колико мањих цркава које би се гра-диле саборно – дакле, више људи би учествовало у изградњи, а не само Епархија, једно предузеће или град-ска управа. На тај начин би се показа-ла саборност и јединство народа.

56

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

iz ota~astvene crkveПриредио: Славко Живковић

ВЛАДИКА МАКСИМ У МОСТАРУНа дан Светог Саве Освећеног,

Свету Архијерејску Литургију у Мостару служили су Пресвећена Господа Епископи западноаме-рички Максим, захумско-херцего-вачки Григорије и херцеговачки умировљени Атанасије.

Мостарска црква је била пре-мала да прими све вјернике из Мо-стара и околине који су дошли на литургијско сабрање. Истог дана наша Црква обиљежавала је Детин-це, па је испред храма организова-но традиционално везивање дјеце. У празничној радости дјеца су даро-вана слаткишима. Пресвећена Госпо-да Епископи истог дана су посјетили градилиште Саборне цркве и проше-тали старим дијелом града Мостара.

БОЖИЋ У ДОМУ СВЕТОГ САВЕ У АФРИЦИПо вишегодишњој традицији

прије Божића представници Српске православне црквено-школске оп-штине Светог Саве из Јоханесбурга, посјећују сиротиште Светог Саве у Атриџвилу, којим руководи право-славни свешеник Фрументије.

Све што се за неколико мјесеци у храму у Јоханесбургу прику-пи, бива однијето дјеци која живе у великој оскудици и сиромаштву. Овога пута даровани су: гардероба, обућа, играчке, технички апарати, храна (брашно, уље, пиринач, шећер, поврће...), као и слаткиши за дјецу.

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ДОБОЈУВладика зворничко-тузлански Г.

Василије служио је, 27. децембра 2011. године, у храму Светих апостола Пе-тра и Павла у Добоју, који је уједно и спомен храм жртава Добојског лого-ра, парастос пострадалим српским мученицима у злогласном Добојском логору. На овај дан 1915. године фор-миран је Добојски логор у коме је била затворена и свирепо мучена 45 791 жртва. Пострадало је око 12 000 стараца, жена и дјеце само зато што су били српског имена.

„Мученицима нека Бог подари рајско насеље, а сигурно се тамо и налазе, а нама нека просвјетли памет и оплемени срце како бисмо срцем, душом и мислима евоцирали сва ова стратишта, страдања и голготе српског народа“, истакао је владика Василије у бесједи након парастоса.

ПАРАСТОС ЖРТВАМА ЧУРУШКЕ РАЦИЈЕНовомученицима чурушким и

свима који пострадaше у рацији 1942. године служен је парастос 4. јануара 2012. године у цркви Вазнесења Господњег у Чуругу.

Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, уз саслужење Епископâ: зворничко-тузланског Василија, бу-димског Лукијана, осечкопољског и барањског Лукијана, шумадијског Јована, милешевског Филаре-та, крушевачког Давида, јегарског Порфирија, свештеникâ и ђаконâ Епархије бачке као и великог броја вјерног народа из Чуруга, Шајкашке и цијеле Бачке.

Више од дванаест хиљада недуж-них људи: мушкараца, жена и дјеце пострадало је само зато што су били Срби, Јевреји, Цигани, само зато што су били друге вјере и зато што се нису уклапали у монструозне плано-ве тадашње фашистичке, мађарске окупационе власти.

БОЖИЋ У ПЕЋАРШИЈИЕпископ липљански Г. Јован

служио је на Бадњи дан Све-ту Архијерејску Литургију у па-раклису Свих Срба Светитеља у Пећкој патријаршији уз саслужење протојереја-ставрофора Мирољуба Маринковић, синђела Игњатија и јерођакона Антонија из манастира Ђурђеви ступови код Берана.

У поподневним часовима мана-стир су посјетили амбасадори Руске Федерације и Републике Белорусије, Александар Конузин и Владимир Чу-шев, који су заједно са игуманијом Февронијом, сестринством и неколи-ко десетина вјерних из повратничких села у околини Пећке патријаршије и других делова Косова и Метохије учествовали у налагању бадњака ис-пред конака Пећке патријаршије као и у Светој Архијерејској Литургији која је служена у саборном храму Вазнесења Господњег.

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ ОСУДИО ХАПШЕЊЕ ИГУМАНА ЈЕФРЕМАДиректор грчке агенције за

црквене новости „Ромфеа“, Емили-ос Полигенис се у интервјуу са бив-шим епископом захумско-херцер-говачким Атанасијем (Јевтићем), 13.

јануара, дотакао се питања хапшења игумана Јефрема.

По ријечима владике Атанасија, тај догађај је код њега изазвао огром-но изненађење и жалост. Посебно га је запрепастило то што су правни органи земље хапшење извели око Божића. Владика Атанасије је израз-ио наду да ће „Господ просвијетлити судије и дати игуману Јефрему снаге за хришћански подвиг“. Он такође сматра да је Грчка хапшењем оца Јефрема понизила Свету Гору.

АРХИЕПИСКОП ЈОВАН ПОНОВО УТАМНИЧЕНАрхиепископ охридски и Ми-

трополит скопски Г. Јован преба-чен је, 16. јануара 2012. из пријемног одјељења затвора Идризово у затво-рени дио затвора.

Казна коју је архиепископ Јован добио у судском процесу у којем му је било суђено у одсуству износи двије и по године затвора, но то уоп-ште није висина казне која налаже да добије најстрожи затворски третман, зато што други осуђеници, са много већим казнама, добијају или полуот-ворени или отворени третман.

ВЈЕРНИЦИ ИЗ КЕЛНА ДЈЕЦИ СА КИМЗахваљујући вјерницима Цркве-

не општине из Келна и Вјерском до-бротворном старатељству, најугро-женијој дјеци Врачевске парохије у Лешку подијељени су пакетићи. Пакетиће је Вјерско добротворно старатељство допремило на сјевер Косова и Метохије, а вјероучитељ Милутин Попадић уручио дјеци из подкопаоничких села Белућа, Миолића и Постења. Најбројнија породица Миладиновић (деветоро дјеце) којој је помоћ најпотребнија, била је и најзахвалнија.

Захвалност је изражена свима који су се у дане божићне радости сјетили сиромашне дјеце, а посебно протојереј-ставрофору Неђи Јањићу 57

м


iz ota~astvene crkve

и јереју Младену Јањићу из Келна, који су подстакли своје вјернике на овакву врсту пажње и љубави.

ДВИЈЕ ГОДИНЕ НА ТРОНУ СВЕТОГ САВЕНавршиле су се двије године от-

како је Свети Архијерејски Сабор из-абрао Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја за насљедника Светога Саве, за архипастира Српске Православне Цркве. Тај догађај је обиљежен у недјељу, 22. јануара, у Саборној цркви у Београду, гдје је патријарх Иринеј служио Све-ту Архијерејску Литургију. Његовој Светости су на Служби Божјој сас-луживали свештеници и ђакони Архиепископије београдско-карло-вачке, а појао је хор Првог београд-ског пјевачког друштва којим је ди-риговала Емилија Милин. Бесједио је протојереј ставрофор Радич Радичевић.

70 ГОДИНА ОДНОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕНа Кеју жртава рације у Новом

Саду, код споменика Породица, у организацији Православне eпархије бачке и Јеврејске општине Нови Сад, 23. јануара 2012. године, одржан је мо-литвени помен за неколико хиљада житеља Новог Сада који су невино пострадали од стране мађарских оку-пационих снага прије тачно седамде-сет година. Иначе, рација 1942. године је у јужној Бачкој однијела више од 12000 невиних живота.

Пред неколико хиљада Ново-сађана, потомака и поштовалаца невино страдалих у Новосадској рацији, у име Српске Цркве је помен је служио Патријарх српски Иринеј. Свјатјејшем Патријарху Иринеју сас-луживали су Митрополит црно-горско-приморски Амфилохије, Го спо да Епископи: зворничко-туз-лански Василије, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, бачки Иринеј, осечко-пољски и барањски Лукијан, врањски Пахомије,

шумадијски Јован, браничевски Игњатије, милешевски Филарет, дал-матински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Ми-лутин, крушевачки Давид, јегарски Порфирије, липљански Јован и свеш-тенство Епархије бачке.

У име Јеврејске заједнице Србије молитвени помен је одржао господин Исак Асиел, врховни рабин Србије. Сабраном народу обратили су се патријарх Иринеј, епископ Иринеј и директор Центра Симон Визентал из Јерусалима, господин Ефраим Зуроф.

Амбасадор Израела господин Јозеф Леви и амбасадор Републике Мађарске господин Оскар Никовиц, иако присутни на Кеју жртава рације, спријечени су од градских власти да, по протоколу, учествују у програму и положе вијенце жртвама Рације.

Eпархија бачка је организовала и пригодну академију Деца бесмрт–ности, која је одржана 22. јануара у Српском народном позоришту у Но-вом Саду.

САВИН САБОР У ПРИЗРЕНУУ саборном храму Светог велико-

мученика Георгија у Призрену одржа-на је централна прослава празника Светог Саве, на којој се окупило више од двије стотине вјерника. Свету Литургију, прву на овај дан после 1999. године, служио је Епископ рашко-призренски Г. Теодосије са свештени-цима, свештеномонасима и ђаконима из више намјесништава. Литургији су присуствовали вјерници из Београда, из Грачанице као и из околине При-зрена, а празник је увеличао и цркве-ни хор Светог Димитрија из Косовске Митровице. Владика је казао да је по-себно срећан што се на свечаности, први пут од обнављања рада При-зренске богословије окупио велики број вјерника.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ – СВЕТИ САВА ПРИМЈЕР ЉУБАВИЊегова Светост Патријарх српски

Г. Иринеј бесједио је на Светосавској академији која је, 25. јануара 2012. го-дине, одржана у свечаној дворани Удружења књижевника Србије.

Он је пожелио да Срби остану достојни следбеници највеће лич-ности у историји свог народа и да се угледају на све што је вриједно у жи-воту Светог Саве: „Све што је научио српски народ - научио је угледањем

на Светог Саву и његова дела. Све-ти Сава нас је научио љубави према свом народу, али Свети Сава нас је научио и дао диван пример да воли-мо све народе, пре свега оне који су нам најближи - хришћанске, право-славне народе, а затим и остале. Све-ти Сава је неговао добре односе и са Католичком црквом и са муслимани-ма, који су га радо и са поштовањем примали на истоку. Свети Сава нам је оставио пример и наук о љубави која је највреднија и најпотребнија сваком нараштају и народу“, рекао је Патријарх.

СВЕТИ САВА У САРАЈЕВУУ свим храмовима Митрополије

дабробосанске у петак, 27. јануара, на пригодан начин прослављен је ве-лики православни српски светитељ, Свети Сава – први српски архиепи-скоп и просвјетитељ.

У Саборном храму Рођења Пре-свете Богородице у Сарајеву тради-ционално је, након Свете Литургије, одржан Светосавски програм који су припремили ученици првих и дру-гих разреда Основне школе „Петар Петровић Његош“ из Источне Илиџе.

У току Литургије, коју су служи-ли старјешина Саборног храма, јереј Борислав Ливопољац и главни свеш-теник у Оружаним снагама БиХ, јереј Митар Млађеновић, причешћен је ве-лики број дјеце.

СВЕТОСАВСКА ЛИТУРГИЈА У ОБУДОВЦУВладика зворничко-тузлански Го-

сподин Василије служио је на праз-ник Светога Саве, Свету Архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу код Шамца.

„Сабрани смо данас да просла-вимо првопрестолника наше све-те Цркве, Светога Саву, првог ар-хиепископа српског. Говорити о Светоме Сави значи сабрати сва до-бра дјела Светога Саве која су била просвећена Духом Светим. Он, син господара српске земље могао је постане земаљски господар, али се опредјелио да служи Господару не-беском и ближњима својим. Оста-вио нам је Архиепископију српску и

– ширећи вјеру, просвјету и културу – ударио је темеље нашем национал-ном и духовном бићу“, истакао је вла-дика Василије.

58

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Hronika mitropolijeHronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

СВЕЧАНА ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЈУЖНОЈ АФРИЦИСрпска Црквено-школска општи-

на Светог Саве из Јоханесбурга, Свето-савска школа која активно ради у окви-ру ЦСО и светосавски српски народ, у духовно-празничној атмосфери, свеча-но су прославили своју славу Савиндан у недељу 29. јануара. Прослава првог српског Архиепископа и Просветитеља започела је Светом Литургијом у храму Св. апостола Томе, коју је служио старе-шина храма, архимандрит Пантелејмон. На Светој Литургији се причестио већи број деце, а прочитана је и бесе-да Св. оца Јустина Ћелијског, у којој овај новојављени светитељ Божији и српски указује нашем народу на светосавски пут спасења, вере и љубави и саветује родитеље да своју децу доводе у све-ти храм и уче их вери, љубави и свим хришћанским врлинама. Прослава се на-ставила дечијом приредбом, молитвом и пригодним програмом у црквеној сали.

Професор разредне наставе, Виоле-та Мариновић, која води школу Свети Сава у Јоханесбургу, отворила је дечију приредбу. Српска деца из Јоханесбурга, узраста од 5 до 15 година, без треме су рецитовала песме о Светом Сави, за-служивши велике аплаузе присутних парохијана и поклоне: иконе Св. Саве и Св. Симеона и слаткише.

На самом крају званичног и свечаног дела прославе у црквеној сали се пред-ставио новоформирано КУД „Балкан“. Раздрагани играчи (њих двадесетак) и парохијани су уживали у овом првом званичном јавном наступу КУД-а „Балкан“ и тиме најавили плодоносну сарадњу са ЦСО и светлу будућност нашег фолклора у Африци. За време славске трпезе се-стра Нада Беловић је прочитала је Све-тосавску беседу Матије Бећковића.

Поред домаћина и њихових по-родица Мандић и Николић, успешно одржавање овогодишње Светосавске прославе, која је од огромног значаја за српску заједницу у Африци, помогли су својим радом, прилозима и трудом и остала многобројна браћа и сестре чија имена су Богу позната, а вечну за-хвалност и непрестане молитве за покој његове душе, дугујемо покојном брату Боривоју Мандићу, уметнику који је про-шле године израдио прелепу бисту Св. Саве и поклонио је нашој цркви, деци и народу српском у Африци, да нас увек подсећа ко смо, одакле смо, чији смо и на које смо узвишене циљеве позвани и призвани.

ДВАДЕСЕТ И ЈЕДНА ГОДИНА ОД УСТОЛИЧЕЊАМИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈАУ петак 30. децембра, на празник Светог прпрока Данила и Све-

тих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, наврши-ла се 21. година од устоличења Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија у Трон Митрополита црногорско-приморских.

Тим поводом Митрополит Амфилохије служио је Свету архијерејску Литургију у Цетињском манастиру.

„Чувена су пророштва пророка Данила и о есхатолошким збивањима и о другом доласку Христовом“, рекао је Владика у литургијској проповиједи. „Ето, прорекао је не само Његово Рођење од Пресвете Дјеве него и Његов други долазак. Све то се догађало у шестом и у петом вијеку прије Христа, када је он живио и када је свједочио Живога Бога.“

„Како Пророк, тако Апостоли, тако Свети мученици до наших вре-мена. Сви су они припремали Христов долазак у овај свијет, сви су они свједочили Његов долазак, сви су они исповиједали Њега као јединога истинитога Бога и Спаситеља“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У КОТОРУМитрополит Амфилохије је 5. јануара са свештенством служио Свету

службу Божју у цркви Светог Николе у Котору и парастос правнику Влада-ну Лазаревићу, потпредсједнику Епархијског савјета Митрополије црно-горско-приморске.

У току Литургије Митрополит се архипастирском бесједом обратио вјерном народу.

„Први пут у два мленијума у наше вријеме Христова Православна Црква, Светосавска Црква, Митрополија црногорско-приморска се не признаје, није легитимна. Из тог разлога не могу свештеници, монаси и монахиње да буду признати и морају да буду протјерани из Црне Горе. И траже да се Црква региструје. Е, неће моћи! Државе су долазиле и прола-зиле, Црква је признавала власт по заповијести: ‘Богу Божије, цару царе-во’. Поштујемо, дакле, власт, поштујемо државу. Али наши властодршци би морали да се запитају не би ли требали да се јаве ћивоту Светог Петра Цетињског да он њих региструје, јер држава бива па их нема, а Црква је непрекидно ту.“

„Неће моћи да се пријављујемо ми као неко ко се тек сад јавља у живо-ту овога народа и државе и ових простора. Ја се у Бога надам да ће и ови наши садашњи главари, које је вријеме избацило на површину, схватити да то што раде са Црквом нико никада није радио, ни у турска времена ни у временима фашистиче окупације. И да што прије, Цркве ради, али и Црне Горе ради, прекину са таквим захтјевима“, рекао је митрополит Амфилохије.

ПРОСЛАВА БОЖИЋА НА ЦЕТИЊУУ свим цетињским храмовима 7. јануара је литургијским сабрањима

прослављен празник Рождества Христа Богомладенца.Поноћну литургију у Дворској цркви на Ћипуру служио па-

рох цетињски протојереј Обрен Јовановић. У Цетињском манастиру служена је свечана јутарња служба и у настав-ку Литургија, а служили су игуман Цетињског мана-стира протосинђел Методије, руски јеромонах Гурије и парох цетињски јереј Анђелко

59

м


Hronika mitropolijeHronika mitropolije Приредио: Рајо Војиновић

Боричић. Јутарњој служби је присуствовао и митропо-лит Амфилохије. У Влашкој цркви је служио протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

На свим богослужењима читана је послани-ца Патријарха српског Г. Иринеја и архијереја СПЦ, а многобројни вјерници приступили су Светом причешћу. Послије вечерње службе у Цетињском манастиру дјеца са вјеронауке су извела пригодан божићни игроказ, а потом су многобројној окупљеној дјеци подјељени и божићни пакетићи.

ПРОСЛАВА БОЖИЋА У СКАДРУ

Са благословом Митрополита црногорско- примор-ског Г. Амфилохија и Архиепископа албанског и тиран-ског Г. Анастасија, и ове године, већ по традицији, свеш-теници Митрополије црногорско-приморске освештали су и наложили бадњаке и служили Свету Литургију на Божић у Враки код Скадра, и тиме потврдили вјековно јединство нашег народа.

На Бадњи дан вјерни народ је код цркве Свете Тројице је са радошћу дочекао протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, књижевника Будимира Дубака, бившег министра вјера у Влади Црне Горе и Алексан-дра Вујовића, уредника катихетског програма Радија

„Светигора“. Дочекан од многобројног народа и дјеце и представника Удружења српског и црногорског народа у Албанији, представника Амбасаде Републике Србије у Албанији, о. Радомир је освештао бадњаке, након чега се обратио свим присутним бесједом. Након благосиљања

и налагања бадњака отац Радомир је дао интервју за националну албанску телевизију и неколико локалних телевизија града Скадра.

По благослову митрополита Амфилохија подијељено је и 100 дјечјих пакетића, које су за ову прилику обезбиједиле Митрополија и ИИУ Светигора.

Сјутрадан је одслужена Света Литургија коју су слу-жили о. Радомир и о. Никола Петани, парох скадар-ски, којој је присуствовало око 150 вјерника, од којих су многи приступили Светом причешћу. У току Литургије вјерном народу се обратио парох скадарски о. Никола Петани, који је заблагодарио митрополиту Амфилохију на једниству у Христу Господу и подсјетио да је божићна Света Литургија показала колико је у Цркви јединство вјере велико и да смо у Христу Богомладенцу сви једно. Отац Радомир је након причешћа вјернима пренио бла-гослове и поздраве митрополита Амфилохија.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У МАНАСТИРУ МОРАЧАМитрополит Амфилохије је 8. јануара, на Сабор Пре-

свете Богородице, служио Свету службу у манастиру Мо-рача.

„До Христовог рођења човјек је био заиста сам у васи-они. Бог се јављао и откривао Своје тајне преко пророка, али све је то било издалека. Тек када се Бог родио од Пре-свете Дјеве и када је Његова свјетлост засијала, човјек је постао биће збратимљено са Богом“, рекао је Митропо-лит.

Током Литургије Митрополит је миропомазао но-вокрштеног слугу Божјег Димитрија, а након Литургије и празничне трпезе обишао је завичај и служио помен својим родитељима Ћиру и Милеви на гробљу Биљеге у Барама Радовића.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У ДУЉЕВУ

60

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Митрополит Амфилохије је 9. јануара, на празник Све-тог архиђакона Стефана, служио Свету Литургију у мана-стиру Дуљево, поводом храмовске славе ове светиње.

У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је подсјетио на библијску причу о сну цара Навукодоносо-ра о камену који руши скупоцјени кип од злата и сребра и на тумачење тога сна од стране Светог пророка Данила који каже да је тај камен Бог, а да тај кип јесу незнабожач-ка, идолска, земаљска царства.

„А на кога падне тај камен, као што је пао на ова земаљска царства, он се руши и нестаје. На том непобједивом камену је и Свети архиђакон Стефан са-градио свој духовни живот“, рекао је Митрополит црно-горско-приморски.

У току Литургије Владика је у Свету тајну брака увео младенце Илину и православног Американца Адама, који је православну вјеру примио прије неколико мјесеци у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци.

БОЖИЋНИ ПРИЈЕМ УБАРСКОМ САБОРНОМ ХРАМУМитрополит Амфилохије присуствовао је 9. јануара

Божићном пријему у Саборном храму Св. Јована Влади-мира у Бару, приређеном за тамошње добротворе и при-ложнике.

Господин Митрополит је пред окупљенима одржао пригодну бесједу у којој је казао да је обнова храма оди-грала пресудну улогу у историји јеврејског народа.

„Обновом храма дошло је до обнове самосазнања изабраног Божјег народа. Благодарећи томе, ја бих ре-као да је јеврејски народ опстао кроз историју, а ево га и данас у свјетским збивањима присутног по мјери своје вјерности Мојсију Законодавцу и Старом Завјету.“

„Оно што се догађало у та времена јесте примјер за све земаљске народе, па и за наш српски народ. Ево ви-дите, управо градња овога храма пројава је духовне гла-ди, да се обнављамо обнављајући и градећи храм.“

БОЖИЋНИ ПРИЈЕМ У ПОДГОРИЦИМитрополит Амфилохије приредио је 12. јануара у хо-

телу „Црна Гора“ у Подгорици традиционални Божићни пријем за представнике дипломатског кора, вјерског, по-литичког, културног и јавног живота у Црној Гори.

„Кроз Витлејемску пећину смо сазнали да је мјера људскога савршенства безмјерна јер од Онога Који се родио у њој чули смо призив: будите савршени као што је савршен Отац ваш. Непрекидно се говори о прогре-су човјековом, прогресу човјечанства. Међутим, ниједна идеологија у историји, ниједан систем није био у стању да постави такву мјеру човјеку и људском роду какву је поставио Христос Богочовјек. То је оно што сабира и нас овдје, што сабира и милионе људи широм свијета“, рекао је митрополит Амфилохије, завршавајући кратко обраћање гостима реченицом из Јеванђеља: Не чини ни-ком оно што не желиш теби други да чине.

„Ако бисмо само то испунили, било би довољно да се промијени ток људске историје“, нагласио је он.

Пријему су присуствовали: бискуп ко-торски монсињор Илија Јанић, реис Ислам-

ске заједнице у Црној Гори Рифат Фејзић, савјетница предсједника Црне Горе Соња Томовић Шундић, мини-стар без портфеља у Влади Црне Горе Рафет Хусовић, градоначелник Херцег Новог Дејан Мандић, амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко, амбасадор Ре-публике Грчке Манолис Пападогиоргакис, амбасадор-ка Украјине Оксана Сљусаренко, амбасадор Словачке Франтишек Липка, амбасадорка Пољске Гразина Сикор-ска, високи представници амбасада Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, као и представници политичког, културног и друштвеног живота Црне Горе.

Пјевао је Хор Светог Саве при цркви Светог Ђорђа у Подгорици.

МОЛЕБАН ЗА НОВО ЉЕТО ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕМитрополит Амфилохије је 13. јануара у поноћ пред

црквом Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици служио молебан за ново, 2012. љето доброте Господње.

У архипастирској бесједи многобројним вјерницима који су присуствовали дочеку Нове године по јулијанском календару Владика је позвао власт у Црној Гори да Цркви врати отету имовину, да престане са понижавањем Црногорске академије наука и умјетности, а оне који су се обогатили преко ноћи да иметак подијеле са народом.

„Надамо се да ће власт у Црној Гори у новој години вратити оно што је претходно отела од народа, од задуж-бина и од Цркве. Док то не врати, нема напретка и среће“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је позвао црногорску власт да на прави начин тре-тира ЦАНУ: „Надамо се да ће престати понижавање ЦАНУ као највише научне и културне институције у Црној Гори. Сваки народ и држава имају установе које су најважније за њихов напредак. Tаква установа у Црној Гори је ЦАНУ, коју понижавају. Надамо се да ће у новој години бити и нови, часнији однос наше власти према ЦАНУ” , казао је Владика.

Према његовим ријечима, судови у новој години тре-ба да суде по правди Божјој, а не по бабу и по стричеви-ма. Митрополит Амфилохије је вјернике позвао на обно-ву мудрости, разума и душевног и тјелесног здравља.

Претходно је приређен музички програм у којем су учествовали Чеда Марковић, Данка Стојиљковић, Јасна Ђокић и трубачи из Гуче.

Тачно у поноћ приређен је ватромет.Организатор дочека Православне нове године биле

су Митрополија црногорско-приморска и Црквена оп-штина Подгорица.

Митрополит Амфилохије је претходно уве-че на платоу испред храма Светог Јована Владимира у Бару такође служио молебан за Нову годину, након чега је изведен празнични музички програм.

61

м


МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије је 14. јануара, на празник

Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, слу-жио Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

У току Литургије Владика је у презвитерски чин ру-коположио досадашњег ђакона цркве Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој, Небојшу Вуловића. Вла-дика му је пожелио да и даље служи Цркви Христовој на спасење народа Божјег и на своје спасење.

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је говорио о значају обрезања Господњег, о значају прослављања нових година и о великом светитељу Цркве Божије Василију Великом. Он је рекао да једини смисао прослављања нових година јесте у прослављању истинског обнављања у свијету и у човјеку и ако прослављамо Онога Који је једино ново под сунцем – Го-спода Исуса Христа.

Митрополит Амфилохије је након Свете службе од-ржао састанак са студентима Богословског факултета из Митрополије црногорско-приморске, по већ устаљеној традицији да се то сабрање одржава сваке године на данашњи дан.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО НА ПРЕВЛАЦИ

Митрополит Амфилохије је 15. јануара служио Свету службу Божију у манастиру Светих Архангела на Превла-ци код Тивта.

Овом службом прослављен је и празник Светог Евстатија Превлачког који се празнује 17. јануара.

Појале су монахиње манастира Рустово, уз молитве-но учешће мноштва вјерника који су се причестили Све-тим и животворним тајнама Христовим.

У току Литургије Владика је у ђаконски чин рукополо-жио дугогодишњег сабрата овог манастира, монаха Не-офита.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ БЕШКАМитрополит Амфилохије је 17. јануара служио Све-

ту службу у женском манастиру Благовијести Пресве-те Богородице на Скадарском језеру на острву Бешка – Брезојевица.

Непосредно пред Свету Литургију Владика је ос-вештао два крста за цркву Све-

тог Георгија у истом манастиру, која је приложио Момчи-ло Станојевић из Бара. Током Свете

Литургије крстови су подигнути на храм Светог Георгија.

62

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Hronika mitropolije

„Подизање ових часних крстова на овај свети храм је знак њихове историје, али је и знак васкрсавања ове двије Светиње, обнављања овог општежића монашког, које је такође призвано, као и сви хришћани, да носи часни крст Христов“, рекао је митрополит Амфилохије у архипастирској бесједи.

У току Свете Литургије крштен је мали Матија Ма-раш из Зете, а послушница Вера је примила благослов за ношење искушеничке расе, чиме је ово сестринство до-било још једну чланицу.

У повратку на Цетиње, Господин Митрополит је заједно са парохом доњозетским презвитером Жељком Ћалићем посјетио цркву Свете Параскеве-Петке Трнов-ске, која је тренутно у процесу темељне обнове, коју највећим дјелом помаже Радомир-Ратко Станковић из Подгорице.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У БЈЕЛИЋИМА

Митрополит Амфилохије је 18. јануара, на Крстовдан, служио Свету службу Божију у манастиру Светог архан-гела Михаила у Бјелићима и Кртолама, скиту манастира Превлака код Тивта.

Митрополиту су саслуживали архимандрит Бене-дикт, настојатељ манастира Превлака, јеромонах Агапит, настојатељ овог манастира и више свештеника и ђакона Митрополије црногорско-приморске.

На Светој Литургији појале су монахиње манастира Рустово.

Трудом руског јеромонаха Агапита, као и мјештана и других Бокеља, ова црква је у потпуности обновљена и засијала је својим пуним сјајем, украшена и живописом црквених сликара из Кијева. Овом приликом је у њој слу-жена прва Архијерејска Литургија послије обнове, а по свједочењу мјештана, и прва Архијерејска Литургија у последњих неколико вјекова.

Након Свете Литургије обављено је велико освећење воде, а потом су освештани новосаграђени конак и крстионица.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У РУСТОВУНа Јовањдан, 20. јануара, митрополит Амфилохије је

служио Свету службу у манастиру Пресвете Богородице – Рустово у Паштровићима.

Непосредно прије Свете Литургије чином мале схиме замонашена је послушница овог манастира Стојанка, која је добила ново монашко име Василиса, по мученици Ва-силиси чији се празник прославља наредног дана.

У литургијској проповиједи на тему празника митро-полит Амфилохије је подсјетио да крштење по старом јеванђелском називу значи –просвећење.

„Просвећење је прави назив крштења, и тако и данас кажу браћа Јелини. И у нашим словенским служебници-ма Света тајна крштења се назива просвећењем“, рекао је владика Амфилохије, „Монашење није ништа друго него обновљено, поновљено крштење... ново рађање Духом Светим, препорађање, потврда и свједочење оне вјерности коју човјек прима у тајни Свеога крштења, вјерности Христу Господу.“

У току Свете Литургије у чин презвитера рукополо-жен је ђакон Бранко Станишић, који је претходног дана рукоположен у чин ђакона.

Чином игуманије Митрополит је одликовао монахињу Синклитикију, настојатељицу овог манастира од самог његовог оснивања прије неколико година, када је сеоска 63

м


црква Успења Пресвете Богородице проглашена од стра-не Митрополита манастирским храмом.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У СТАЊЕВИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 22. јануара са

свештенством Свету службу у манастиру Стањевићи код Будве.

У току Литургије Владика је у чин ђакона рукополо-жио монаха Јована Шљиванчанина, сабрата ове монаш-ке обитељи.

„У овој древној светињи, која је једно вријеме заћутала, била помрачена и разорена, ево опет је засијала Божан-ска Христова свјетлост“, рекао је Владика у литургијској проповиједи, „Та свјетлост је ево обасјала и нашег монаха Јована, сабрата ове обитељи, и данас је он постао ђакон Христов да би у чистој вјери и непомућеној савјести био огледало те Божанске свјетлости.“

СЛАВА КОЛА МИЛОСРДНИХ СЕСТАРА „КРАЉИЦА МИЛЕНА“Коло милосрдних сестара „Краљица Милена“ 22.

јануара је на Цетињу прославило своју крсну славу – праз-ник Иконе Богородице Филеримосе (Пустинољубиве).

Свету Литургију су у Цетињском манастиру служи-ли протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел Методије (Остојић), протојереј Обрен Јовановић, јеромонах Исак (Симић) и руски игуман Гурије.

Након Литургије чланице Кола су се заједно са својим гошћама из других градова Црне Горе поклониле икони Богородице Филеримосе у Народном музеју.

У Цетињској богословији је митрополит Амфилохије благословио славски колач и том приликом рекао да

Митрополија очекује помоћ од чланица Кола милос-рдних сестара, јер планира скоро отварање народ-не кухиње на Цетињу која ће носити име „Монахиња Јелисавета“, у спомен на недавно упокојену монахињу Јелисавету Јоветић.

Предсједница Кола госпођа Гордана Вулетић захва-лила је митрополиту Амфилохију, свештенству и свим до-брим људима који помажу мисију ове организације.

За славском трпезом историчар Предраг Вукић је од-ржао краће предавање о култу Пресвете Богородице на Цетињу, историјату иконе Богородице Филеримосе и о лику краљице Милене Петровић Његош.

НОВИНАРКА РАДИО „СВЕТИГОРЕ“ ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ „БОШКО ПУШОЊИЋ”

Новинарка Радио „Светигоре“ Весна Кривчевић овогодишња је добитница награде „Бошко Пушоњић“ за најбољу репортажу у 2011. години, коју додјељује Удружење новинара Црне Горе, поводом 23. јануара, Дана новинара Црне Горе.

Награда јој је додјељена за репортажу „Миланко“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У ГОРЊИМ БРЧЕЛИМАМитрополит Амфилохије служио је 26. јануара Све-

ту Литургију у цркви Пресветe Богородице у манастиру Горњи Брчели.

Владика је Литургију служио поводом годишњице упокојења мати Еликониде, дугогодишње настојатељице ове свете обитељи, као и двадесет пет година од упокојења своје мајке Милеве Радовић.64

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

Hronika mitropolije

У литургијској проповиједи Владика је још једном подсјетио на значај Богојављења, јављања Бога, Божан-ске и небеске свјетлости и казао да се та свјетлост дотак-ла и срца мати Еликониде, које се с радошћу сјећамо и молимо се Господу да је упокоји у Царству Своме небес-коме.

„Та свјетлост јесте једина нада човјекова, јер она обасјава сваког човјека који долази у овај свијет. Она нарочито обасјава оне који исповиједају, који признају, који приме у себе ту свјетлост. А ми смо ти који прима-мо у тајни крштења управо ту Божанску свјетлост. Зато се крштење одувијек називало тајном просвећења“, рекао је митрополит Амфилохије.

Након Литургије служен је помен на гробу мати Ели-кониде, као и помен Милеви Радовић.

ВЛАДИКА ЛОНГИНСЛУЖИО У САБОРНОМ ХРАМУ УПОДГОРИЦИЕпископ новограчаничко-средњезападноамерички Г.

Лонгин служио је 27. јануара, на Савиндан, Свету службу Божију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подго-рици.

„Увијек кад прослављамо Светог Саву, ми напомињемо да је он имао велику љубав прије свега према Богу и да га је та љубав носила и руководила“, рекао је Владика у литургијској проповиједи многобројним вјерницима,

„Њом је он дисао и друге учио истој тој љубави. Из љубави према Богу отишао је у Свету Гору, али кад је било потре-бе да помогне своме отачаству, иста љубав према Богу и роду, његово родољубље, вратило га је његовим из пустиње.“

Литургији су присуствовали многобројни малишани полазници вјеронауке. Они су на крају Литургије на дар добили светосавске поклон пакетиће.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО НА САВИНОЈ ГЛАВИЦИМитрополит Амфилохије је на Савиндан служио Све-

ту службу у манастиру Светог Саве на Савиној главици у у Доњем Грбљу.

Након што су дјеца из Грбља рецитовала и пјевала светосавске пјесме, Митрополит им је подјелио светосавске поклон-пакетиће.

Литургији је присуствовала Марина Јовићевић, генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом.

На манастирској слави је била присутна и висо-ка делегација београдског Фудбалског клуба „Црвена звезда”, предвођена предсједником клуба Владаном Лукићем.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО НА РИЈЕЦИ ЦРНОЈЕВИЋАМитрополит Амфилохије служио је 31. јануара Све-

ту службу у цркви Светог Атанасија на Ободу у Ријеци Црнојевића.

Митрополит Амфилохије је у искушеничку одјећу об-укао искушеницу манастира сестру Маријану.

Владика је, поводом славе храма и имендана монахиње Атанасије, настојатељице манастира Светог Николе на Ободу, благословио славски колач.

„Име Атанасије значи бесмртник“, рекао је Влади-ка у архипастирској бесједи. „Једног таквог бесмртни-ка по звању људском и по рођењу, а и по дјелу и подви-гу и животу данас прослављамо. Прослављамо Светог Атанасија Великога, архиепископа александријскога, коме је овај свети храм посвећен“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО АМБАСАДОРА ЊЕМАЧКЕ ПИУСА ФИШЕРАМитрополит Амфилохије примио је 31. јануара, у

сједишту Митрополије, амбасадора Савезне Републике Њемачке у Црној Гори г. Пиуса Фишера.

У исцрпном разговору саговорници су размјенили мишљења о актуелној друштвеној ситуацији у Црној Гори. Господин Митрополит је, пожељевши му пријатан боравак и успјешну службу у Црној Гори, упознао амба-садора Фишера са историјом и садашњошћу Православ-не Цркве у Црној Гори. Амбасадор је са своје стране упознао Митрополита са основним ставови-ма СР Њемачке о европској будућности Црне Горе и њеним обавезама на њеном даљем путу ка Европској унији, које подразумијевају од-лучну борбу против корупције и органи-

65

м


Hronika mitropolije

зованог криминала у нашем друштву, као и повећање медијских и других слобода.

Митрополит је исказао своје лично очекивање да би будуће интеграције Црне Горе помогле да у њој ојача вла-давина права, као и да вербално прокламована секулар-ност државе добије своје право значење, дозвољавајући свим Црквама и вјерским заједницама потпуно само-стално уређивање унутрашњих односа и устројства, чиме би се прекинули неприлични притисци појединих државних адреса који се посљедњих година примјењују, како се чини, само према Православној Цркви. Митропо-лит је изразио увјерење да би интеграције могле помоћи и ослобођењу Црне Горе од данас врло актуелног ета-тизма и нездравог национализма присутног у Црној Гори код дијела друштва, а јавно подржаваног од појединаца из власти.

У отвореном разговору о перспективи Црне Горе Ми-трополит је изразио резерву и лично мишљење о непо-требности постојања Сјеверноатлантског пакта данас, као самосталне војне силе, али и према уласку Црне Горе у НАТО, подсјетивши Амбасадора на недавна неправед-на бомбардовања Србије, Црне Горе и Републике Српске и негативним осјећајима које ти догађаји буде у већини становника Црне Горе.

Митрополит је јуче, такође на Цетињу, примио г. Зво-не Зинрајха, аташеа Министарства унутрашњих послова Републике Словеније при Амбасади Словеније у Подго-рици, који је тренутно докторант теологије на Универзи-тету у Љубљани, а бави се проблемима вјерских права, нарочито права дјетета и малољетника, као и правима РАЕ популације.

У изузетно пријатељском разговору, Митрополит је упознао г. Зинрајха са својим везама са Богословним факултетом Универзитета у Љубљани и са Словенијом и Словенцима уопште и одговорио на више његових питања у вези са животом и мисијом Православне Цркве у Црној Гори.

Митрополит је ову прилику искористио и да забла-годари Републици Словенији и искаже своје поштовање према чињеници суочавања Словеније са прошлошћу,

нарочито несрећним догађајима из Другог свјетског рата. Републи-

ка Словенија је допринијела откривању многих стра-

тишта из тог вре-мена на

њеној

територији, пруживши и велику помоћ Митрополији црногорско-приморској и будванској НВО „Открићемо истину” приликом организовања првог парастоса за хиљаде настрадалих на тзв. злом путу од Црне Горе пре-ма Каменом мосту.

МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ УРУЧЕН ДОКТОРАТ HONORIS CAUSA ИНСТИТУТА СВЕТОГ СЕРГИЈА У ПАРИЗУНа свечаној сједници Института православ-

не теологије Светог Сергија у Паризу 12. фебруара је додијељен почасни докторат „honoris causa“ Митропо-литу црногорско-приморском Амфилохију.

Свечаности су, поред Архиепископа Гаврила Коман-ског, Патријарашког егзаргха за рускојезичне заједнице Западне Европе под јурисдикцијом Константинопољске Патријаршије и париског свештенства, присуствовали и амбасадори Црне Горе и Републике Србије у Француској Ирена Радовић и Душан Батаковић.

Митрополит Амфилохије је одржао предавање: „Црква – источник идентитета човека и свијета – Свијет је створен да постане Црква“

Институт Св. Сергија је једна од најцјењених високих школа у данашњој Православној Цркви, а митрополит Амфилохије 70-их година прошлог вијека једно вријеме и био професор на том Институту.

После свечаности Митрополит је стрпљиво потписи-вао многобројним присутнима његову књигу „Тајна Све-те Тројице по Светом Григорију Палами“ која је преведе-на на француски.

Митрополит Амфилохије је увече, пригодом промоције француског издања своје докторске дисертације о Светом Григорију Палами, одржао предавање „Пут богопознања по Светом Григорију Па-лами“. Предавање је одржано у књижевној кући издава-ча CERF и на промоцији су, осим аутора, говорили свеш-

теници Николас-Жан Сед, директор изда-вачке куће CERF и

Живко Панев, ди-ректор едиције

Православље, као и преводилац књиге професор Иван Ке-ниг.66

svetigora

/ 2

012

/ м

арт

ak

tu

elno

Епархија милешевска обратила се јавности пово-дом прогона седморице православних свештено-

служитеља Црквене општине пљеваљске и манасти-ра Свете Тројице у Пљевљима од стране МУП-а Црне Горе, којима је, истог дана када је проглашено ванред–но стање у Црној Гори, наложено да у року од три дана напусте Црну Гору:

„Обавјештавамо јавност да су против незаконитих рје-шења МУП-а Црне Горе пред Управним судом у законом прописаном року покренути управни спорови у сваком појединачном случају.

Сматрамо да се захтјеви за одлагање извршења рје-шења против којих је покренут управни спор не противе јавном интересу, већ да су у потпуности у складу са јавним интересом и чињеницом да је у Црној Гори због сњежних падавина и елементарне непогоде уведено ванредно стање. Томе у прилог иде и чињеница да је у шест од се-дам случајева ријеч о породичним људима чија су дјеца рођена у Црној Гори и похађају школу у Пљевљима.

Констатујемо да су се оштећени свештенослужитељи од првог дана своје службе – а многи од њих су више од десет година на служби у Црквеној општини пљеваљској и у манастиру Свете Тројице – уредно пријављивали над-лежним државним органима и без икаквих проблема то-ком свих претходних година добијали одобрења за при-времени боравак. Из тог разлога, сматрамо да је овакво незаконито поступање МУП-а Црне Горе инспирисано искључиво идеолошким и политичким антицрквеним мо-тивима, који су у директној супротности са Уставом Црне Горе и важећом законском регулативом, да и не говоримо о нормама које важе у демократским друштвима у Европи и у свијету.“

Одлуку Министарства унутрашњих послова Ср-пски културни центар „Патријарх Варнава” оцијенио је и као класични атак на људска права свештенства Милешевске епархије и вјерног српског православног народа у пљеваљском крају:

„Након што им је МУП одбио захтјев за привремени бо-равак, полиција је протојерејима Огњену Перковићу, Ни-коли Олићу, Милану Стојиљковићу, Саши Јањићу, Дарку Јовићу, Боривоју Пантићу и архимандриту Леониду, упра-витељу манастира Свете Тројице, уручила рјешења у који-ма им се налаже да у року од три дана напусте црногорску територију.

Нимало случајно, прича о црногорском држављанству свештеника Српске Православне Цркве доживјела је свој срамни епилог тачно на дан када је у Црној Гори уведе-но ванредно стање, а коначан прогон свештеника биће извршен, ни мање ни више, него на велики православни празник Сретење Господње. Ова одлука не само што није законита и људска, него није ни хумана. Протјерати све-штенике са малољетном дјецом у сред зиме представља злочин против човјека и човјечности. Црногорском режи-му не смета то што је Црна Гора најутврђеније легло кри-минала на Балкану, али им сметају часни свештеници који

одано служе своме народу, проповиједајући вјеру Христову.”

Додају како је очигледно да се све ради с на-мјером да се на мјесто Српске Цркве успостави тзв.

„ЦПЦ” која је формирана у полицији и служи искљу-чиво као полицијска испостава којом се врши при-тисак на правдољубиви српски народ.

Удружење Пљевљакâ у Београду против про-теривања целокупног свештенства и мона-штва Милешевске епархије са територије опш-тине Пљевља у Црној Гори:

„Одлучно и са огорчењем дижемо свој глас про-тив нечувеног насиља Министарства унутрашњих послова Црне Горе (...) Одлука Министарства Владе Црне Горе о протјеривању свих свештеника са по-родицама и монаха (под изговором да им није одо-брен боравак, иако су већ одавно уредно поднијели захтјеве са потребним папирима) представља бру-тално и у модерном свијету готово незабиљежено гажење основних људских права. Газе се елемен-тарна права не само свештенства и монаштва него и цјелокупног српског народа пљеваљског краја који чини апсолутну већину становништва.

Наша браћа и сестре, остали без посла и без коре хљеба, недјељама завијани и одсјечени од свијета, вољом режима доводе се у положај гори него у најгорим данима Турског царства – да их нема ко причестити, ни гроб опојати, ни службу у светоме храму одслужити. Двери српских средњевековних манастира – чувене Свете Тројице Пљеваљске, До-воље, Дубочице, Светога Михаила Аранђела на Тари и десетак цркава – од сриједе ће бити затворене! У граду у коме су се родили чувени Патријарх српски Варнава (Росић) и епископ рашко-призренски Ми-хаило (Шиљак) вољом црногорског режима неће бити српског свештеника ни монаха…

Ово није насиље само над Српском Православ-ном Црквом и свијетлом успоменом на чувене српске архијереје родом из Пљеваља, него и над народом који је још 1889. основао Српско пјевач-ко друштво Братство, а 1901. Српску гимназију у Пљевљима – насиље над његовом историјом и тра-дицијом, језиком, књижевношћу, умјетношћу, свиме што смо вјековима његовали као срце нашег народ-ног бића.

Насиље је превазишло све људске обзире и све норме слободног и демократског свијета.

Позивамо власт у Црној Гори да одустане од на-сиља над нашом Српском Православном Црквом.

Позивамо сав родољубиви и цивилизовани свијет да се супротстави етноциду пред лицем мо-дерне и просвећене Европе.

Тражимо да се одмах опозове наредба о протје-ривању свештеникâ и монахâ Милешевске епархије Српске Православне Цркве са територије Пљеваља.

БЕЗАКОЊЕ У ТОКУ ВАНРЕДНОГ СТАЊА

„Не дирајте попове, хапсите лопове“*

* Натпис на једном од транспарената који су носили изреволтирани грађани, окупљени испред општине у Пљевљима, 14. 2. 2012.


• Манастир Дечани •• Манастир Грачаница •

• Манастир Бањска •• Манастир Морача •

• Манастир Арханђели •• Манастир Сопоћани •

• Манастир Студеница •• Манастир Жича •

• Манастир Хиландар •• Манастир Милешева •

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

рукодјеље манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: [email protected]

тел: +38267249783

НОВА ИЗДАЊА

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57

369-07-05

У издањуманастира Подмаине

У сусрет 900-годишњици рођења у тадашњој Рибници, данашњој Подгорици, родоначелника светородне лозе Немањића - Стевана Немање (потоњег Светог Симеона Мироточивог)

„Светигора“ покреће нову, капиталну едицију

„Српска културна и духовна баштина”. Прво коло од десет књига – монографија (на најквалитетнијем папиру, у тврдом повезу) посвећено је немањићким задужбинама.

Часопис СВЕТИГОРА - ВЕЛИКИ ПОСТ 2012 - број 214

Documents

Transcript of Часопис СВЕТИГОРА - ВЕЛИКИ ПОСТ 2012 - број 214