КУЛТУРА У РАНОМ СРЕДЊЕМ

ВЕКУ

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТАНАК ФЕУДАЛНЕ

КУЛТУРЕРани средњи век је обележила нова, феудално-католичка култура. Она се није појавила одједном; били су потребни векови. Њеном зачетку је претходила криза и пропаст културе у античком свету.Наука, уметност и књижевност добијају црте које се разликују од оних типичних за античку робовласничку културу.

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПОСТАНАК ФЕУДАЛНЕ КУЛТУРЕ

Читава средњевековна култура је добила црквено обележје:• Главна интелигенција-свештенство;• Главна књижевна врста: житије;• Главна врста историјских дела:

манастирска хроника;• Поезија и музика су стављене у службу

цркви;• Центри културног живота-манастири;• Школе: црквено-манастирске;• Појавиле су се и манастирске библиотеке.• Насупрот световној филозофији у антици,

јавља се католичка теологија.

АНТИЧКА КУЛТУРА И ХРИШЋАНСКА ЦРКВА IV-V ВЕКА

Темељ културе средњег века је представљала античка култура.Она није у потпуности нестала, зато што је хришћанска црква спасла поједине њене комаде.Доба позне антике одликовао је суживот хришћанске и паганске вере и културе. Аугустин, црквени писац и епископ, указивао је на нужност проучавања античке књижевности и науке.

НАУКАРеторика – вештина писаног или усменог изражавања; неопходна за многе јавне службе.Правна наука – неопходна за практичне потребе власти и живота.Историографија – у мањој мери црквена (Јевсеније из Цезареје – ”Црквена историја”), а много више класицистичка (Прокопије –”Историја ратова”, “Тајна историја”).

НАУЧНЕ ПРЕДСТАВЕ“Етимологије”- Исидор (епископ севиљски)→енциклопедија у Шпанији; покушај систематизовања остатака античких знања и књижевности.

“Хришћанска топографија”- Византинац Козма Индикоплеуста; тврди да је Земља облика пљоснатог паралелограма који је окружен океаном, да је иза океана рај...; представља пример ниског нивоа науке о природи, зато што је присутно потпуно занемаривање података посматрања и искуства, тј. враћање почетном митолошком стадијуму.

ОБРАЗОВАЊЕ И СЕДАМ СЛОБОДНИХ ВЕШТИНА

Седам слободних вештина (Septem artes liberales) је преглед свих знања антике које је дао, у девет књига свог дела “О браку филологије и Меркура” афрички писац Марцијан Капела.Образовање је обухватало 2 степена:1. тривијум (граматика,

реторика и логика)2. квадривијум

(аритметика, геометрија, музика и астрономија).

ЈЕЗИЦИДела класичне античке књижевности стварана су на грчком и латинском језику.На истоку се, поред грчког, писало и на: латинском, арамејском, коптском, грузинском...На западу, језик и писмо хришћанске културе били су искључиво латински.Временом се на истоку изгубило знање латинског.Покрштавање Словена у 9. и 10. веку је утицало на то да словенски језик буде језик хришћанске културе.Унутар царства, упоредо је трајала и јеврејска, старозаветна култура, чија су дела стварана на хебрејском језику.

ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТУ раном средњем веку је потреба за писменим људима била много мања.За писање је био коришћен пергамент.Званични документи владара су били писани и издавани у владарским канцеларијама.

У манастирима су документи писани у посебним просторијама-скрипторијима.

У канцеларијама Византијско-римског царства је првобитно употребљаван латински, а потом грчки језик и писмо; на западу-латински језик и писмо.

Изван дворова, манастира и епископија само су учени или имућни људи имали средстава и знања за писање.Документи су, ради лакшег чувања, били савијани у свитке - ротулусе.Рукописи су обично били део кодекса (рукописна књига која је најчешће била препис дела разних аутора или жанрова, међусобно неповезаних).Појединачне књиге су најчешће имале богослужбену намену.

ПИСМЕНОСТ И КЊИЖЕВНОСТ

Главне теме: богословске.Главни жанр: светска хроника→излаже догађаје од стварања света па до времена у коме аутор пише.Написан је велики број житија, као и похвалних песама светитељима, неколико општих и много локалних историја хришћанске цркве, историје мањих раздобља, посвећене владавинама царева.

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТУсмена народна књижевност, најчешће вековима препричавана и надограђивана пре него што би била записана, постојала је изван дворске и манастирске културе и писане књижевности.• германски еп о Нибелунзима• англосаксонски еп о Беовулфу• викиншке саге (најстарије, првобитно

усмене, а потом записане, скандинавске приповести) о њиховим најстаријим владарима и ратним походима

• англосаксонске легенде о краљу Артуру, Светом Гралу и витезовима округлог стола

АРХИТЕКТУРАКоришћена су и развијана знања и грађевинске технике античког света.Црква Сан Витале у Равени-узор за осмоугаону цркву у Ахену (престоница царства Карла Великог).Најзначајније грађевине од чврстог материјала (камена/опеке) су биле: дворови племића и владара, куле, замкови, утврђења, цркве и манастири.

СЛИКАРСТВО

Почетком 8.века, у Византији, под утицајем старозаветног јудаизма, а и ислама, појавио се иконоборачки покрет, чије су присталице сматрале да је поштовање слике исто што и поштовање идола.Иконоборци су уништавали ликовне представе, цркве су осликавали биљним и геометријским мотивима.После победе иконофила 843. године, византијска ликовна уметност је доживела нов и већи процват.На западу је верско поштовање икона било мање раширено.Рукописи су билу украшавани илустрацијама, тзв. минијатурама.

Минијатуре су добиле назив по

латинском називу за црвену

оловну боју-минијуму.

ДВОРОВИ И МАНАСТИРИВладарски дворови, катедрале и већи манастири су били средишта културе.Писменост је опстала на владарским дворовима на западу услед практичних потреба везаних за државну управу, као и у епископским и манастирским средиштима где су стварана и преписивана дела богослужбене, литургијске намене и богословске садржине. Услед варварских најезда хришћанска епископија у неком граду често би опстајала као једина преживела установа, способна да школује и описмени.

Хришћанске мисије су биле веома значајне, јер су проповедале нову веру у удаљеним областима. Мисија Светог

Патрика→крајем 5.века је основао прве манастире у Ирској; захваљујући њему, хришћанска култура се раширила.

Манастир Светог Бенедикта у Монте Касину (6.век), очувао је и проширио манастирску писменост и књижевност кроз следбенике, бенедиктинце.

ВИЗАНТИЈАВизантија је, због арабљанских освајања, сведена на грчко говорно подручје.Константинопољ је био главно културно средиште; нарочито значајна културна средишта: престонички и провинцијски манастири, у којима су се стварала дела богослужбене књижевности али и дела паганских античких аутора.У граду су постојале: • школе за основно образовање(тривијум)• универзитет или висока школа (за будуће

државне службенике)• бројне цркве и друге грађевине.

Византија је познавала и неговала знања античког света, док то на западу није био случај (тамо су била заборављена и одбачена).

КАРОЛИНШКИ РЕНЕСАНС

СТАРАЊЕ КАРЛА ВЕЛИКОГ О ПРОСВЕТИ

У свом првом капитуларију (769) прописује да се одстране неписмени свештеници из црквене службе, а касније захтева да се ликвидира неписменост свештенства.Доводи граматичаре и реторе из Италије, Британије и Ирске, окупља све учене монахе на свом двору и даје им задатак да саставе уџбенике за новоотворене школе по манастирима.

Каролиншки ренесанс је доба препорода за време Карла Великог.

ДВОРСКА АКАДЕМИЈА И ШКОЛА ПОД КАРЛОМ ВЕЛИКИМ

Карло Велики је и сам био неписмен-под старост је учио да пише. Тежећи да прошири своја знања и интелектуалне видике других људи, основао је Дворску академију на свом двору.На његовом двору је постојала и школа.

Карло Велики је под јастук стављао таблице превучене

воском, и када би га савладавала

несаница, извлачио би их и писао

латинска слова на њима.

КАРОЛИНШКИ РУКОПИСИ

У употреби је била каролиншка минускула(=лепо, разговетно писмо, узето за основу савремених латинских слова, које је заменило ранији ружан и нечитак рукопис).У неким великим библиотекама у свету се и данас чувају збирке рукописа насталих у скрипторијима.

Уметност каролиншког ренесанса – изградња дворова, цркава и манастира

ОПАДАЊЕ КУЛТУРЕ ПОСЛЕ КАРЛА ВЕЛИКОГПосле смрти Карла Великог, елементи световног утицаја у књижевности, поезији и уметности све више ишчезавају и култура добија још јасније изражен црквени карактер.Узроци: распадање државе на више делова, пљачке, спаљивања манастира, цркава и читавих градоваКарлов наследник, Лудвиг Побожни, односио се према античкој књижевности с највећим презиром, није ни сам желео да чита, а ни да други читају.Последице: број нових књижевних дела је опао; неписменост се опет јавила међу свештенством.

ДОБА ОТОНА ВЕЛИКОГОтон Велики је био немачки краљ из Саксонске династије.Настојао је да обнови политику Карла Великог у области образовања, али је то чинио са знатно мањим средствима и слабијим ефектом.Организовао је дворску школу и под старост учио да чита. Тежио је да привуче у своју службу образоване људе.

Хвала на пажњи!

Ивана Шимшић II1

Анђела Шимшић II1