Post on 21-Mar-2016
description
2. predavanje, 24. februar
Ključne varijable
Sankcije kao metod izolacije
• Uperene upravo protiv demonstranata– Deca više ne putuju– Nema više stipendija – Zabavnik je 1990-ih prestao da objavljuje Paju
Patka i Mikija• Produžavaju život vlastodršcu• Daju mu moralno opravdanje da se brani
od agresije
Санкције за Гадафија и његов режим
• Ronald Reagan: Gaddafi - the "mad dog of the Middle East".
• 1985 –bombe eksplodirale na rimskom aerodromu
• 1986 – akcija SAD protiv Gadafija - njegov šator pogođen
• Gaddafi: military victory over the United States
Sindikati žele da MMF ostane
• Albert Jeger (šef misije) se na to slatko nasmejao.
• Mi smo im rekli da nas je strah šta će biti kad oni odu - Ranka Savić
• Ona zna da je bolje da novac ode za investicije nego za povećanje plata i penzija.
• Da li bi to smela da kaže svojim članovima, pitali smo: – “Niti bih htela, niti bih smela”
Zašto žele da ostane?
• Poverenje – plate u stranim firmama u Srbiji?
• otpremnine?
Ključne makroekonomske varijable
• proizvodnja, • cene, • zaposlenost • saldo spoljnotrgovinskog bilansa.• Kao krvna slika
European Union
United Stat
esJa
panChina
German
y
France
United Kingdom
ItalyBraz
ilSpain
Canad
aIndia
Russian
Federa
tion
Korea, R
ep.
Mexico
Australi
a
Netherl
ands
Turkey
Switzerl
and
Belgium
Indonesia
Poland
Sweden
Norway
0
2000000000000
4000000000000
6000000000000
8000000000000
10000000000000
12000000000000
14000000000000
16000000000000
18000000000000
Relativni značaj EU, USD
GNI per capita u svetu, USD
Norway
Luxembourg
Switzerl
and
Denmark
Sweden
Netherl
ands
Austria
United Stat
es
Finland
Belgium
Irelan
d
Australi
a
Icelan
d
France
German
y
Canad
a
United K
ingdom
Euro area
Japan
Singapore
Italy
Spain
Greece
0
10000
20000
30000
40000
50000
60000
70000
80000
90000 84640
76710
65430
59060
4884048460
4645046360
4594045270
4428043770
4343042620
4245041980
41370
38804.9231859461
3808037220
35110
32120
29040
2009
Šta pratimo
• Nivo (ukupno i p.c)• Rast• Razlikujemo tumačenje krizne i regularne
situacije
Velike ekonomske krize i privredni oporavak- kretanje industrijske proizvodnje -
30405060708090100110120130
1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937
SAD
Nema~kaVelika Britanija
Francuska
SR Jugoslavija, 1989-97
Domaći zadatak - recesija iz 2008: najveća kriza posle 1929?
Kriza iz 1929 Tekuća kriza BDP Trajanje
krize Najveći pad (1929-1933)
Kumulativni pad
2008 2009 2010
SAD
Francuska
Itaija
Grčka
Španija
Srbija 5,5 -3.1 1.5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
-4.0
-2.0
0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
10.0
8.9
6.9
5.4
3.6
-3.3 -3.2
-1.7 -1.5
0.4
2.02.8 Series1
Source: Schneider and Enste (2000)
Procena sive ekonomije u svetu, Afrika Centralna Evropa Nigerija, Egipat 68
–76
Mađarska, Bugarska, Poljska
20–28
Tunis, Maroko 39–
45
Češka Republika, Rumunija, Slovačka
9–16
Latinska Amerika Bivši Sovjetski Savez
Meksiko, Peru 40–
60
Belorusija, Gruzija, Ukrajina 28–43
Čile, Brazil, Venecuela
25–
35
Baltičke države, Rusija 20–27
Azija OECD
Tajland 70 Grčka, Italija, Španija, Portugalija 24–30
Filipini, Malezija, Koreja
38–
50 Sve ostale 13–23
Hong Kong, Singapur 13 Austrija, Japan, SAD,
Švajcarska 8–10
Inflacija
• Lasperov, Pašeov, Fišerov indeks• 4 razloga za precenjivanje ICM
– Supstitucija, kvalitet, novi proizvodi, autleti• Zemlje sa najvećom inflacijom• Sa najmanjom• Srbija
Inflacija u Srbiji
Visoka inflacija
• EU – < 2%• Visoka inflacija- sve preko 10%• Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da
traje preko 1 god.
Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje• Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe
pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti.
• Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM
• Novi proizvodi – nema ih u korpi, a dolazi do dramatičnog pojeftinjenja
• Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi
• U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju
Devizni kurs i inflacija
Inflacija - generatori• Kako se računa inflacija• dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku
između stope rasta nominalnih novčanih fondova i stope rasta realnog BNP, korigovanog
• elasticitetom η:• (8.4) π = μ − ηg.
• Prevelika javna potrošnja• Balaša – Samjuelsonov efekat
• Bazna – ukupna– Statistički– Makroekonomski
Uzrok inflacije
Kretanje neto zarada i troškovi života
80
130
180
230
280
330
380
430
okt.00
apr.01
nov.01
maj.02
dec.02
jun.03
jan.04
avg.04
feb.05
prosečne mesečne zarade
troškovi života, dec. 2000=100
Kretanje realnih neto zarada,
80
130
180
230
280
330
okt.00
maj.01
nov.01
jun.02
dec.02
jul.03
feb.04
avg.04
mar.05
u evrima
u dinarima, dec. 2000=100
nezaposlenost
• 400.000 ljudi izgubilo posao?– Verovatno tačno
• Anketa o radnoj snazi• Zvanična statistika• razlika?
– Zdravstveno osiguranje– Druge pogodnosti
• Crna Gora – 5%
• Porasla sa 14 na 20 odsto• pokazala je anketa koju je RZS uradio u
skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada i Agencije EU za statistiku, Evrostata.
400.000 novih nezaposlenih?
• od ukupnog broja nezaposlenih– njih 226.470 dobilo otkaz 2009. ili ostalo bez
posla zbog likvidacije preduzeća– dok je 2008. takvih bilo 136.660.– Ostatak - 2010
Dva izvora – zvanična statistika
• i Anketa
• Drugi je pouzdaniji, ali se radi ređe
Šta hoće taj MMF
Struktura finalne tražnje, 2000-2004,
-17% -21% -23% -22% -29%-12%
85% 90% 89% 88% 92%72%
17% 17% 18% 18% 18%
15%
14% 14% 16% 16% 17%
25%
-30,0%
-10,0%
10,0%
30,0%
50,0%
70,0%
90,0%
110,0%
130,0%
150,0%
2000 2001 2002 2003 2004
Investicije
Mater. izdaci države
Privatna potrošnja
Neto izvoz
BDP=100 ciljna srednjoročna
struktura
Figure 2.2
(S-I)(X-Z)
(T-G)
Ostatak sveta
Država
Privatnisektor
Figure 2.3 (a)
C
I
G
X-Z
Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji
Figure 2.3 (b)
GDP
C
I
G
X-Z
Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP)
NDPBDP
C
Amortizacija
I
G
X-Z
Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod
NDPBDP
C
Posredni porezi
Amortizacija
I
G
X-Z
Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)
Nacionalnidohodak
NDPBDP
C
Posredni porezi
Amortizacija
I
G
X-Z
Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora
Lični dohodakNacionalni
dohodak
NDPBDP
C
Posredni porezi
Amortizacija
I
G
X-Z
Da
(minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)
Ličniraspoloživi
dohodak
Lični dohodakNacionalni
dohodak
NDPBDP
C
Posredniporezi
Amortizacija
I
G
X-Z
...
Lični raspoloživi
dohodakC
...koji se
S
Ličniraspoloživi
dohodak
Lični dohodakNacionalni
dohodak
NDPBDP
C
Posredni porezi
Amortizacija
I
G
X-Z
Tabela 2.7Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)
S-I T-G CA
USA -4.7 1.0 -3.7 Japan 10.3 -7.6 2.7 European Union 2.8 -2.5 0.3
Belgium 4.2 -1.0 3.2 Denmark -3.2 2.9 -0.3 France 4.6 -2.2 2.4
Germany -1.6 1.6 0.0 Italy 2.9 -2.3 0.6 Netherlands 4.2 -0.6 3.6
Spain 0.3 -1.4 -1.1 Sweden -0.6 2.3 1.7 UK -2.2 0.7 -1.5
2006 S-I T-G CA
SAD -3.6 -2.5 -6.1
Japan 6.1 -2.2 3.9
Belgija 1.2 0.8 2
Danska -1.3 3.7 2.4
Francuska 0.5 -1.7 -1.2
Nemačka 6.2 -1.1 5.1
Italija 1 -3.4 -2.4
Holandija 7.2 1.8 9
Španija -
10.6 1.9 -8.7
Švedska 4.7 2 6.7
V. Britanija -0.6 -2.8 -3.4
Evrozona 1.1 -1 0.1
Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost 2006. godine(% BDP)