Богословско братство бр. 14

Дигитално издање часописа Богословско братство - Сва права задржава www.bogoslovija.org

СЈЕЋАЊАПатријарх Павле (3-4 стр.)

ТЕМА БРОЈАЕтиопија, земља чуда (5-11 стр.)

ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТЈованка Орлеанка (12-14 стр.)

РИЗНИЦА МУДРОСТИЛатински цитати (15 стр.)

ИНТЕРВЈУИгуманија манастира Градац, монахиња Ефимија (16-18стр.)

ДРЕВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕХазари, изгубљени народ (19-22 стр.)

ТЕХНОЛОГИЈАПредности Abby FineReader-а (23 стр.)

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ ЧОВЈЕЧАНСТВАПроблем наркотика, трагање за смислом живота (24-25 стр.)

ЗАНИМЉИВОСТИИз хришћанства и историје (26-27 стр.)

СПОРТНађа Хигл (28 стр.)

ФИЛМ, МУЗИКА, КЊИЖЕВНОСТКнез ВладимирOrthodox CeltsЗамак у Пиринејима (29-30 стр.)

ИЗ ЖИВОТА БОГОСЛОВИЈЕНовости (31-33 стр.)

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАКИсторијат Богословије (34-35 стр.)

Sadr`

aj:

Година 08 Бр. 14.,новембар 2009. године

Часопис Богословије“Свети Петар Дабробосански”

у ФочиИзлази са благословом

Његовог ВисокопреосвештенстваМитрополита дабробосанског

Г.Г. НИКОЛАЈА

Главни и одговорни уредник:Никола Ковач, професор

Замјеник главног уредника:Димитрије Станојевић

Фотографија:Стефан Зец

Редакција:Милан Спасојевић

Славиша ТубинЊегош Перковић

Контакт:Редакција Богословског братстваСрпска Православна Богословија

Светог Петра ДабробосанскогВелечево бб, 73300 ФочаРепублика Српска, БиХ

Skype налог: b.bratstvoe-mail: [email protected]

www.bogoslovija.org

Штампање броја помогли:

* Саборни храм Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву

* Господин Синиша Видовић

На предњој корици:Протојереј Лике Кахунат Ајугу (село Gälawdios у регији

Амхара-Етиопија), ради на посљедњим страницама преписивања четверојеванђеља.

Но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: “Оче опрости им, не знају шта раде”. Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута.

А срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо

од греха. Ђаво убацује у ум наш и срце наше зле мисли, грешне

мисли. Ако се ми будемо трудили свом силом и снагом да те мисли

одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто. Али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и

ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду

расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни. Више пута и

ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: “Покажите

нам Бога па ћемо и ми веровати”. Не схватају, дакле, да је срце то

огледало, то око којим се Бог може видети. А какво је наше и њихово

срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни

видети Бог Свесилни и Свечисти! То дакле, имати у виду.

w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

Sje}awa...

3


Sje}awa...

4

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству.

Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке.

Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати

за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што

Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем. И

отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или

блаженство Царства Небескога - “што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе” (1 Кор. 2, 9),

или муку вечну “где црв њихов не умире и огањ се не гаси” (Мк. 9, 44).

Патријарх Српски Павле

1914-2009

w w w . b o g o s l o v i j a . o r g 5

Tema brojaаутор: Димитрије Станојевић

Etiopija,zemqa ~uda

Етиопија је континентална земља и налази се на Рогу Африке, а граничи са Еритрејом на северу, Суданом на западу, Кенијом на југу, и на истоку са Сомалијом и државом Џибути. Њена површина износи 1,274.700 км ², има око 69,000.000 становника а главни град је Адис Абеба чије име на етиопском језику значи „Нови цвет“. Првобитан назив Етиопије је Абисинија и потиче од речи „habeš“ што значи мешавина народа (Амхари 32 %, Тигреанци 36 %, Сомалци, Гали, Арабљани, Индијци, и др.).

Етиопија је земља порекла свима омиљене кафе. Легенда каже да је стари етиопски пастир Калди чувајући козе увидео да када животиње поједу „неку посебну биљку са црвеним бобицама“ (кафу) од ње по цео дан скакућу и пасу неуморно. Из знатижеље је испекао њен плод и жвакао га. Увидећи њена својства, вест о кафи се брзо проширила, а временом се употреба кафе распространила широм света. Средином прошлог века, Етиопија је изгубила примат у производњи и извозу кафе (преузео га је Бразил) иако је кафа први пут скувана баш у овој земљи. Кафа и друге пољопривредне културе у Етиопији најбоље успевају на висинама од 1700 до 2500 метара надморске висине.

Tema broja

6 w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

Историјски развој Етиопије

Прва држава за коју знамо јесте краљевство Аскум које се у првом веку после Христа развило у поморску и трговачку силу на Црвеном мору.

Аскум (Абисинија) прима монофизитско хришћанство у 4. веку, а врунац моћи достиже у 6. веку када је под њеном контролом био и јужни део Арабијског полуострва. Са ширењем Ислама важност и територије државе се смањују али не бива укључена у арапско-исламску сферу утицаја, односно не прима ислам.

Године 1543., муслимани су уз помоћ Португалаца одбијени од Етиопских граница. Са португалском војском су стигли и Римокатолички мисионари који су учинили да Етиопија већ на почетку 17. века скоро у потпуности буде Римокатоличка земља, све док није учвршћена традиционална монофизитска доктрина 1632. године, и прекинути сви контакти са Европљанима. Потом настаје период владавине царева у Етиопији, који се боре са разним колонизаторима.

Године 1930., царски престо заузима Хаиле Селасије, који убрзава модернизацију земље по европским узорима. После Другог светског рата, управо он успева да припоји Еритреју Етипопији и тиме добије излаз на море, али већ 1974. године кулминира отпор према његовој политици те бива свргнут војним ударом, и вероватно убијен.

Етиопија или Абисинија је појам који се помиње у Септуагинти (првом преводу књига Старога Завета на грчки језик), а у новозаветно време, овом земљом су владале краљице са титулом „kandaka“ (Дап 8,27.).

Према казивању библијског писца, Етипопљани су потомци другог Нојевог сина Хама, али се они сматрају директно повезаним са царем Соломоном и царицом Савском која је посетила Соломона (1Цар 10,1-13.). Њен син Менелик је владао Етиопијом од 962. године до 930. године пре Христа у главном граду Аскуму.

Хришћанство на тлу Етиопије

Хришћанство су по предању у Етиопији прповедали апостол и јеванђелист Матеј и апостол Вартоломеј, док постоји претпоставка

да је то чинио слуга царице Кандакије кога је крстио један од седморице ђакона јерусалимске Цркве – Филип (Дап 8,26-30.). Први познати епископ ове Цркве био је Фрументије („abba salama“ - отац мира; или „abuna“- наш отац).

По сведочењу историчара Руфина Аквилејског сазнајемо да су Етипољани до примања хришћанства имали култ поштовања небеских тела и да су имали више божанстава. Имали су једно занимљиво тролично божанство: Бехер (божанство у облику овна), Астер и Махрем, затим богињу земље Медр и друге. Један сачуван многобожачки храм говори нам о приказивању божанства Астера у облику чекића и диска, који приказују његову апсолутну власт и моћ (чекић) над земљом (диск).

За прве просветитеље Абисиније сматрају се хришћани Едесије и Фрументије, рођаци римског философа Меропсијуса, који је био на путу за Индију, када је њихов брод пристао у луку Аскум. Пошто

Ови преносни жртвеници – престоли се налазе у збирци Цркве Yemrehana Kristos (Свемогући Христос), и представљају занимљиви остатак јединственог литургијског наслеђа етиопске цркве. Стил олтара потиче од камена исклесаних горионика који су се користили као део Sabean (jужнo-aрапских) верских обичаја, који су били у употреби у Аксуму у периоду пре прихватања хришћанства. Временом је горионик прерађен у затворене дрвене олтаре, којих је било више од једног у Цркви, а касније су били копирани и у камену и постали немобилни (непреносиви).


Tema broja

староседеоци нису подносили Римљане, све су их убили осим младића Едесија и Фруметија, који су одведени краљу Ела Амиду. Краљ их је срдачно примио у двор, на ком су остали и после његове смрти. Тада Фрументије почиње да „сеје семе хришћанско“ стварајући места за окупљање и проповед која су постајала све посећенија и запаженија да је и сам престолонаследик са мајком долазио да их слуша. Потом, ради нових идеја за ширење хришћанства, напуштају Аскум, и Едесије одлази у родни Трир, а Фрументије у Александрију, где од тадашњег епископа Атанасија (Великог) тражи једног епископа за Абисинију. Тада је око 350. године епископ Атанасије рукоположио за епископа Абисиније Фрументија, који се вратио повереној му пастви и наставио свој мисионарски рад са којим је већ почео на краљевом двору. Фрументије имаше великог успеха у mmmmmmm

мисионарењу те хришћанство поста државна религија (чак је и цар Езана који је крштен око 351-356. године на новцу који је ковао наредио да се стави знак крста). Занимљиво је да су цареви Езана и Саезана добили крштена имена која означавају осветљење - Абреха (Он је осветљен) и Атсбеха (Он је донео зору), а осликавала су њихову духовну радост које им је донело крштење.

Крајем петог и почетком шестог века хрићнаство у Етиопији цвета, али под утицајем монофизита. Етиопљани, иако су њихови епископи били рукополагани од Александријских патријараха, нису прихватили одлуке Халкидонског сабора 451. године, те су на жалост остали монофизити (Монофизити: грчки Μονη φυσις - једна природа; учење да је у Христу присутна

само једна природа, божанска, а не и човечанска). Већ у четвртом веку Свето Писмо бива преведено на овдашњи гe-ез језик (богослужбени језик који је заменио језик амарик, а који је од половине 19. века прихваћен као говорни језик у Етиопији до данас).

Под утицајем великих монаха подвижника, најпре Светог Пахомија и Светог Антонија у Етиопији се рано развија монашка заједница, те имамо велике подвижнике: Ава Михаил Арагави (основао је манастир Дебра Дамо код Аскума), монах Ливаније (основао је манстир Сина), аскета Јован и монахиња Света Текла Ајманот (која је била најпоштованија међу монахињама).

За време цара Тафари Маконена, који је од 1930. године почео да носи име Хаиле Селасије, почиње интезивно да се развија црквени живот. Почињу да се w

преводе богослужбене књиге са га-аз језика на тада већ говорни амарик или амхарски језик.

Занимљиви обредиетиопске монофизитске цркве

Веома је занимљив обред који се сачувао у овој монофизитској цркви. Задржано је пуно јеврејских старозаветних култова: поштовање

суботе, обрезивање мушке деце, прописи о чистим и нечистим јелима (вероватно зато што је у Етиопији још у првим вековима стигло више група јеврејске заједнице). У олтару на престолу се не налази антиминс

Поклоници седе под дрветом испред цркве „Bilbala Gy-orgis“ - Свети Георгије, у близини Лалибеле. Оно што њих привлачи да у

великом броју долазе на ово место јесте земља која

када се помеша са водом има изузетна лековита

дејства. Дрво испод којег седе ходочасници је sycamorе

(Platanus occidentalis) једна ендемична врста јавора

која је везана географско подручије Етиопије, и

представља једино место где има хлада и на којем путници

налазе уточиште током врелих афричких дана.

Tema broja


већ тобут који је символ Ковчега завета јер они себе сматрају као оне који су сачували Ковчег завета, држећи се предања да је царица Савска родила сина премудром Соломону и кад му је син био у посети, вратио се у домовину уз велику пратњу левита са поклоном од оца Соломона – Ковчегом завета. Тобут или ковчег (реплика Старозаветног ковчега) се чува у храму у Аксуму, а његове копије, украшене хришћанским символима, шаљу се свим храмовима у земљи. Децу крштавају у осми дан по рођењу и придржавају се старозаветних обредâ очишћења.

На богослужењима верници клече лицем окренутим према земљи, моле се и користе разне инструменте попут бубњева, гитара, чегртаљки са ретком употребом звона. Жене су у храму преградом одвојене од мушкараца. Свештеник благосиља народ са два прста и то палцем и кажипрстом. После Свете Литургије приређују трпезе љубави и не ваде честице за болесне већ по потреби у ту сврху хитно служе Литургију.

Као заједница, веома поштују Пресвету Богородицу, свете иконе и светитеље. Нову годину празнују 29. августа, и обавезно се купају, као и на празник Богојављења (епископ или свештеник који освећује воду на Богојављење, шлауфом прска верни народ што представља обредно купање). Још једна у низу занимљивости јесте и њихов чин монашења који има дубоку символику: будућег монаха завијају у покрове и полажу у ковчег што симболизује тјелесно одрицање од свега, а потом над њим у храму читају Псалтир.

Етиопска црква је добила аутокефалност за разлику од Коптске цркве захваљјујући Хаиле Селасију, а њихов поглавар има звање „Патријарх етиопске православе цркве“. Према верском опредељењу већину становништва Етиопије чине хришћани (монофизити) 50,3%, муслимани 32%, протестанти 10%, римокатолици 1,6% и 6,1% остали.

На празник Тимкат (Богојављење), Његова

Светост Патријарх етиопске монофизитске цркве Г. Абуне

Паулос (Павле), прска народ светом водом из великог базена

који се налази иза њега. Ово представља ритуално купање

али и успомену на празник када се Бог јавио и својом

појавом осветио целу природу. Символика освећења воде је у

томе што свако биће на земљи садржи воду, те освећујући њу,

освећујемо целокупну природу и свет.


Tema broja

Свештеници у празничној литији на Богојављење носе изнад главе тобут који символише Ковчег Завета. Конкретније, изношење десет тобута

символише десет Божијих заповести које је Бог дао Мојсију на Синају. Тобут се износи због успомене на победе које је израиљски народ извојевао увек када је носио Ковчег

Завета уз војску. Тобут се носио прва три дана свечаности која траје седам дана. Данашњи тобути замењују антиминс у Православној

цркви и данас представљају символ власти, моћи и победе, као и епископски благослов да се служи

Света Литургија на било ком месту.

У етиопској цркви два најпоштованија празника су Нова година која се слави 29. августа, као и Свето Богојављење. Ова два празника се и

најсвечаније празнују, уз велику свечану литију која представља, „литургијски плес“ у којем

учествују и мушкарци и жене, праћен мноштвом музичких инструмената, нарочито бубњева, звечки и удараљки. Централна церемонија је Света Литургија која се служи ван храмова,

обично на трговима, после које наступа незаборавни, занимљиви плес.

Један протојереј-ставрофор етиопске монофизитске цркве

прославља велики празникударајући у тзв. тамбур.

У церемонији су присутни и велики сунцобрани који штитесвештенство од ужаренеЗвезде над Афричкимконтинентом.

10

Tema broja


Лаилибела,доховни центар хришћанства

Лалибела је град у северној Етиопији и представља највећи хришћански центар ходочашћа поред града Аскума (у Лалибели је за разлику од Аскума

целокупна популација хришћанске вероисповести). Смештена је у Семиен Уолло-у на 2.500 метара надморске висине, и има популацију од 14.668 становника (према истраживању Централне агенције за статистику из 2005. године). Овај град је широм света познат по својим монолитним црквама које су направљене током владавине Св. Лалибеле (краља у Етиопији с`краја 12. и почетка 13. века). Насупрот многим претпоставкама, цркве у Лалибели нису прављене уз помоћ Темплара (средњевековног витешког реда познатог по свом богатству) већ представљају средњевековне споменике етиопске уметности и архитектуре.

Током владавине Св. Лалибеле град је био познат као Роха. “Лалибела” значи “пчеле које признају његов суверенитет.” Краљ је добио баш такво име по роју пчела које су га окружиле након рођења, што је протумачено као знак да му је будућност у томе да влада Етиопијом. Касније је то име добила и задужбина коју је он подигао (уклесао) – Лалибела. Краљ је у младости боравио у Светој земљи, у Јерусалиму, којим је био очаран, толико, да је рекао да се са етиопских планиских масива види Јерусалим, а затим је и покушао да изгради „Нови Јерусалим“. У њему је зидао сличне грађевине, давао им јеврејска имена, чак је и реку која је протицала поред града назвао Јордан. Један од мотива за градњу

било је и немилосрдно освајање Јерусалима од стране Арапа 1187. године. Новоизграђени Јерусалим је постао главни град Етиопије у 12. и 13. веку.

Први европљанин који је видео лепоте Лалибеле јесте португалски истраживач Педро да Ковиља (1460-1526), а онај који је први писао о њој јесте португалски свештеник Франциско Алварес (1465-1540). Његов опис Лаибеле доноси следећи закључак: “Уморан сам од писања о овим грандиозним објектима, јер чини ми се да ми неће веровати ако више пишем... Заклињем се Богом, у чијој сам власти, да је све што сам написао истина.“

Лалибела је данас комплекс од једанаест цркава и два манастира и представља највећи туристички бренд Етиопије, што хришћанских поклоника, што туриста свих вроисповести.

Димитрије Станојевић ученик III разреда Богословије

Црква Светог Георгија (Bieta Giyorgis) у Лалибели, централни и највећи храм, исклесан у тврдој вулканској стени у облику крста.

По многима представља осмо светско чудо.


Tema broja

Просотор око цркве Светог Георгија је испуњена испосницама .На фотографији је монах који се подвизава у једној од њих.

Монахиња се моли пред капелом (где етиопска традиција тврди да се чува Ковчег Завета).

По предању је син царице Савске и Премудрог Соломона Менелик донео Ковчег у Етиопију

где је остао до данас. Један монах је посебно намењен да искључиво брине о Ковчегу и горњем спрату куће - ризнице. Тај монах

пред крај живота, изабира другог који ће га наследити на том послушању. Поред тог монаха, у ризници се налази и специјална

јединица војника наоружаних аутоматским пушкама. Иако је овај мит углавном

поткрепљен историјским записима, не треба му придавати пуно значаја. Ако бисмо предпоставили да је Ковчег заиста у поседу Етиопске цркве поставља се питање зашто га они нису износили током ратова (вођени

искуством многих победа Израиљског народа када је Ковчег био уз њих)?

11

Jovanka orleanka od seqanke, preko viteza, ve[tice i mu~enice, sve do svetice

Istorijska li`nost

Jованка Орлеанка, Девица из Орлеана (фр. Jeanne d`Arc, енгл. Joan of Arc) је рођена у Шампањи у малом селу Домремију (данас Домреми ла Писел) 4. јануара 1412. године, а умрла (спаљена на ломачи) у Руану 30. маја 1431. године.

Село Домреми се тада налазило под влашћу војводе Бургундије у заједници са Енглезима. Јованка је потицала из врло сиромашне породице, мајка јој је била домаћица,

а отац јој је био ситни сеоски земљопоседник, који се једино бавио земљорадњом. Имала је још два брата и две сестре који су умрли веома млади. Родитеље је изгубила када су Енглези освојили Домреми, када бригу о њој од тада води њен ујак и његова жена који су били нешто богатији. Као млада девојка била је пастирка и од тада, свакога дана тражила

је да је њени старатељи воде у цркву да се исповеда. Јованка Орлеанка никада није научила да чита и пише. Била је сиромашно одевена, а они који су је познавали су говорили да би по цео дан проводила по планини чувајући стадо и певушећи песме.

Било јој је 13 година када је у сновима чула гласове који су је позивали да дође у цркву и да се помоли јер ће од тада почети њена мисија, од Господа

поверена. То је несумњиво за њу представљало некакво предсказање и неки Божји задатак који је био поверен искњучиво њој. Већ 1428. године, како ће то касније на суђењу изјавити, добила је Божји позив да

помогне француском заповеднику Роберту Бадрикуру и француском дофену (регенту) Карлу VII Победнику у бици

код Вакулера. То је мало место које се свега неколико километара налазило од њеног села. Орлеанка је, са великим узбуђењем и заносом

полетела право у центар битке, скромно одевена у бедну пастирску ношњу, а заповедник ју је одмах вратио натраг, бојећи се за млади невини живот.

Прве битке

У међувремену, ситуација за дофена Карла и његове феудалце се драстично погоршала. Енглези су заузели Орлеан 12. октобра

1428, приближавајући се Дижону, где се налазило средиште дофенове резиденције. Орлеанка поново напушта своје село 1429. године и одлази у Вакулеру. Француски заповедник је опет покушао да је

удаљи, али безуспешно, јер је Орлеанка изјавила да је Бог њу послао да помоге Французима да

отерају Енглезе, да се Карлу VII Победнику стави краљевска круна и да ће се тек тада повући. Она је Бадрикуру рекла: “Ја не знам да јашем. Не знам ни да се борим. Бог је онај који ће ме водити и помоћи ми.” И

поред тога што су је Французи исмејавали, Јованка је остала у Орлеану. Затим је почела да

тражи престолонаследника јер му је по Божјим заповестима она морала помоћи у рату против Енглеза.

аутор: Димитрије Станојевић


Istorijska li`nost

Јованка је поручила да ће доћи да разговара са престолонаследником Карлом, којега и налази у Дижону. Када је дофен чуо за њен долазак, ставио ју је на пробу. Преобукао се у бедног грађанина, а поставио свог најбољег сарадника да буде престолонаследник. Иако прерушеног, Орлеанка га је одмах препознала и поклонила му се до земље.

На ноћној вечери у замку феудалца Тремоја, сви су негативно мислили о Дофеновој заштитници. Сматрали су да је енглески шпијун, да је вештица и чаробница. Орлеанка је примљена на разговор код Дофена и успела је да тог слабашног регента натера на акцију за истеривање Енглеза из Француске. Француска аристократија је толико била неповерљива Јованки, да су је чак сматрали као ону која се лажно представља као девица у писмима које им је писала. Тада су је послали у Поатје где су је прегледали већи број француских лекара и опатица не би ли установили да ли је девица или не. Када је утврђено да је заиста девица, враћа се у Дижон, где се припрема за рат.

Истина, поред ње су се стално налазили француски команданти и велики број војних стратега, а Орлеанка је била само ту фактор који је давао својом упорношћу и жељом за истеривање Енглеза додатни подстрек француској војсци. Понуђен јој је мач Дофена, али га је она одбила и једино је тражила да јој се донесе икона Христова, пред којом је стално понављала молитву упућену Пресветој Богородици. Прва њена акција, била је ослобађање Орлеана.

Освајање Орлеана

Јованка је издиктирала писмо које је послато господину Ротслеру у Орлеану 22. априла 1429. године, са наредбом да мирно напусти Орлеан,

или ће га она уз Божју помоћ сама истерати. Већ је 30. априла узјахала коња, а поред ње су се стално налазила два до три француска витеза и са њима се упутила ка тврђави. Ту је била рањена посред груди, а Французи су 22. маја 1429. године истерали Енглезе из града. После опоравка, као ритерка је поново узјахала и кренула са француском војском према Патају. Поставља се велико питање да ли је Орлеанка у борбама учествовала као ритер или само као вођа. Она је на суђењу изјавила да није убила ни једног противничког војника, већ да је

само спроводила Божје наредбе и да је духовно водила своју војску. Град Патај је пао 18. јуна 1429. године, чиме је отворен пут за Ремс.

У пратњи Дофена и његове дворске пратње, одлази у палату у Ремсу где је 17. јула 1429. године Карло VII Победник крунисан за краља. Орлеанка је стајала поред њега, поклонила му се и молила га да је отпусти из војне службе јер је њена мисија завршена (нарочито су против тога били француски ритери јер им је она давала духовну снагу и просто их је у свакој борби присиљавала само на победу).

Популарност Јованке Орлеанке нису нимало лепо прихватили горњи слојеви француског друштва. Она је била обична сељанка која је захваљујући француским ритерима уздигнута до неба. Нарочито је било интересантно занимање краља Карла за њу. После крунисања, он је једино новчано помагао њене најближе и ништа више.

Последња битка за Христа

Дана 24. маја 1430. године учествовала је у одбрани Компињеа од Бургунда. Главни заповедник одбране града Гијом де Флази је направио

велику грешку када је пред француским војницима, који су се повлачили према тврђави наредио да се затворе врата. Испред затворених врата нашла се и Орлеанка са својим ритерима. Бургунди су је оборили с коња и везали а остале војнике побили. Док је трајала опсада Компињеа покушавала је неколико пута да побегне из тамнице (градског торња), и да помогне браниоцима града. Веровала је да ће је спасити њен краљ Карло и дати огроман новац за њен откуп. Међутим, уместо откупа, дата је на чување Јовану Луксембуршком који ју је за 100.000 златних фунти продао енглеском краљу

Кућа гдје је рођена Јованка Орлеанка

Торањ у Руану - мјесто заточења

13w w w . b o g o s l o v i j a . o r g

Хенрику VI. Краљ Карло VII Победник није ништа учинио да би је ослободио.

Суђење и смрт на ломачи

Енглези су против ње организовали црквено суђење у граду Руану, који се тада налазио под протекторатом Бургундије. За главног судију

је изабран кардинал Бувеа Пјер Кошон (фра. Caushon - свиња). Орлеанка је била заточена у старом замку у Руану. Тражила је да буде премештена у црквену тамницу и да јој се обезбеди свештеник да би се исповедала, али јој је захтев одбијен.

Први пут се појавила пред поротом 21. фебруара 1431. године. Оптужена је као лажни пророк, чаробњак, вештица и јеретик. Оптужена је да је извршила масовни злочин убијајући енглеске војнике у борби као и да је наређивала зверска убиства. Судско веће од тридесет седам судија је 29. маја одлучило да је прогласи кривом као јеретика и лажног верника. Пресуда је донесена 30. маја 1431. године по којој је осуђена на ломачу. Пре самог чина спаљивања, у тамници су је посетили свих тридесет седам судија и рекли јој да се њима може слободно исповедити. Тада је Орлеанка изјавила да више не чује Божје гласове.

Спаљена је тачно у подне 30. маја 1431. године на градском тргу пред великом масом људи. Била је обучена у посебну ношњу на којој су били ушивени црвени ђаволи, пошто је ту блузу носио сваки јеретик који је осуђен на ломачу. За време спаљивања, око ње су кружили црквењаци са књигама и читали молитве за спас људских душа од оваквих јеретика. Њени остаци су затим бачени у реку Сену.

Света Јованка Орлеанка

Четвртину века касније, 1456. године, покренут је нови поступак за њену рехабилитацију у Паризу уз сагласност Свете столице. После

испитивања неких сведока и прегледа целокупног материјала, пресуда кардинала Кошона је била поништена и Орлеанка је била рехабилитована, али не и беатификована (степен у Римокатоличкој Цркви пре канонизације у светитеља; за овај чин потребна је потврда бар два чуда која је будући свети учинио). То се догодило 1909. године, а канонизована је 1920. године у време понтификата папе Бенадикта XV.

Данас се сматра за једну од најпопуларнијих светитељки у Римокатоличкој цркви.

Лик Јованке Орлеанке је инспирисао многе уметнике, како у ликовној тако и у музичкој умјетности, а посебно би издвојили невероватно филмско остварење из 1999. године, где улогу јунакиње тумачи Мила Јововић.

Димитрије Станојевићученик III разреда Богословије

Света Јованка Орлеанка - минијатура

Istorijska li`nost



Riynica mudrosti

Latinski citati

Accipere quam facere praestat iniuriam- Боље је неправду трпети него наносити.

Amor omnia vincit - Љубав све побеђује.

Audi, vide, tace, si vis vivere in pace- Слушај, гледај, ћути, ако желиш живети у миру.

Cave ab homine unius libri- Чувај се човека који је прочитао само једну књигу.

Dies diem docet - Дан је дану поука.

Dixi et salvavi animam meam- Рекох и спасох своју душу.

Leve fit quod bene fertur onus- Терет постаје лакши кад се спретно носи.

Melius non incipient, quam desinunt- Боље не почињати, него стати на пола.

Non scholae, sed vitae discimus- Не за школу, већ за живот учимо.

Non ut eadem vivo, sed ut vivam edo- Не живим да бих јео, него једем да бих живео.

Potentes potenter tormenta patientur- Ко се служи силом, од силе ће и погинути.

Ut ameris, ama - Да би био вољен, воли!

Ut sementem feceris, ita metes- Како будеш посејао, тако ћеш и пожњети.

16

Intervju


Razgovor sa igumanijom manastira Gradac,monahiwom Efimijom (Topolski)

“Ako ispuwavamo ono {to ose}amo da Bog od nas o~ekuje,onda smo monasi, i onda imamo radost, pa ma gde bili...”

Искористили смо прилику да за 14. број нашег часописа разговарамо са мати игуманијом манастира Градац, монахињом Ефимијом (Тополски). Идеја за овај разговор потекла је из потребе да младим људимо покушамо приближити живот монаха, како кроз историју, тако и у савременом друштву.

На почетку нашег разговора, имамо потребу да Вам захвалимо што сте издвојили вријеме за нас. Свјесни смо да имате велике обавезе, не само у управљању манастиром, већ и у живој мисији рада са вјернима. Да ли ово послушање за Вас представља напор и шта Вас руководи у том послу?

Када донесемо одлуку да се одазовемо на Христов позив ”Продај све што имаш и подај сиромасима, и узми крст свој па хајде за мном” (Јеванђеље по Матеју и по Луки) - морамо бити свесни шта то значи. Господ је поднео многе трудове носећи свој крст, па се подразумева да то чека и нас.

Олакшавајућа околност за све који иду тим путем је та, што је Он,

Господ наш и Бог наш, већ понео највећи део терета. Наше је само да покажемо добру вољу и почетни труд, а све остало чини Он, у наше име.

Мислим да ме у свему што чиним руководи послушање. Мој живот данас не изгледа онако како сам то очекивала полазећи у манастир, али то се односи само на спољашњу форму. У суштини, мислим, да ако испуњавамо оно што осећамо да Бог од нас очекује, онда смо монаси, и онда имамо радост, па ма где били...

Наравно, никад се не руководим само својим осећајем. Ту је монашка заједница кроз коју проверавам сваки свој поступак, а пре свега живи однос са духовником, што све, наравно, не бива без учешћа и благослова Епископа.

Осим вас, у манастиру има велики број монахиња, што је данас, морамо признати, ријеткост. Многе од њих су младе и образоване, па нас занима како сте их окупили око себе?

Наш манастир има десетак - дванаест сестара. За наше прилике то можда и није мало, поготову

ако узмемо у обзир да је градачко сестринство врло младо. Наравно, у Србији има многобројнијих сестринстава, али стварно са дужим стажом, док је Градац обновљен тек пре око 20 година. Заиста, долазе нам младе сестре, хвала Богу, а то што су већином и образоване, мислим да је нормално; млади људи данас настоје да заврше неку школу, па се тек након тога опредељују за свој животни пут и ми их у том правцу и подржавамо. Факултет је можда први озбиљан задатак с којим се млад човек суочава и треба да се избори до краја и заврши га, ако већ крене тим путем. Наравно, ми не инсистирамо да сестре које долазе у Градац имају високе школе, јер сам живот у манастиру је сасвим посебна наука. Ту науку је много теже савладати од било које универзитетске науке. Додала бих још да сестре не окупљам ја, већ наша света покровитељка монахиња Јелисавета (бивша краљица Јелена), која је тај дивни задатак започела још у XIII веку.

Имали смо прилику да уживамо у предивним фрескама храмова у православној Херцеговини, које су аторски рад Вашег талетованог сестринства. Који су то још послови (послушања) којима се баве монахиње у Вашем манастиру?

Разоврсно образовање сестара допринело је да се у Градцу бавимо разним послушањима, али постоје и други разлози. Тако смо на пример прихватиле да у Херцеговини осликавамо предивну малу цркву, посвећену апостолу Павлу (обновљену на темељима из IV века) само из љубави према тамошњој игуманији и сестрама, које су нам блиске зато што живе, како бисмо ми рекли, ”истински живот у Христу”. Мислим да нећемо скоро радити ништа слично, јер је врло незгодно за монахиње да проводе време изван своје обитељи. Осетили смо да то није


Intervju

добро за манастир. Има, међутим, много тога што треба урадити у манастиру. Очекује нас велика обнова: треба направити конак за госте (што је све потребније), реконструисати средњовековну трпезарију (која је била саграђена по угледу на студеничку); планирамо и проширење постојећег конака који је сад постао претесан; неопходна нам је и зимска капела и - боље да се на овоме зауставим да не бих саму себе уплашала многим плановима. Док ја планирам, сестре, хвала Богу, мирно обављају своја послушања. Нека се бави превођењем (скоро смо издали књигу ”Старац Сергије” од православног Француза Жан-Клод Ларшеа), нека шије, или везе, или тка; затим сликамо иконе; једна сестра је потпуно посвећена раду са децом, а притом не треба заборавити да је веома важно одржавати цркву, порту, кућу, нахранити чељад, срдачно дочекати госте...

Света Јелена Анжујска је ктиторка и духовни покровитељ Вашег манастира. Све више и више посјетилаца долази на дан

њеног празновања, привучени садржајем који је из године у годину занимљивији и богатији. Откуда идеја за овај, засигурно оригиналан начин презентације манастира?

Нашу ктиторку свету краљицу Јелену (монахињу Јелисавету) празнујемо заједно са синовима, светим краљевима Драгутином (потоњим преподобним Теоктистом) и Милутином 12. новембра, као и 8. фебруара, односно 21. фебруара по новом каленару, када је дан њеног упокојења. Установљено је и да се торжествено сећамо краљице Јелене, и маја месеца, вероватно зато што се њен долазак у Србију везује за цветање јоргована. У сваком случају, нама је драго да се на ”Дан краљице Јелене” окупимо у великом броју на Литургији, а потом и током читавог дана у манастирској порти по пријатном пролећном времену. Све је више оних који долазе да учествују на тој манифестацији. Дођите и уверите се и сами.

Рад са младима употпуњујете издавањем уџбеника и рачунарских програма за вјеронауку. Ко Вам

помаже у овом послу и да ли он за Вас представља изазов?

Стицајем околности, то јест промислом Божијим, у манастиру је духовник јеромонах Виталије, који је по струци електроинжењер и који је врло живог духа, увек спреман за нове изазове и експерименте у области електронике. Ти његови дарови и активности врло су применљиви и представљају одличан спој у раду са сестрама које се баве уметношћу и веронауком. Ово је, међутим, посебна тема о којој би требало детаљније говорити и најбоље је да то учини сам отац Виталије.

Монаштво некад и монаштво сада? Да ли постоје разлике у животу и раду монаха кроз историју и у савременом друштву, и које су?

Већ сам поменула да је у манастиру најважије изучити монашку философију и да је њу много теже савладати од било које универзитетске науке. О монаштву некад, знамо углавном из књига и тај наш доживљај је субјективан. Свако се опредељује за оно што му

Манастир Градац

по сопственом карактеру највише одговара, тако да имамо различита схватања о монаштву на основу истих извора. Због тога постоје духовници који нам помажу да предања Светих отаца адекватно применимо у свом монашком животу данас.

Мислим да разлике које постоје између монашког живота прошлих времена и монаштва данас, највише имају везе са променом начина живота који, по природи ствари, следи историјске токове. Треба, међутим, имати у виду да је монаштво сувремено сваком времену и увек актуелно, и да се оно тако и понаша. Суштина се не мења, наш циљ је да се ослободимо свог егоизма, своје воље, да би се у нас уселила воља Божија, љубав Божија. Да ли ћемо се превозити на магарцу или авионом, није толико битно. (Можда се у авиону усрдније молимо Богу!).

Монашво представља одрицање од свијета. Мали број људи се одлучи на тај корак.

Шта је то што је Вас привукло да се опредјелите за монашки живот?

Свето писмо каже: ”Ви сте со земљи”. Сви знамо колико је мало соли потребно да се осоли јело (само да со не обљутави!). Сходно томе мали је и број оних који се одлучују на одрицање од света, да би постали со томе свету. Једино Бог зна како и колико ће бити оних које ће Он

одабрати и призвати да Му служе на тај начин.

Не бих могла навести ништа конкретно што ме је привукло да кренем монашким путем, осим срца које гори за Христом, незнано како и зашто. Та љубав која нас невидљиво окива, истовремено афирмише у нама

потпуну слободу наше личности у Богу. Можда она и треба да помало остане тајна, исто као што сви заљубљени имају своју тајну.

Последњих мјесеци, због велике заинтересованости гледалаца, на РТРС-у је у више наврата приказивана емисија о манастиру Градац. Оно што је нас привукло јесте тај слободан однос који постоји међу сестрама и Вас као њихове игуманије. Можете ли нам описати тај однос?

У манастиру је врло важна искреност сестара према игуманији, слобода да пред њом отворе душу. Слобода се базира на великом поверењу. Тај однос поверења чувамо, дорађујемо и изграђујемо стално и свака нова сестра која дође укључује се спонтано у тај процес.

Слобода је тешко бреме, јер обавезује и тражи зрелост од сваког понаособ. Ко није дорастао томе, сам себе искључује из заједнице, испада из игре. Читали сте ”Бекство од слободе” од Ериха Фрома?

Вјеронаука је засигурно много допринјела у образовању младих унутар Цркве. Ипак, они и даље

имају питања на која још увјек траже одговор, о чему нам најбоље свједочи распрострањеност порока као што су алкохол, дрога...

Како би гласила Ваша порука овим младим боготражитељима?

Имајући у виду егзистенцијална питања која заокупљају младе, а на која им савремени свет изгледа не даје задовољавајуће одговоре, судећи по распрострањености зависности од алкохола и дроге међу младима, намеравамо да у наредних годину дана урадимо, заједно са продуцентском кућом Cinnamon Production, двадесетак емисија под насловом ”Православље” за РТРС, које ће бити емитоване сваке друге суботе у 12,15 часова и покушамо да нађемо православне одговоре. Настојаћемо да у тим емисијама окупимо одговарајуће стручњаке и духовнике, и учинимо макар мали корак у решавању ових проблема који све нас много боле. До тада, и кадгод то можемо, треба да се помолимо Богу за све који страдају од ових стихија савременог друштва.

Имамо потребу да се на крају нашег разговора још једном захвалимо на Вашој сарадњи. Искрено се надамо да смо успјели дати одговоре на нека од питања која ће засигурно интересовати наше читаоце.

Желимо Вам свако добро од Господа у Вашем плодоносном раду на општу корист Цркве и народа.

Редакција Богословског братства

18

Intervju


Монашење у манастиру Градац


Drevne civiliyacijeаутор: Славиша Тубин

“Одувијек познајемо само једног Бога, који је над свима и Њему се клањамо према истоку, а држимо се и других паганских обичаја. Јевреји пак, нас наговарају да

примимо њихову вјеру и обред, а Сарацени (муслимани) са друге стране, нудећи нам мир и многе дарове, вуку нас у своју вјеру

говорећи: Наша је вјера боља него свих народа. Стога се обраћамо вама, гајећи старо пријатељство и љубав, јер сте ви велики народ и држите царску власт од

Бога, те тражећи вашега савјета, молимо да пошаљете учена мужа од вас, па ако

буде надвладао у спору Јевреје и Сарацене, прихватићемо вашу вјеру.“

H a z a r i , i z g u b q e n i n a r o d

азари су били народ турско (оногурско) - алтајског поријекла. Провбитна постојбина им је била Средња Азија. Међутим, између 1.

и 4. в. они су под притиском других турских народа почели да се крећу западно ка Европи. Прешавши „врата народа“ населили су се око доњег слива ријеке Волге, на југу данашње Русије. Од 3. до 6. в. били су под врховном влашћу Хунских племена, а затим и Алтајских Турака. Слабљењем њиховог каганата, Хазари су се осамосталили и створили сопствени каганат, постепено ширећи власт на рачун Алана јужно ка Кавказу, а Угрофинских племена на сјеверу. У 7. в. Хазари су представљали регионалну силу. Са јаком војском власт су ширили на сјеверу до Москве, а на југу до Јерменије и Грузије, на западу до Дона и Крима, а на истоку до Урала и Аралског језера. У походима Хазарских Кагана, покорени су турски народи: Мађари на Уралу и Бугари око Волге који нису могли трпјети Хазарску власт те се већи дио Хорде одселио ка Балкану под каном Асиурахом, док се остатак Бугара трајно подчинио Хазарима. У првој половини 7. в. Хазари су били под притиском Персије на Кавказу, те су се прикључили побједоносном походу византијског цара Ираклија на Персију (626. г.).

Од 8. в. Хазарска држава трпи јаке нападе Арабљанског Калифата, уз помоћ Византије, међутим сви напади су одбијени.

Са почетком 9. в. на Хазаре нападају Варјази (Источни Викинзи). Хазарска држава је претрпјела нападе и временом отпочела освајања Руских земаља (којима је владала Варјачка династија).

У 10. вијеку, млада али снажна држава кијевска

Русија је била озбиљно угрожена од Хазарских напада који су представљали пријетњу и самом Кијеву. Велики руски кнез Свјатослав, унук Олега Варјашког одлучио је да крене у коначни сукоб са Хазарима. Устројивши јаку варјаго-руску војску, појачану осталим источно-словенским племенима упао је директно у земље Хазара и поптуно поразио њихове снаге. У три велика похода срушио је њихову државу, уништио њихову културу и поптуно их искоријенио као народ. Заузевши њихове посједе Русија је ускоро постала једна од најјачих Европских и сила Раног Срењег вијека.

Поступак кнеза Свјатослава је био донекле оправдан јер је то било питање егзистенције Руса. Постојале су само двије опције, или би номадски Хазари срушили Руске земље и наметнули власт или би Руси њих уништили, опљачкали њихово благо, а при том контролисали један од најважнијих трговачких путева свијета.

Рушење Хазарског царства је ослободило простор инвазији дивљих турских народа из Азије, који су Источној Европи 2. вијека представљали праву пошаст, а сам кнез Свјатослав је живот изгубио у борби против Половаца (Печењега) код Кијева.

Друштво и култура

а челу Хазарске државе стајао је каган (велики турски кан) и имао је врховну власт. Под собом имао је племство које је играло велику улогу

у дрштву. Војску су сачињавали сви људи способни


Drevne civiliyacije

за борбу и нису имали плаћеничких трупа. Главну команду над војском имао је каган, а војним јединицама командовали су угледни племићи. Хазарска војска је већински била састављена из јаке и брзе коњице која је била изузетно цијењена. Војник је био наоружан кратким копљем и стријелама, степским сабљама, ратним сјекирама и танким оклопима.

О Хазарском друштву донекле можемо сазнати из арапских, јеврејских, руских и пар западних извора који су међутим доста оскудни.

Они су око 6. в. почели да напуштају чисто номадски живот (сталне сеобе) и почели да живе полуномадским начином живота. Почели су да обрађују земљу, јавља се сточарство, ратарство, занатство и трговина. Преко Хазарске земље се у 6. в. остварио нови заобилазни трговачки пут за Кину и Индију. Познати пут преко Персије до саме Индије је изгубио значај за Византију (због сталних ратова са Персијом), Запад и Африку јер су персијски трговци имали монопол на трговину и узимали огроман проценат. Покушај успостављања новог пута преко Етиопије и Индијског океана је осујетила персијска флота која је пљачкала и заробљавала трговачке бродове.

Једини заобилазни пут преко Хазарске земље је тада постао најтранзитнији, а Хазари будући да су контролисали трговачке путеве од Црног мора до Кине, почели су силно да се богате. За разлику од персијских (касније арабљанских путева), каравани су имали сигурну заштиту од пљачкаша. Дио пута је чувала Хазарска војска, а други дио армија Западног кинеског царства.

Хазари су почели да дижу мање тврђаве дуж пута и тада почињу да настају градови. Тако је настала и њихова престоница Итил која је пронађена 2008. г. од стране руског археолога Димитрија Васиљева. Град Итил се налазио у близини данашњег Астрахана, недалеко од Каспијског језера. Имао је 60.000 становника и у њему је био каганов двор. У граду је цвјетала трговина, пронађени су ратнички оклопи, оружје, дрвено оруђе, стаклене лампе, пехари, накит, бродови за ријечни превоз драгоцјених мелемâ, свиле и разних умјетничких предмета из далеких земаља. Итил је потпуно разорен и спаљен за вријеме Руског похода, а дјелимично као мањи градић обновљен је у доба „Златне Хорде“. У 15. вијеку га је поплавило Каспијско језеро и био је коначно напуштен.

Хазарска култура је била Турска, полуномадска. Од 7. вијека је у додиру са покореним угрофинским племенима. Хазари су почели да попримају обиљежја њихове културе. Културни утицај су вршили Арабљани из Багдадског Калифата, а византијски утицај се ширио међу Хазарима са Крима.

У 9. вијеку јеврејска култура, традиција и религија је узела великог маха и она је оставила највећи утицај међу Хазарима.

Јеврејска држава Средњег вијека

аједница Јевреја у дијаспори постојала је у Кримо-босфорској области, још прије разорења Јерусалима од стране Тита 77. год. Познато је и

то да је међу њима било доста Јевреја прозелита. Ова заједница је међутим изчезла још у првим вијековима, а римски (византијски) Крим је био апсолутно хришћански. Јевреји се поново јављају у Хазарским областима у 8. вијеку.

У православној Византији су временом постајали бројнији, али хришћански антагонизам је временом растао према њима, њиховој религији и култури. Неки тврде да је само иконоборство било дијелом инспирисано муслиманским и јеврејским утицајем забране сликања светих људи и указивању поштовања њиховом лику, јер је то за Јевреје представљало идолопоклонство, а на исту ствар су се позивали иконоборци. Нетрпељивост према њима је кулминирала за вријеме владавине Лава III Исавријанца (717-741), те је наредио њихово протјеривање из царства, 723. године.

Већи дио Јевреја прогнаних из Византије обрео се у Хазарском царству. Земља Хазара их је привлачила у њиховој вјечитој потрази за трговином и профитом. Хазарски Каганат је за њих представљао савршено мјесто за насељавање. У периоду када је православну Византију узнемиравало иконоборство, Јевреји су отпочели мисију прозелитизма међу Хазарима, а њихова држава је била савршена, гдје су религиозне слободе биле готово апсолутне. Хазари као турски народ били су пагани и многобошци, а био је присутан и шаманизам. Арапским утицајем почео је да се шири ислам. Посредством дипломатских мисија које су Арабљани вршили међу Бугарима и Хазарима, у 9.

Хазарски ратник (Бр. 2)


Drevne civiliyacije

вијеку се јавља и прва мисија.Јеврејски прозелитизам међу Хазарима је

међутим узео највећег маха. И сам Каган је примио јеврејску талмудску вјеру. Поучено Кагановим примјером, већина племства је примила јудејство, које је постало њихова званична религија. Прозелитизам је почео да се шири на ниже слојеве. Пронађени су гробови хазарских војника са јудејским обиљежјима на ратној опреми. Јеврејски прозелитизам није био ограничен само на Хазаре, већ су слали мисије међу Позолшке Бугаре и Русе, о чему свједоче посланици руског кнеза Светог Владимира (сина Свјатослава Великог) који су у Константинопољу тражили од цара Василија II да пошаље православну мисију у Русију. Кавкаско племе Черкеза је дијелом прихватило њихову религију.

Међутим, крај Хазарима и осталим народима који су прихватили јудаизам, учинио је Свјатослав и његови хришћански насљедници. Руски средњовјековни епови ће величати Свјатослава као јунака и ратника који се борио са „јеврејским џином“ и успио да уништи његову тиранију.

Савези са Византијом и хришћанска мисија међу Хазарима

дноси између Византије и Хазарског Царства били су савезнички. Византијци ступају у додир са њима у вријеме цара Јустинијана Првог (527-

565) када је успостављен сјеверни трговачки пут који је за Византију имао велику важност.

У доба ратова цара Ираклија са Хозројем II Персијским, Хазари су били византијски савезници. У одлучном ратном походу 626. г., Ираклије у савезу са другим кавкаским народима и Хазарима, ратује у Јерменији и Кавказу. Хазарски узрок за рат је био опасност од Персије, која је жељела да освоји Кавказ и Транскавкаске области. Хазарска војска се нарочито доказала. У првом реду налазила се јака коњица, која је добро дошла Ромејима у борби са персијском коњицом, наделеко познатој по снази. Када се борба пренијела

у сам Иран, Хазари су напустили поход, тврдећи да не могу издржати напоре рата. Међутим, Хазари су напустили рат потајно се плашећи велике византијске моћи која је поптуно потукла Персију. Нашавши се у

игри између двије свјетске суперсиле, у борби далеко од домовине за туђи рачун, Каган је донио најбољу одлуку о повлачењу. Међутим, ово савезништво се претворило у даљу сарадњу за пријатељство. Од тада ће бити склопљен савез Византије и Хазара као чувара „кавкаских врата“ Европе, од напада Персије и Арабљана.

Хазари су били укључени у Византијске династичке игре, за вријеме Јустинијана II Риномета (Осдјеченог носа). Он је био збачен са трона и послан у прогонство на Крим 698. г. одакле је побјегао на хазарски двор, гдје је лијепо примљен. Ту је оженио Каганову сестру која је примила православље и узела символичко име Теодора (име супруге Јустинијана I). Савез збаченог цара тиранина са Хазарима изазвао је оштру реакцију Константинопоља, који је одмах одаслао дипломатско посланство на Каганов двор. Посланство је исказало агресиван и пријетећи став истовремено нудећи награде ако Каган испоручи одбјеглог тиранина. Каган није желио да угрози добре односе са Византијом, од које је постојала опасност војне интервенције, а све би то могао избјећи и добити богату награду, те је он одлучио да испоручи Јустинијана. Њега је спасила жена Теодора и они су побјегли Бугарима на Балкан, уз чију помоћ се Јустинијан по други пут попео на трон. Против њега је избила побуна и он је убијен, а Хазари подржавајући побуну освојили су византијске кримске градове 710. године.

Традиционални добри односи Хазара и Византије су појачани у 8. вијеку због заједничких борби са агресивним Арабљанима. Као Византинци и Хазари су били у непрекидним борбама са Калифатом. На походе Арабљана сјеверно од Кавказа, Хазари су узвраћали

Утврђење Саркем или Шаркил, бијела кућа у преводу са хазарског језика. Пронађена 1930.

године на обалама Старог Дона

Остаци стуба у Саркему


Drevne civiliyacije

упадима у кавкаске и јерменске области.Савез са Хазарским Каганатом је учврстио

Лав III, тиме што је и насљедника Константина V Копронима оженио кћерком Хазарског Кагана, која ће постати византијска царица.

Успјешне одбране на југу против Арабљана, Хазарима су отежали напади са сјевера од стране Варјага који су настојали да освоје и осигурају „пут од Варјага до Грка“, а који је ишао кроз хазарске земље. Норманским инвазијама су били угрожени и грчки градови „Климати“ на Криму, те опет војно и политички јачају два царства. Сличној византијској стратегији одбране и Хазари су усвојили исте одбрамбене мјере. Успостављен је одбрамбени систем дуж Волге и Дона, а Грци су послали војне контигенте на Крим. На позив Кана византијски инжењери и неимари су подигли Хазарима тврђаву Саркем (на ушћу Дона у Црно Море) која је постала сјајан споменик византијске технике у удаљеним степама, а чији остаци и данас постоје.

Прва православна мисија међу Хазарима је била узрок сарадње Византије са њима и плод живих дипломатских односа. Једно такво посланство је од стране цара Михаила III (842-867) стигло као православна мисија, а више о њој сазнајемо из житија Константина Философа из 9. вијека: “Одувијек познајемо само једног Бога, који је над свима и Њему се клањамо према истоку, а држимо се и других паганских обичаја. Јевреји пак, нас наговарају да примимо њихову вјеру и обред, а Сарацени (муслимани) са друге стране, нудећи нам мир и многе дарове, вуку нас у своју вјеру говорећи: Наша је вјера боља него свих народа. Стога се обраћамо вама, гајећи старо пријатељство и љубав, јер сте ви велики народ и држите царску власт од Бога, те тражећи вашега савјета, молимо да пошаљете учена мужа од вас, па ако буде надвладао у спору Јевреје и Сарацене, прихватићемо вашу вјеру.“

Цар Михаило је послао искусног дипломату, доцније монаха Константина „Философа“ који је повео са собом брата Методија. Браћа Константин и Методије су били учени људи са племићким поријеклом. Константин „Философ“, иначе школски други цара Михаила, био је ромејски дипломата и предавач „Вардиног универзитета“.

Константин и Методије су из Константинопоља бродом допловили до Херсона, а затим отишли у „Земље Хазара“, упутивши се ка каганској љетној резиденцији Дербенту, успут проповједајући и ширећи Јеванђеље. Дошавши на двор, они су примјетили велики јеврејски утицај. Носили су се успјешно у расправљањима са Јеврејима и муслиманима. Као посљедицу њихове дворске проповиједи, њихов биограф наводи да се крстило око 200 људи који „су одбацили мрске паганске обичаје и безаконите женидбе“.

Мисија међу Хазарима је трајала кратко 860-861.г. јер су браћа била позвана на мисију међу Словене у Великој Моравској. Одлазећи основали су и утврдили прву хазарску хришћанску заједницу која је била под управом и помоћи епископа на Криму.

Хазари данас

ко говоримо о Хазарима данас, они су се утопили и сасвим изгубили међу локалним становништвом држава гдје су некада живјели.

Вјерује се да су они Хазари који су задржали јудаизам, напустили своју постојбину и упутили се ка Европи. Управо тада се јавља данас извјесна подјела Јевреја на сефарде и ашкеназе.

Интересантна је чињеница да на подручју Авганистана живе Хазари (или Хазаре), који се лако препознају јер од локалног становништва одударају монголским цртама лица. Не само физички, Хазари су током вијекова бурне историје били изопштени и из друштва као грађани другог реда. Авантуриста Александар Бернс, још у 19. вијеку је записао: „Хазаре су угњетавали сусједни народи, којима су служили као дрвосјече или водоноше. Хазари обављају сав мукотрпан посао у Кабулу“.

Иначе, вјерује је се да су авганистански Хазари племе које је потекло од монголских освајача, а име „хазар“ се на персијски преводи као „хиљада“, а може имати и значење војне формације.

Када су сурови сунитски талибани дошла на власт у Авганистану, 1996. године, главна мета су им били Хазари који су иначе вјером били шиити. До 2001. године, када Америчке снаге „ослобађају“ Авганистан, побијено је неколико хиљада Хазара на најсвирепији начин, најчешће на јавним егзекуцијама.

Осим у Авганистану, гдје насељавају централне области земље, Хазари живе још у Пакистану и Ирану.

Наш познати писац и мајстор кратких прича, осамдесетогодишњак Милорад Павић, у својој књизи „Хазарски речник“, која је преведена на бројне свјетске језике, на оригиналан и занимљив начин, кроз животе ликова из разних периода, износи чињенице везане за овај древни народ виђене из три угла: хришћанства, ислама и јудаизма.

Славиша Тубинученик IV разреда Богословије

Споменик великом кнезу кијевском, Свјатославу Храбром са сценом убијања хазарског ратника.

с.Холки (Украјина).


Tehnologija

Колико пута вам се десило да приликом писања рада на рачунару, прекуцавате цијеле пасусе неопходних цитата, губећи при томе већину

драгоцјеног времена? Посао би нам у многоме могла олакшати библиотека текстова у електронском виду, али, морамо признати, на нашем језику постојање таквих база података је и даље ријетко. Ако и постоје, углавном су то дјела волонтера, мањих група истомишљеника или једноставно заљубљеника у „Cyber“ технологије, и обично их налазимо разбацане у бесконачном виртуалном простору... И тада, на снагу ступа свима нама добро познати интернет претраживач, легендарни „Google“. Иако моћан, када су у питању бар ћирилични текстови, често се деси да их једноставно „не види“. Проблем би могли ријешити једино на тај начин када би свако од нас, уз најмањи напор, „пребацио“ бар по једну књигу или чланак у електронски облик.

Ако сте се некада запитали како у пар једноставних корака „пребацити“ текст из куцаног (штампаног) облика у електронски, онда је ово чланак за вас...

Што се тиче програма који нам омогућују овај посао, имамо их много, али само мали број из њих подржавају рад са ћириличним текстовима који су за нас најбитнији. Сви они раде на принципу OCR (Op-tical Character Recognition – оптичком препознавању знакова), а за извор користе обично скенирани текст. Ми већ дуже вријеме користимо „Abbyy FineReader“ програм, верзију 9.0, која се сјајно сналази са нашим кодним распоредом. Због тога, наш чланак ћемо базирати управо на овом програму руске компаније „Abbyy“, основане још давне 1997. године као пројекат израде иностраних ријечника под називом „Abbyy Ling-vo“ о ком ћемо нешто више писати у једном од наших наредних бројева.

На самом почетку слиједи напоменути, а што се сасвим подразумјева, да морате имати уредно инсталиран скенер скенер (ми смо користили скенер фирме Canon, модел CanoScan LiDE 25). Након што сте инсталирали програм, покрените га и ако је све прошло успјешно требало би да изгледа попут наше фотографије.

Сљедећи корак јесте најбитнији, а тиче се додавања подршке српског језика (ћириличног или латиничког писма). На лијевој страни програмског прозора, имате опцију под називом: „Document Lan-guages“ испод које ћете изабрати „More languages…“ Отвориће се нови прозор са листом доступних језика. Клизачим идите до дна и под опцијом „Additional lan-guages“ пронађите „Serbian Cyrillic“. Наш савјет је да за сваки случај оставите селектован и енглески језик јер се може десити да текст који обрађујете садржи и ријечи на енглеском језику. Након што сте одабрали језик, кликните на ОК.

Сада можете приступити скенирању текста. Одаберите прву сличицу (Scan to Microsoft Word), у новоотвореном прозору одаберите свој скенер и кликните ОК. Нови прозор доноси више могућих подешавања која се тичу квалитета и начина скенирања. Наш савјет је да резолуцију (Resolution) поставите на 300dpi, а ако буде потребе можете је повећати и на 600, само у том случају скенирање текста ће трајати доста дуже. Dpi (Dots per inch-тачака по инчу) јесте ознака за резолуцију и што их је више квалитет фотографије је бољи. Ако сте поставили текст у скенер, одаберите „Preview“ странице и затим започните скенирање: „Scan Page“. Ако имате више текста, можете га одмах скенирати одабиром „Next Page“ или једноставно можете затворити прозор. Програм ће прочитати скенирани текст, и ако није пронашао грешке одмах га отворити у Word-у. Сада само преостаје да средите текст и да га сачувате на ваш рачунар. Наша препорука је да обавезно селектујете скенирани текст (CTRL+A) и да одрадите форматирање бирањем опције: Clear For-matting.

Овдје смо објаснили поступак скенирања одабиром прве опције - Scan to Microsoft Word. Примјећујете да програм нуди и низ других могућности као што су пребацивање из PDF формата у Word, препознавања текста са фотографије (мисли се на текст скениран као фотографија) и др., што свакако треба испробати тако да на вама остаје да експериментишете.

аут

ор: Н

икол

а Ко

вач

Како брзо и лако пребацити штампани текст у дигитални уз помоћ Abbyy FineReader програма?


Savremeni problemi ~ovje~anstva

PROBLEMNARKOTIKA

TRAGAWE ZA SMISLOM @IVOTA

Трагајући за рајем:истински или вјештачки

првој књизи Библије, Постању, описује се рај, у којем је живио првосазадни пар, не само као мјесто идеалног

живљења у Едемском врту, већ прије свега као један начин живота са три главне особине: истином, љубави и слободом. Истина у смислу живота је везивање. Љубав између људи, Бога и природе која нас окружује. Слобода у изборима, без самовоље и без неограничене слободе, већ са одговорношћу и узајамности. Када је човјек пожелио да постане Бог без Бога истинитог, тада је изгубио рај и предао се зноју борбе за живот у болу и трулежности.

Од тада до данас човјек, нарочито осјетљиви и млади човјек никад није престао тражити рај, дакле смисао живота и начина свог живљења. Пошто је стварни рај далек и тешко доступан, преостао је лажни рај, вјештачки рај наркотика, који изазива илузије (халуцинације), еуфорије и који проширује тобоже савјест и рађа привремена, лажна осјећања сјете. Наркотици нуде лажно рјешење истинског проблема, a тο је трагање и живљење за смисао живота.

Откривајући пакао наркотика...Која је заиста истина о наркотицима?

лушамо свједочења људи који су пали у замку трговаца бијеле смрти; тако се називају нарко-тичне супстанце. Они који су имали ту несрећу

да се уплету у смртоносни круг зависности, износе своја болна, лична свједочанства, која се могу резимирати сљедећим болним констатацијама:

1. Повремено задовољни и константно незадовољни остали су сви корисници наркотика.

Пробали су из “радозналости”, ради тобожњег доказивања јаке воље или су били увучени од

стране вјештих трговаца бијеле смрти. Неки од њих су се у тренутку слабости уплели у смртоносну

паукову мрежу халуцогених супстанци. Сви они су се без апсолутно иједног изузетка ужасно покајали. Нико никад није остао задовољан наркотицима, јер је задовољство било пролазно, тренутно и готово непостојеће.

2. Хођење од лаких ка тежим дрогама је опет тема за расправљање. Постоје свакако мишљења да такозвани “благи” наркотици не штете толико и да се може остати на њима, без “навлачења” на теже. Међутим ова становишта су изложена оштрој сумњи, пошто су истраживања подузета од стране специјализованих научника показала да у великом проценту овисници не остају на такозваним “блажим”, већ да лако завршавају на тежим дрогама, које су и смртоносне. Зависност од халуцогених супстанци је најболније искуство наркомана. Ниједан токсикоман нема лакоћу избора. Кад уђе у смртоносан круг наркотика, пати од синдрома оскудице, сваки пут кад се одважи да каже “не” дози. Симбол оскудице је један болни скуп симптома, који осјећа овисник кад оскудјева својом супстанцом. Само ако услиједи конкретна и оштра терапија независности има неке шансе да се спаси.

3. Једини који имају користи из свега овога и константни добитници су произвођачи и трговци бијеле смрти, бескурпулозни људи подземља, људи који користе невјероватне методе да повуку и невину дјецу у своје мреже с циљем да се обогати круг криминалаца. Најстрашније је то што приморавају невине кориснике да буду њихови сарадници тзв. “дилери“ који као наивни и неискусни бивају ухапшени од власти сигурности, док велетрговци остају неухапшени и дјелују уз неограничену слободу. Добитници на крају остају трговци наркотика, а оштећени увијек корисници.


4. Здравље свих који су кушали наркотике је оштећено тешко и непоправљиво. Организам слаби и бива подложан свим оболењима. Овдје требамо истаћи да су видови супстанци зависности са катастрофалним резултатима по овиснике и дуван и алкохол. Можда дуван и алкохолизам не доносе тако брзо смртоносне посљедице као токсичке супстанце, међутим не престају да представљају први степен зависности организма од “супстанција”. Утврђено је да је зависност од наркотика веома снажна и зато, док с алкохолом и пушењем неко може прекинути, од наркотика, никад нико није престао бити зависан, осим ако се није подвргао болној и не увијек успјешној терапији детоксизације.

Живот токсикомана личи на минско поље. Корисник наркотика сличан је човјеку који сије мине по свом животу. Наркотици су мине; дижу у зрак оног ко их узима. Кориснику наркотика пријети на жалост и пријевремена смрт као што то уосталом потврђује свакодневница. Питање које мучи саме наркомане је да ли су они сљедеће жртве, а “када” ће се десити фатални крај њиховог живота остаје непознато.

Не може се порећи и чињеница да употреба наркотика има и трагичне посљедице за породицу. Много пута потреба изналажења новца за куповину наркотика гура корисника у криминалне радње. Породице се распадају и проблеми изгледају непребродиви.

Уистину је вриједно пажње да никад нико није заговарао ширење наркотика осим оних који су трговали токсичким супстанцама и који су се на тај начин обогатили, а све то на терет својих ближњих. Најснажнији и најстрашнији тужиоци наркотика били су сами корисници; они који су их пробали постали су најнеумољивији њихови непријатељи. Зашто дакле? Више је него јасно; тражећи рај, смисао живота, открили су пакао наркотика. Од тамо доле подижу вапај протеста и глас безнадежности. Наша обавеза је да их чујемо и да им укажемо нашу подршку, поучени њиховим тужним свједочењем и болним страдањем.

Проналазећи смисао живота

рква има да каже неколико једноставних и истинитих ријечи по питању проблема наркотика данас:

1. ”Рај” нити се купује нити продаје. Срећа

човјека је благо које је невезано за трговину и страно било каквим новчаним трансакцијама. Млади не треба да се повјеравају трговцима бијеле смрти. Треба да буду сумњичави према онима који продају рецепте среће и то по веома скупим цјенама.

2. ”Рај” или рјешење проблема се не налази код других већ у нама самим као и у нашим рукама. Млади се не требају повјеравати онима који им се приближавају и обећавају спонтана рјешења животних потешкоћа. Они сами треба да устану и да се покрену активно и енергично са својим младалачким еланом, те да се повјеравају само онима које воле као и себи самима.

3. ”Рај” се не налази у “ја” већ у “ми”! Срећа се не налази у ја индивидуе већ око њега. Млада особа ће наћи љубав у ближњем, у љубави ка неком ко је другог пола, тамо гдје се она изговара искрено и безазлено, дакле чедно и изобилно, без интереса или користољубља, наћи ће је у љубави према природи, друштву, породици код оних који га истински воле.Црква предлаже конкретно и загарантовано својим

дуговјековним искуством, којим

располаже већ двије хиљаде година, за

смисао живота, своје основне принципе.

а. Живим значи волим, вежем се за

некога, заљубљујем се, постајем једно с

другим.б. Волим значи

ослобађам се самоће, удвостручујем

своју индивидуу, умногостручујем

се, стичем потомке, прелазим из

пресиромашног свог “ја” у пребогато “ми”, с љубљеном особом свог живота и са својом дјецом.

в. Ослобађам се значи истинујем, дакле живим истину, постојим аутентично, а не лажно, предокушавам стварни рај, већ сада на овој земљи као једној стварности, која испуњава мој живот смислом и истинском радошћу. Тако избјегавам “вјештачке рајеве” наркотичких супстанци које богате бескурпулозне трговце бијеле смрти.

Између стварног и “вјештачког” раја млада особа може да бира. Једну ствар само треба да има у уму: изабира сам и не треба да дозволи ником другом да бира умјесто ње.

Текст преузет са интернет презентацијеСтаре цркве у Сарајеву (www.staracrkva.org).

Др Марио П. Бегзос-Др Атанасије Х. Папатанасију ТЕМЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ

у преводу мр Бориса Мркаје

Savremeni problemi ~ovje~anstva


Zanimqivosti

iz hri[]anstva...

Данас знамо да Христос није рођен 7. јануара већ да је то датум који је узет како би се поклапао са римском паганском прославом бога Сатурна, који је бог жетве, и бога Митра древног бога светлости. Тај дан је у паганском свету био посвећен овим боговима чијим се величањем славило сунце и био је на дан зимске краткодневнице на северној земљиној хемисфери. Најављивао је да зима неће вечно трајати већ да ће се живот наставити пролећем те је позивао људе да остану у добром духу расположења.

Сходно већ установљеном паганском празнику хришћански мисионари су увели да се на тај дан прославља успомена на Христово рођење, који је као Сунце засијао целој васељени. Од када је уведен овај празник, многи пагани су прешли у хришћанство.

Прослава Божића

Божићна јелкаБожићна келка је символично дрво које се на Божић посебно украшава и одаје слику

прелепе празничне атмосфере. Она је саставни део сваког Божића од давног 7. века када је француски и немачки просветитељ - Свети Бонифације пролазећи шумом видео

неколико пагана који су хтели да принесу дете на жртву код неког великог храста

богу Тору. Да би спасио дете он се помолио и одједном је нестао велики храст на чијем је месту изникла јелка. Он им је објаснио

да је она, као и свако дрво праобраз живота те да не требају да спаљују дете него да

спале ту јелку. Они су то и учинили, али по посљедњи пут јер их је Свети Бонифације прекрстио у хришћанство, објашњавајући

појам о Светој Тројици помоћу троугла чији облик има јелка.

Од тада, а на успомену на овај дан и чудо Светог Бонифација почела се у куће за

Божић уностити јелка која је символ живота тј. Христа који је свима нама

даровао живот.Православни Срби, уместо јелке

имају храст-бадњак. По традицији, оно сомболизује ватру коју су пастири наложили да угреју младенца Христа.

уређује: Стефан Зец


Zanimqivosti

iz istorije... Античка Грчка:

*У античкој Грчкој, најмање седам градова је тврдило да су родна места чувеног песника Хомера, између осталих и Итака, Арг, Пил, Хиј, Кима, Колофон и

Атина.

*Тријера, ратни брод старе Атине из 5. века пре Христа, имала је посаду од две стотине људи и то 170

веслача, 16 морнара и 14 војника.

*Атински говорник Демостен, како не би пао у руке Македонцима, отровао се 12. октобра 322. године пре Христа на острву Калаурији отровом који је крио у једној од

својих писаљки.

Римска империја:*Атентатори византијског цара Лава V Јерменина, прерушили су се у свештенике како би на Божић 820. године упали у цркву Свете Софије и погубили цара и његову свиту.

*Византијског цара Јустинијана I (527-565), његови исцрпљени сарадници звали су цар који никад не спава јер је имао необично велику радну способност која му је омогућавала да сам води све своје послове.

*Византијски цар Ираклије, 631. године тријумфално је ушао у Цариград на колима која су вукла четири слона. Касније су слонови били изложени на цариградском хиподрому и у циркусу.

Проналасци:*Прве понтонске мостове за које се зна у

историји, градили су Асирци од надуваних животињских мешина у 8. веку пре

Христа.

*Први Кинески зид је подигнут у 3. веку пре н. е. од набијене земље у време

владавине Ћин Ш’хуанга (246-210), првог кинеског цара.


Sport аутор: Милан Спасојевић

Na|a HiglBiser Panonskog mora

Нађа Хигл је рођена у Панчеву 2. јануара 1987. године и апсолвент је на Факултету за спорт и менаџмент у Београду. Репрезентативка

је Србије у пливању у дисциплинама 100 и 200 метара прсно. Учествовала је на Светском првенству у малим базенима 2008. године у Манчестеру и Европском првенству у малим базенима у Дебрецину као и на Олимпијским играма у Пекингу. Власник је националних рекорда 100 метара прсно (1:10,41) и 200 метара прсно (2:18,54).

Као гром из ведра неба одјекнула је вест да је пливачица из Панчева, Нађа Хигл, освојила златну медаљу на Светском првенству у Риму, у дисциплини 200 метара прсно.

„Злато за анонимну пливачицу из Србије“, „Нађа Хигл - ново златно име у пливању“, „Хигл победом на 200 метара прославила Србију“ - само су неки од наслова светских агенција и интернет портала који су пренели сензационалну вест, а последњи се налази на чувеном Ројтерсу. Поред слике Нађе Хигл на појединим порталима стајала је чак и информација да је пливачица одрасла у Панчеву, граду који слови за један од најзагађенијих у Србији.

Девојка, која је на Светско првенство дошла само да исплива најбоље време у каријери, која је прве медаље (сребрне) у каријери освојила на Универзијади у Београду, титулу је освојила у последњих 20 метара.

Два минута, 21 секунда, 62 стотинке - је време за које је Нађа препливала стазу од 200 метара. Пре трке, очи света биле су упрте у Американку Ребеку Сони, која је словила за главног фаворита. Од Нађе нико ништа није очекивао, међутим, то јој није засметало да заблиста и освоји најсјајније одличје. Нађа Хигл је тако постала прва представница Србије која је икада на Светском првенству у пливању освојила златну медаљу,

а треба напоменути да то није пошло за руком ни једној пливачици у бившој СФРЈ.

Нађа је одушевљено, после трке живота изјавила: “Знам да је ово велико изненађење за многе, али и ја сам изненађена. Током трке у глави ми је само било битно да дам све од себе, али прво место заиста нисам очекивала”. Такође, велики српски пливач Милорад Чавић је о Нађи рекао “Информација да је Нађа Хигл шампион света још не може да ми дође до главе. Нађа је велики радник, али у неверици сам. Свака јој част”.

Међутим, освојена прва два одличја на традиционалном митингу “Младости” у Загребу и освојени светски куп у Штокхолму доказују да Нађа није баш сасвим случајно освојила светско злато и то само доказује колико је труда и рада иза Хиглове. Сасвим је сигурно да ће она и са будућих такмичења доносити нове радости и нова одличја.

“Знам да је ово велико изненађење за многе, али и ја сам изненађена.

Током трке у глави ми је само било битно да дам све од себе, али прво место заиста

нисам очекивала”


Film, muzika, kwi`evnostуређује: Милан Спасојевић

Кнез ВладимирНазив филма: Кнез ВладимирРежисер: Јуриј КулаковПродуцент: Андреј ДобруновГласове позајмили: Јуриј Беркун, Ирина Безрукова, Сергеј Безруков, Олга Чурајева, Владимир КостјукинМузика: Сергеј Старостин, Игор Зурављев, Александер Пинегин,Андреј УшачевПремијера: 23. 2. 2006. , МоскваБуџет филма: $ 5,800,000Језик: РускиЗемља: РусијаТрајање: 78 мин.Оригинални назив: Князь Владимир

За љубитеље „седме уметности“, а као поклон нашим читаоцима, доносимо анимирану причу о Кнезу Владимиру у DVD издању наше

редакције. Иако можда не толико популарни попут играних, цртани или анимирани филмови из године у годину заузимају високу позицију на ранг листама најгледанијих филмова. У последње време, историјске теме представљају њихову основну подлогу, а управо један од таквих јесте и филм који је нама запао за око...

„Кнез Владимир“ је руски анимирани филм заснован на причи о Кнезу Владимиру (сину кијевског кнеза Свјатослава I), историјски важној фигури Кијевске Русије. Радња прати живот Владимиров од његовог детињства до зрелог доба, примања хришћанства и представља први дио приче На почетку филма, под утицајем великог свештеника Кривже, принц је представљен као млад али окрутан паганин. Принц Владимир се бори за врховну власт и добија је тако што убија брата. Након неког времена схвата шта је урадио и почиње да сумња у завере између Кривже и вође Печењега. Владимир, веома забринут успева да уједини сва источна словенска племена. Да би ово

учинио он се суочава са великим препрекама. Владимир те препреке савлађује победивши свештеника Кривжу и вођу Печењега.

Овај анимирани филм је препун интересантих ликова од којих издвајамо Алексеја (паметног и радозналог дечака који губи своје родитеље и живи код свога деде) и Бојана који је частан старац, тј. „старац дрво“ (он је дио природе у којој живи и дружи се са животињама).

Критичари о овом филму износе релативно позитивне ставове сматрајући да је он користан за младе, мада је и критикован због нетачног приказивања неких историјских детаља. Овај филм је уједно и један од најлепших руских анимираних филмова свих времена.

Препоручујемо најзанимљивије делове филма: свађу између свештеника Кривже и кнеза Владимира око жртве Перуну, контакт између Бојана и Великог дрвета, као и борба између Владимира и вође Печењега.

Филм је благословио Патријарх московски и целе Русије Алексеј II и ово је први филм који на овакав начин износи причу о Кнезу Владимиру.

Orthodox Celts

Orthodox Celts је седмочлана група из Београда која свира ирску музику. Током последњих шеснаест година, колико постоје, као једини бенд таквог усмерења у овом делу Европе, Orthodox

Celts-и су донели велику популарност ирској музици и култури. Поред тога, они су тренутно и један од најпопуларнијих бендова на нашој поп и рок сцени. Свој статус су потврдили са стотинама одржаних концерата и учешћем на многобројним фестивалима, ТВ емисијама и са својих пет издатих албума.

Због својих одличних наступа и позитивне атмосфере која влада на концертима, прати их права армија обожавалаца који прате и Александар Петровић (Аца Селтик)

– пјевач, фронтмен групе


Film, muzika, kwi`evnost

њихов имиџ и навијача фудбалског клуба Celtic, носећи њихове дресове, шалове и ирске заставе.

Концерти Orthodox Celts-а имају култни статус тако да је до карата често тешко доћи.

Први албум, назван по самој групи, издат је 1994. године (али само као касета) и није требао ни бити званично издање. Без обзира на слабију продукцију, албум је веома брзо распродат, захваљујући концертима који су промовисали албум. На њему се налазило 12 ирских традиционалних нумера. Једини сингл са овог албума је био „Irish Rover“ који је доспео на све топ листе. У то време, Orthodox Celts-и су снимили и један живи албум – “Музичке паралеле” (Musical Parallels) са бендом “Pachamama”, који изводи традиционалну боливијску музику.

Други албум, “Келти поново нападају” (The Celts Strike Again), издат је 1997. године као својеврсна прослава 30-годишњице освајања Купа шампиона фудбалског клуба Celtic. Поред 14 традиционалних нумера, на албуму су се нашле и две ауторске песме “Drinking Song” и “Blue”. Прва је била велики хит и доспела је на прва места топ листа. Још једна песма са овог албума је такође била на првим местима топ листа, и то “Star of the County Down”, док је сам албум дошао до другог места. После овог албума концерти су одржани и у неким Европским градовима. Најзначајнији је био

на “Гаиа“ фестивалу у Солуну.Трећи албум “Зелене руже” (Green Roses) је

издат 1999. године и представља до сада најбоље издање ове групе. На албуму се налази 13 нумера од чега је 6 традиционала и 7 ауторских (текст: Александар Петровић, музика: Ана Ђокић), као и 3 инструментала које је аранжирала Ана Ђокић. Такође је текстове за двије песме написала и Colette Ioannidou. Први сингл “Green Roses” одмах је доспео на прва места топ листа, и дужи период је био један од најпродаванијих у земљи.

Након три године, Orthodox Celts-и избацују свој четврти по реду албум под називом “Тренутак као најдужи дан” (A Moment Like The Longest Day). Све песме које су се нашле на овом пројекту, њих 11 на броју, ауторски су рад групе, а писане су духу ирске фолк музике.

Последњи албум, који уједно и препоручујемо, јесте “Један, два 5” (One, Two 5) и појавио се у марту 2007. године. На албуму се нашло 11 углавном ауторских песама, а нумера “Sarah” јесте обрада истоимене песме ирске рок групе Тин Лизи.

Замак у ПиринејимаПосле невероватног романа „Софијин свет“, за

који засигурно можемо рећи да ретко можемо срести особу која бар није чула за њега,

норвешки писац Јустејн Гордер, изненадио нас је са новим делом под називом „Замак у Пиринејима“ које се могло наћи на овогодишњем Сајму књига у Београду.

Роман “Замак у Пиринејима” прича је о двоје педесетогодишњака, Стејну и Сурун, који су у младости били заљубљени једно у друго. Они се након готово тридесет година поново срећу у старом планинском хотелу, уз који их вежу снажне успомене.

Најновији Гордеров роман сачињен је од електронских писама која главни јунаци размењују после судбоносног сусрета у хотелу. Кроз ту преписку аутор читаоцима постепено разоткрива мистерију из њихове младости.

Оно што нови Гордеров роман чини посебним јесте пишчева запитаност над тајнама света у којем живимо, исказана кроз дијалог два основна приступа у тумачењу настанка и постојања универзума и цивилизације. Стејн верује у науку, законе физике и математике и не верује да постоје више силе које управљају светом и човековим зивотом, док се Сурун препушта натприродним појавама, телепатији, духовима, видовитости, Богу и сновима...

Јустејн Гордер (нор. Јостеин Гаардер; рођен 8. августа 1952. године) је норвешки интелектуалац

и аутор новела, кратких прича и књига за децу.

Гордер је рођен у Ослу, од родитеља педагога. Студирао је скандинавске језике и теологију на универзитету у Ослу. Накратко је пре књижевне каријере предавао филозофију на факлутету Фолкехоyсколе.

Његово најпознатије дело је „Софијин свет“, у поднаслову - роман о историји филозофије. Ово популарно дело преведено је на педесет три језика; одштампано је двадесет шест милиона примерака, а само у Немачкој је продато преко три милиона. Иначе, за оне најмлађе, урађена је и кратка филмска серија по овом роману.

Већ 1997. године установио је Софијину награду, а заједно са својом женом Сири Даневиг, додељује је институцијама и појединцима за допринос очувању животне средине и одрживог развоја.

“Геопоетика” је до сада објавила следећа Гордерова дела: “Софијин свет” (1996.), “Вита бревис” (1997.), “Мистерија пасијанса” (1998.), “Маја” (2002.), “Кћи директора цикруса” (2002.) и “Девојка с поморанџама” (2003.).


Iz `ivota Bogoslovije

Прослава Крсне славе Богословије и Факултета -

Светог Василија Острошког

Храм “Светог Василија Остро-шког и Светог Петра Дабробосанског“ у Фочи је 11. маја 2009. године био стециште духовности, када је са поче-тком у 17,00 часова, Митрополит Дабробосански Г.Г. Николај служио бденије у част крсне славе Факултета и Богословије у Фочи, као и славе овога светога храма.

Митрополиту Николају је саслуживало четири свештеника - протој. Александар Баста, протон. Александар Видаковић, јереј Ненад Тупеша и два јерођакона - Василије (Гавриловић) и Стефан (Поњарац). На овом прелепом богослужењу одговарао је хор Богословије под диригентском палицом проф. Видака Вујадиновића, а славску беседу је одржао ученик IV разреда Богословије Драгиша Боги-чевић.

Сутрадан, у 9,00 часова, Митро-полит Дабробосански Г.Г. Николај је служио Свету Архијерејску Литургију, а у 12,00 часова је одржана свечана Духовна Академија у амфитеатру Богословије и Факултета.

На Светој Архијерејској Литургији Митрополиту Николају је саслуживало осам свештеника и четири ђакона Митрополије Дабробосанске, а одговарао је хор Богословије под диригентском палицом проф. Видака Вујадиновића. Митрополит је пререзао три славска колача, намењена тројици покровитеља ових светих установа - Светом Сави, Светом Василију Острошком и Светом Петру Дабробосанском, а после тога је кренула свечана литија око Храма на којој су читана четири Јеванђеља.

После Свете Литургије уследио је коктел у просторијама читаонице у Богословији, а убрзо након њега и свечана Духовна Академија коју је водио данашњи домаћин - проф. др Предраг Пузовић, Декан Факултета “Свети Василије Острошки” у Фочи.

Академију је отворио камерни хор Музичке академије одсека за црквену

музику и појање под диригентском палицом мр Рада Радовића. После поздравне речи Декана, великом броју гостију обратио се и Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Г. Митар Новаковић, који је доделио дипломе и магистратуре дипломираним и студентима који су магистрирали у претходној години.

Гостима се представио и хор Богословије са три композиције. Свечано предавање је одржао проф. др Здравко Пено, а рецитал су извели ђаци Богословије. Потом су прочитани прилози за Светосавске темате и награђени исти са Богословије и Факултета. За све госте је приређен и свечани ручак.

Одлуком светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве слава наше Богословије и Духовне Академије “Свети Василије Острошки” је обједињена да се прославља 12. маја на празник Светог Василија Острошког.

Почетак нове школске 2009/10. године

У школском храму Св. Василија Острошког и Петра Дабробосанског, 31. августа 2009. године Митрополит дабробосански Г. Николај, је уз саслужење свештенства наше митрополије, служио Свету Архијерејску Литургију.

Након Литургије, служен је и Призив Светог Духа чиме је и почела нова школска година. Митрополит Николај је поздравио професоре и ученике наше Богословије пригодном беседом.

Митрополит Николај освештао обновљени храм у Устиколини

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г.Г. Николај служио је Свету Архијерејску Литургију 6. септембра 2009. године у Устиколини и осветио обновљени храм. На Литур-гији је одговарао Октет хора наше Богословије под диригентском палицом

професора Видака Вујадиновића. Митрополиту Николају су

саслуживала четири свештаника и два ђакона Митрополије Дабробосанске. Митрополит је у својој беседи укратко истакао важност враћања Срба на своја огњишта, као и изградњу шест нових храмова у Митрополији.

Митрополит Николај је служио Свету Архијерејску Литургију и осветио храм у Бранковићима

Његово Високопреосвештенство Митрополит Дабробосански Г.Г. Нико-лај служио је Свету Архијерејску Литургију 13. септембра 2009. године, осветио новообновљени храм, осветио темеље за нови парохијски дом и открио споменик јунацима Отаџбинског рата у Бранковићима (Борички округ).

Митрополиту је саслуживало шест свештеника и два ђакона митропо-лије дабробосанске, а на Литургији су одговарали и чтецирали ученици наше Богословије, уз присуство професора Г. Александра Љубинца и Г. Слободана Мирковића.

Митрополит је после Свете Литургије пререзао колач у славу Сабора Српских Светитеља.

Једнодневна екскурзија у Вишеград

Ученици другог и четвртог разреда наше Богословије, уз пратњу њихових разредних старјешина, професора Николе Ковача и Радана Мимића, у суботу 12. августа, били су у једнодневној посјети граду Вишеграду.

Послије наставе и ручка, ученици су се аутобусом упутили на двочасовну вожњу до Вишеграда. Киша која је била итекако упорна, није могла да омете ђаке да се прошетају овим лијепим градом на Дрини и посјете храм Рођења Пресвете Богородице и познату Ћуприју на Дрини. Послије обиласка града и разговора о његовој итекако бурној историји, услиједила је и рекреација-купање у вишеградској бањи “Вилина влас”.

Инфо служба Богословије



Прослављен Свештеномученик Петар Митрополит Сарајевски

Звук свих осам звона са звоника наше Цркве објавио је почетак Свете Литургије у спомен Свештеномученика Петра Митрополита Сарајевског, 17. септембра 2009. године. Литургију су служила четири свештенослужитеља: протој.-ст. Данило Црногорац, протон. Александар Видаковић, јереј Владимир Ступар и јеромонах Василије (Гаври-ловић) уз саслужење ђакона Немање Манџића.

На Литургији су присуствовали Господа професори и ученици наше Богословије. После Литургије пререзан је славски колач, а протојереј-ставрофор Данило Црногорац је одржао свечану беседу.

Ученици наше Богословије узели учешће у акцији “Придружи

се тиму да искоријенимо туберкулозу”

Од 14. до 21. септембра текуће године, у недељи борбе против туберкулозе, покренута је акција под слоганом “Придружи се тиму да искоријенимо туберкулозу”, у којој су ученици наше Богословије узели учешће. Заједничком акцијом у сва четири разреда, подијељени су флајери са основним смјерницама у препознавању и борби са овом болешћу, а продајом маркица у цијени од 0,50 фенинга, прикупљена је сума од 50,00 км.

Вече фолклора поводом почетка нове школске године у

Богословији

У вечерњим сатима 10. октобра 2009. године, у амфитеатру наше Богословије одржан је једночасовни програм КУД - а “Сретење” из Рогатице, у организацији Црквене општине у Рогатици и свештеника Зорана Јеринића.

Као добар домаћин, госте је пријатно дочекао протојереј-ставрофор

Данило Црногорац.Овој вечери игре, песме и српске

традиције и културе присуствовали су Господа професори и ученици наше школе, студенти Богословског факултета, као и родитељи деце која су учествовала у програму. КУД “Сретење” се представио са три групе игара (шумадијске, лесковачке и сарајевске) у три састава.

Митрополит Николај и епископ Филарет осветили новоизграђени

храм у Миочу (општина Рудо)

Планински предео општине Рудо, који украшавају реке Дрина и Лим, добио је још један нови храм - Светог Николаја Велимировића, епископа охридског и жичког. Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г.Г. Николај и Епископ милешевски Г.Г. Филарет су осветили новоизграђени храм у Миочу 04. октобра 2009. године уз саслужење осам свештеника и три ђакона Митрополије Дабробосанске, епархије Милешевске и епархије Рашко-призренске.

Реке народа су се данас слиле у ово мало погранично место из две републике, из много епархија... Овом догађају су присуствовали чтеци (Димитрије Станојевић и Драган Михајловић) и појци (Ненад Ивановић, Трајко Влајковић, Борис Бенцуз, Богдан Томић и Ведран Грабић) наше Богословије предвођени Г. професором Раданом Мимићем.

Митрополит Николај осветио звона за нови храм Светог Саве

у Фочи

Митрополит Николај је 3. октобра 2009. године са почетком у 12,00 часова уз саслужење фочанских пароха осветио звона за нови храм Светог Саве у Фочи. Митрополит је осветио 10 новоизливених звона и срдачно поздравио народ који је испунио порту Светосавског Храма беседом у којој се захвалио свим добротворима Храма. Ученици и професори наше

Богословије су узели учешћа у овом догађају од великог значаја за духовни живот народа на овим просторима.

Прослављена Света Петка

У храму Свете Петке у Бијелом брду (општина Вишеград), Митрополит Дабробосански Николај је служио Свету архијерејску Литургију 27. октобра 2009. године, у 9,00 часова, уз саслужење архимандтита Јована (Гардовића), протој.-ст. Богдана Станишића, јереја Живка Васића и јерођакона Серафима.

На Литургији су певали Господа професори: Никола Ковач, Видак Вујадиновић и Радан Мимић а чтецирали Димитрије Станојевић и Драган Михајловић, ученици наше Богословије.

Митрополит Николај је после резања славског колача у беседи говорио о значају Свете Петке, о њеном животу, као и потреби окупљања заједнице око једне Чаше - Господа Исуса Христа.

После свечаности и славског ручка Господа професори и ученици наше Богословије су посетили манастир Добрун који потиче из 14. века и задужбина је жупана Прибила и његових синова Стефана и Петра.

У Богословији, у храму “Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског”, Свету Литургију је служио јереј мр Ненад Тупеша и ђакон др Илија Томић.

Митрополит Николај посетио манастире Пиву и Острог

Његово Високопреосвештевство Митрополит дабробосански Г.Г. Николај је 30. октобра 2009. године уз


33


пратњу Г. професора Николе Ковача и ђака Димитрија Станојевића и Живка Видовића посетио манастире Пиву и Острог.

У манастру Пиви нас је примио игуман манастира - јеромонах Никифор (Миловић) који нас је провео кроз храм и манастирску ризницу.

У манастиру Острог, присуство-вали смо празничном бденију у част Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског на којем је са манастирским братством певао професор Никола. После бденија нас је примио Његово Преосвештенство Епископ диоклијски и игуман острошки владика Јован (Пурић). Овде смо преспавали и рано ујутру наставили пут Цетиња, на прославу крсне славе цетињске Богословије.

Свечана академија поводом Светог Петра Цетињског

Свечана академија је одржана у амфитеатру Богословије са почетком од 18,00 часова на којој је узео учешће “Певачко друштво Станковић”, под диригентском палицом Небојше Цвијановића; ансамбл “Оперетика”, под руководством проф. Љубице Живковић; глумци Народног позоришта из Београда: Љубивоје Тадић и Милена Јакшић, као и ђакон Сава Милин, асистент Богословског факултета у

Београду.Свечаној академији је

присиствовао Митрополит Николај, свештенство храма Светог Николе из Фоче, Господа професори и ученици наше Богословије.

Духовно вече“БУДИМО ЉУДИ”

У амфитеатру Богословије, 15. новембра 2009. године, са почетком од 19,00 часова одржано је духовно вече под називом “БУДИМО “ЉУДИ” у спомен упокојења Првојерарха наше Цркве - Његове Светости Патријарха Српског Г.Г. ПАВЛА.

На духовној вечери, хор Богословије, под диригентском палицом Г. професора Видака Вујадиновића, извео је пет композиција, и то: “Со Свјатими упокој” и “Вјечнаја памјат” од Ст. Ст. Мокрањца, “Богородице Дјево” Знамени и Кремљевски напев и “Кондак Митару и Фарисеју.”

О Његовој Светости је беседио протој.-ст. Данило Црногорац, а беседу академика Матије Бећковића са представљања Патријархове књиге “Нека питања наше вере” говорио је Богдан Томић, ученик IV разреда Богословије.

Након пригодног програма у амфитеатру је настављено приказивање документарног филма о Патријарху Павлу - Живот по Јеванђељу.

Сахрана Његове Светости Патријарха Павла

Данас, 19. новембра, са почетком у 7,00 часова, у саборном храму у Београду, обављена је заупокојена Литургија којом је началствовао Цариградски Патријарх Вартоломеј уз саслужење Архијереја Српске и других Помјесних православних Цркава. По одслуженој Литургији, тијело блажене успомене Патријарха Павла, у литији је пренесено кроз Београд на плато испред храма Светог Саве на Врачару. Овдје је одслужен парастос, обављен опход око храма, а затим спровод до манастира Раковице гдје је обављена сахрана.

Велики број људи се окупио да се по посљедњи пут опрости од Патријарха Павла, а у име наше Богословије, ишао је протој.-ст. Данило Црногорац са управником дома Славишом Ивановићем као и два ученика (Драган Михајловић и Димитрије Станојевић).

Свети Архангел Михаило, слава Старе цркве у Сарајеву

У храму Светих Архангела Михаила и Гаврила на Башчаршији служена Света Литургија којом је началствовао Митрополит дабробо-сански Николај уз саслужење сарајевског свештенства. Митрополит Николај је одржао кратку бесједу у којој је подсјетио вјернике на значај Старе цркве за сарајевске Србе, а исто тако је указао на данашњи велики празник Архангела Михаила. По одслуженој Литургији обављено је традиционално освећење кољива и ломљење славског колача, а за све присутне је приређена празнична трпеза.

Слави су присуствовали у име наше Богословије, професор Никола Ковач и управник дома Славиша Ивановић.




Specijalni dodatak аутор: Димитрије Станојевић

ИСТОРИЈАТ БОГОСЛОВИЈЕСВЕТОГ ПЕТРА ДАБРОБОСАНСКОГ

У ФОЧИ

Први листови љетописа Богословије пишу се још у 19. вијеку, када је 1882. године основана Богословија у Сарајеву. Прве напоре за

оснивање ове установе, уложио је тадашњи митрополит Сава Косановић који је и поднио извјештај за њено оснивање. Због недостатка земљишта потребног за изградњу, митрополит Косановић даје од свог личног посједа парцелу за изградњу будуће богословске школе, која је била веома потребна Српској православној цркви, а посебно српском становништву у Босни. Када је изграђен тај комплекс у данашњем Рељеву, Богословија се смјестила у њега, али 1917. године је премјештена у зграду Црквене општине Сарајево, јер је зграда у Рељеву била непогодна због мочварног подручија на коме је подигнута, па су ученици боловали од разних болести. Ускоро је наступио и Први свјетски рат звог којег је школовање и обустављено. Укупно је Сарајевску Богословију завршило 860 ученика од којих је посљедњи био блаженопочивши Патријарх српски ГГ. Павле. Послије рата Богословији је одузета зграда у Рељеву.

У вријеме жестоких ратних збивања 1992. године на трон Митрополије Дабробосанске долази Митрополит Г. Николај (Мрђа). Рат је бјеснио свом жестином а Г. Митополит је као добар пастир обилазио и његовао своје расијано стадо. Он је рјешавао смјештај Митрополитске резиденције (јер је већ постојећа била окупирана од старане муслиманске војске), као и много

већ постојећих, али и брзо-наилазећих проблема. У тој сталној активности успјева да реализује идеју о васпостављању Сарајевске Богословије, оснивањем високошколске установе – Духовне Академије ,,Светог Василија Острошког“ у Србињу.

Уз разумну подршку Ректора Сарајевског Универзитета Г. Војислава Максимовића, као и војних и цивилних власти у Србињу, комплекс зграда, бивше Казнено-поправне институције, на Велечеву уступају се Српској православној цркви. Академија почиње са радом 14. октобра 1994. године, када је уписано 27 студената. Први Декан-Ректор Академије био је Епископ Захумско-Херцеговачки Г. Атанасије Јевтић, док је проректор био Његово Високо Преосвештенство Митрополит Дабробосански Г. Николај Мрђа, а професори: Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије Радовић, др. Жарко Видовић, прото ђакон др. Прибислав Симић и професор Драган Ђузулан. Упоредо са почетком нове академске године, текли су и радови на сређивању комплекса.

Школске 1996/97. године, због ратних дешавања која су потресала и Далмацију, Богословија ,,Света Три Јерарха“ из манастира Крке је морала да напусти своје дотадашње мјесто пребивања, и доселила се у коплекс Духовне академије ,,Свети Василије Острошки“. Велики и веома пространи комплекс Академије, то јест њеног интераната, тога августа испунио је жагор око 200 младића који су дошли са своја три професора: Г. Љубинком Видаковић, Г. Душаном Јокановићем и суплентом Г. Драганом Учуром. Остали професори Богословије се на позив Г. Митрополита нису одазвали, што из оправданих или не оправданих разлога, стога је Г. Мирополит морао да одреди наставни кадар, и то у слиједећем саставу: протојереј-ставрофор Лазар

Зграда Богословије у Рељеву

Зграда Богословије у Сарајеву

35

Specijalni dodatak

Васиљевић, суплент Г. Сретен Вуковић, протонамјесник Ранко Билинац, протонамјесник Данило Црногорац, јеромонах Калистарт Бабушић и професор Илија Живковић. Сви предмети су имали своје предаваче сем енглеског и грчког језика, као и хигијене. Предмети који се на почетку рада Богословије предају су: Свето Писмо Новог Завјета, Историја Српске Цркве, Филозофија, Психологија, Догматика, Етика, Апологетика, Грчки језик, Литургика, Пастирско богословље, Црквеносло-венски језик са старословенским, Омилитика, Свето Писмо Старог Завјета, Катихизис, Црквено Појање, Српски језик, Црквено право, Администрација, Сектанство, Патрологија, Педагогика, Општа историја, Руски језик, Латински језик, Историја Хришћанске Цркве и енглески језик. Предмети који нису имали предаваче, попуњавани су часовима других предмета, те се часови нису улудо трошили.

Од самог устројства Богословије, ученици су редовно посјећивали јутарња и вечерња богослужења и то у капели унутар интерната, док су студенти Академије имали одвојена богослужења у капели ,,Светог Василија Острошког“ која се налази у просторијама Ректората. Ученици поред редовне наставе, која се одвија шест дана у недељи, морају присуствовати занимањима на којима уче два пута дневно. Ученици имају јединствено искуство да се искажу на пољу састављања радова теолошке садржине који се називају темати и обухватају све битније богословске предмете. Темате прегледају професори и вреднују их у три категорије. Награђени ученици добијају награде, (одређену своту новца) за време свечане прославе Светог Василија Острошког (12. маја). Цјелокупна традиција Богословије се поштује до данашњег дана.

Патријарх Српски Г.Г. Павле је посјетио Богосло-вију и Академију 2. јуна 1998. године. Том приликом је поклонио велико Јеванђеље писано црквенословенским писмом у које је написао посвету: ,,У име Божије, посетих Духовну Академију и Богословију ,,Света Три Јерарха“ у Србињу, молећи се Господу и Светом Сави и свима Светима из рода нашега да професори и ученици увек буду на путу Јеванђеља које води у блаженству Царства Небеског.“

Богословија у Крки је обновљена 1999. године и да не би постојале две Богословије под истим именом - Света Три Јерарха, Богословија у Србињу је добила име Светог Петра Дабрабосанског 2001. године. (Митрополит Петар је канонизован за светитеља и прославља се 4/17. септембра)

Оно што је битно измијенило спољашњи изглед Богословије јесте изградња храма ,,Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског.“ Градња је почела 1998/99. године када су изливени темељи. Послије изливања темеља, радови су заустављени због недостатка финансијских средстава да би били настављени 2002. године. Архитекта пројекта био је Господин Љубиша Фолић, а извршиоци радова Радоје Петковић са својим радницима. Храм је свечано освећен 13. октобра 2007. године. Осветио га је Митрополит Загребачко-љубљански Г.Г. Јован уз саслужење Епископа славонског Саве, Епископа банатског

Никанора и Епископа милешевског Филарета, а уз присуство Његовог Високопреосвештенства Митропо-лита дабробосанског Г. Николаја.

Током генерација, а било их је 9, Богословије ,,Света Три јерарха“, као и 4 генерациије Богословије Свети Петар Дабробосански, предавали су слиједећи професори: Његово Високопреосвештенство Митропо-лит дабробосански Г. Николај, Епископ моравички Г. Антоније, мр Раде Радовић, мр Ненад Тупеша и мр Владимир Ступар.

Данас, вршилац дужности Ректора Богословије је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај, замјеник в.д. Ректора је протојереј-ставрофор Данило Црногорац, секретар Александар Љубинац, економ Саша Мићевић, замјеник економа протонамесник Александар Видаковић, управник Славиша Ивановић и библиотекар Александар Шољевић. Професори који предају су: протојереј-ставрофор Данило Црногорац (катедра Црквеног права и Омилитике), мр Владислав Топаловић (катедра Светог Писма Новог Завјета, Опште историје и Агиологије ), проф. Александар Љубинац (катедра за Грчки језик, Хришћанску Етику и Философију), проф. Слободан Мирковић (катедра за Психологију, Историју Хришћанске Цркве, Историју Српске Цркве са народном историјом и Информатику), проф. Звјездан Игњић (катедра за Догматику, Основно богословље, Катихизис и Историју религије и сектанство), проф. Никола Ковач (катедра за Свето Писмо Старог Завјета, Црквенословенски језик са старословенским и Руски језик), проф. Радан Мимић (катедра за Патрологију, Литургику и Латински језик), проф. Видак Вујадиновић (катедра за Црквено појање, Педагогику, Библијску историју, а води и хор Богословије), проф. Неђо Никачевић (катедра за Српски језик и књижевност) и проф. Гордан Дракул (катедра за Енглески језик).

Зграда Богословије у Рељеву је данас у руинираном стању и неусловна је за живот. Зграда Богословије у центру Сарајева још увијек није враћена Митрополији дабробосанској, иако су осталим вјерским заједницама већ одавно враћене њихове зграде.

Храм у кругу Богословије у Фочи

Богословско братство бр. 14

Documents

Transcript of Богословско братство бр. 14