Османска освајања, држава и друштво од XVI до XVIII века

Припремилe

Теодора ЋосићJована Батинић

XIII век Турци Селџуци насељавају се на подручја данашње Мале Азије. Турски вођа Осман I oкупио је турска племена. Предузимао је редовне пљачкашке походе у граничним подручјима.

Држава у време Османа I

Осман I

*Оснивач ОСМАНСКЕ државе (1229)*Оснивач ОСМАНСКЕ династије

XIV-XVII- успон Турске

XVIII-XIX век- опадање Турске

Од XIV до XVI века, Османско царство се проширило на три континента-заузимало је територије југоисточне Азије, северне Африке и југоисточне Европе

Мехмед II Освајач•Турци освајају Цариград (1453)

Селим I•осваја Блиски исток, Египат, Меку и Медину

Сулејман I Величанствени 1520-1566. Врхунац Османске државе Освојања: Београд (1521.),

Родос (1522.), Угарска (1541.) и Банат (1552.).

Мохачка битка (1526.) Не успева да освоји Беч

(1529.)

Сулејманија-џамија

У управљању царством султану је помагао диван,царско веће. Њу су чинили везири, а на челу је био велики везир.

Османским царством владали су султани- турски цареви.Када су почетком XVI века заузели Меку и Медину, султани су постали предводници исламског света, поглавари муслимана. Стога су све до 1924. године носили титилу КАЛИФА.

УРЕЂЕЊЕ

Пирамида управне власти

Османско царство је временом почело да пропада. Индустрија није развијена, војска је остала феудална, трговина је пропадала, будући да је углавном била у рукама посредника. Каравани су били уобичајени начин транспорта робе, која је продавана на базарима.

Друштво османског царства се делило у две групе- аскери и раја.Османско царство било је војно уређено.

Државна вера Осмaнског царства била је ислам. У Османском царству муслимани и остале

вероисповести били су истински неравноправни.

ОСМАНСКО ДРУШТВО

Турски феудализам ТИМАРСКИ СИСТЕМ

ТИМАР- посед са приходом до

20000 акчи

ЗЕАМЕТ- посед са приходом

до 100000 акчи

ХАС- посед са приходом преко

100000 акчи

Вакуфи- задужбине побожних муслимана

Најзначајнији део османске пешадије били су ЈАНИЧАРИ. Јаничари су углавном долазили из редова покорених хришћана. Најчешће су довођени у војску као деца, одвојена од родитеља и васпитавана у исламском духу. Обучавани су тако да постану елитна војска царства.

Османска држава је међу свим исламским заједницима била је најотворенија према страним утицајима.

КУЛТУРА И НАУКАКултура и наука биле су у служби ислама и спутане традиционалним схватањем. Учење о вери, разумевање Курана и Божије речи биле су основ учења.Мехмед II Освајач дао је подстицај да се у Царству изучава математика и теологија. Мехмед Освајач се занимао и за културу италијанске ренесансе. Међу наукама треба поменути и географију и медицину.

Мехмед-паша Соколовић 1505-1579

Мост на Дрини код Вишеграда, задужбина Мехмед-паше Соколовића

1. Одговорити на питања- 49. страна2. Извући тезе 42. – 49.

Домаћи

СРПСКИ НАРОД У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

Припремилe

Jована БатинићТеодора Ћосић

~ Исламизација-процес добровољног или принудног преласка у ислам.~ Најшира исламизација догодила се међу Арбaнасима (Албанци) и међу припадницима јеретичких хришћанских секти богумила и патарена у Босни. ~ Пад Смедерева- 1459. године.Део српског племства и народа наставио је борбу против Турака из Угарске све до почетка 17. века.

Исламизација

Највећи део српског стaновништва имао је положај раје и бавио се земљорадњом и сточарством. Раја је била обавезна да плаћа порезе султану и спахији.

РАЈА

повлашћени слојеви

СРПСКИ НАРОД У ТУРСКОМ ЦАРСТВУ

РАЈА• Најбројнији део српског становништва• Земљорадници• РАЈИНСКЕ ОБАВЕЗЕ:

*обавезе према султану*џизија (харач)*десетак

*обавезе према спахији*кулук*деветина

“Данак у крви” (“девширма”)Током првих векова повремено су мушка хришћанска деца,

узраста од 7 до 14 година, одвођена од родитеља. Превођена су у ислам и регрутована у елитне турске јединице, јаничаре.

ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ

• Власи• Мартолоси• Дербенџије

• Војнуци• Шајкаши

ВЛАСИ- најбројнији од повлашћених слојева.Основна занимања: СТОЧАРСТВО И ВОЈСКА.

Плаћају само порез тј. ФИЛУРИЈА -дукат по кући.Живе у пограничним територијама.

Ново Брдо- један од највећих градова

некадашње Српске деспотовине.

Манастир Св. Архангела

Изграђен средином 14. века, као задужбина и гробна црква српског

цара Стефана Душана.

Хајдуци и ускоци

Хајдуци су били одметници од своје

(турске) власти.

*Организовани у дружине

*ХАРАМБАША

*Јатаци

*Најпознатији хајдуци Бајо Пивљанин,

Старина Новак и Карађорђе Петровић.Споменик Старини Новаку у

Румунији

*Ускоци четују у Далмацији и јужној Босни.*Седиште - подвелебитски град Сењ. *Живе у Аустрији и Млетачкој републици и «ускачу» на територије Турске.* УСКОЧКИ РАТ (1615-1617)- најпознатији рат у којем су учестовали.*Најпознатији ускоци су Стојан Јанковић и Илија Смиљанић.

Стојан Јанковић 1635-1687

Заједничка особина ускока и хајдука јесте

борба против Турака за ослобођење српског

народа.

Османска освајања довела су до великих разарања, масовних погибија, одвођења у робље и сеоба становништва.Градови Смедерево и Ново Брдо почели су да пропадају. До постепене обнове градова долази тек у 16. веку, када су границе Османског царства померене далеко на север.Од 18. века сеоски свештеници су временом постајали све мање образовани.Изглед сеоских кућа-приземне, грађене од мешавине дрвета и блата без прозора.Срби су највише живели на селима, где су се бавили земљорадњом и сточарством.

Свакодневни живот Срба у Османском царству

1. Одговорити на питања на 55. страни.2. Извући тезе од 50. до 55. стране.

Домаћи

Пећка патријаршијаПрипремила- Александра Јоксимовић

• Први пут српска црква постаје аутокефална мисијом Светог Саве у Никеји (1219).-Српска православна црква је тада постала архиепископија. Њено седиште био је манастир Жича.

Манастир Жича

• Средином XIV века (1346.) српски владар Стефан Душан, као најмоћнији, прогласио се за цара, а српског архиепископа прогласио за патријарха.

• Први српски патријарх био је Јоаникије. српски патријарх

Јоаникије

Падом Срба под турску власт Патријаршији је забрањен рад. Османске власти су дозволиле да српска црква дође под управу Цариградске (Васељенске)

патријаршије и Охридске архиепископије.

Српска Православна Црква је била основни верски, културни и национални чинилац Срба под страном

влашћу

Обнова Пећке

патријаршије 1557.

Учешће Срба у освајању Баната 1552.

Жеља Мехмед-паше да се одужи свом народуЖеља Турске да

придобије Србе за себе

Мехмед-паша Соколовић

Макарије Соколовић- први патријарх

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА= феудална установа

*Патријарха бира САБОР епископа, а потврђује СУЛТАН бератом.

*патријаршија има и судску власт

Фреске из Пећке патријаршије

*Окупила је цео српски

народ

*патријарси су били народне вође

Патријарх ЈОВАН II КАНТУЛ 1592-1614.

први који води противтурску

политику

Патријарх Пајсије Јањевац

1614-1647. успоставља

дипломатске односе са Русијом.

Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару (наређење Синан-паше) владика Теодор је убијен.

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА ЈЕ УКИНУТА 1766.

- Политички и црквени живот је настављен посредством:

ЦРНОГОРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ

КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ

И

Одговорити на питања- страна 59.

Домаћи

Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Османског царства

Припремио- Ђорђе Јелић

Срби између Османског и Аустријског царства.

Устанак “цара” Јована Ненада против Турске 1527.

Османска освајања је зауставио савез хришћана 1571. године после победе у бици код Лепанта (острво у

Јонском мору)

РАТОВИ ТУРСКЕ *против АустријеГОДИНЕ РАТА ИМЕ РАТА МИРОВНИ СПОРАЗУМ

1591-1606 ‘’ДУГИ’’ 1606. Београдски

1683-1699 ВЕЛИКИ ТЈ. БЕЧКИ 1699. Карловачки

1716-1718 ВАРАДИНСКИ 1718. Пожаревачки

1736-1739 ---- 1739. Београдски

1788-1791 ---- 1791. Свиштовски

Дуги рат (1591-1606)Аустрија, Венеција, Шпанија, поједине

италијанске државе, Влашка и Молдавија против Турака.

*1594. неуспешан устанак Срба у Банату

ВЕЛИКИ (БЕЧКИ) РАТ 1683-1699

1683.Турскаопсада Беча

1684.

Оснивање

“Светелиге”

1690.Битка код

Качаника- турска против-офанзива

1699.

КРАЈРАТА

1688.

АустријанциОсвајају

Београд иБудим

1699. КАРЛОВАЧКИ МИР- граница на Сави и Дунаву

Аустријску војску предводио је Еуген од Савоје

(Евгеније Савојски).

“Капела мира”- место потписа Карловачког

мира- крај рата

Беч 1683.- почетак рата

Велики рат (1683-1699)

Аустријско-турски рат 1737-1739

Прва сеоба Срба Друга сеоба Срба

Пожаревачки мир 1718.- Аустрија је формирала КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ.

Београдски мир 1739.- Турци укидају КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ

РАТОВИ ТУРСКЕ

1645-1669 КАНДИЈСКИ

1684-1699 МОРЕЈСКИ

*против Млетачке републике

*сукобљавају се на мору за острва у Егејском и Јонском мору

*Учешће Срба из Далмације, Лике и Херцеговине.

РАТОВИ ТУРСКЕ

1768-1774 1774. Кучук-Каинарџијски

1788-1792 1792. Мир у Јашију

*против Русије

Миром у Кучук-Каинарџију Русија постаје “заштитница” балканских држава

Домаћи

1. Одговорити на питања на 62. страни.2. Извући тезе 60-61. страна.

Сеобе Срба

Јована Вулићевић VII2

ПОСЛЕДИЦЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИ

ПОЈАВА ОТПОРА (хајдуци и

ускоци)СЕОБЕ БУНЕ И

УСТАНЦИ

Сеобе су једна од најважнијих последица турских освајања српских земаља.

Прва пресељења Срба преко Саве и Дунава започела су после Косовске битке (1389.)

Срби се селе са простора: БРДА, КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, СТАРЕ РАШКЕ И ИСТОЧНЕ

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Срби насељавају области у: БАНАТУ, БАЧКОЈ, СРЕМУ, СЛАВОНИЈИ, ХРВАТСКОЈ И

ДАЛМАЦИЈИ.

Пресељења СрбаБежећи од Османлија, српски народ се

повлачио према северу и западу и насељавао јужне крајеве Угарске.Насељивани су на територијама

Баната, Срема и Бачке, у крајевима који су били највише изложени

турским нападима.

Гроф Ђорђе Бранковић

Био је дипломата, пустолов и претендент на српски престо.Рођен је у Ердељу у породици која је наводно водила порекло од деспотске лозе Бранковића. Живео је од 1645. до 1711. године.

током ВЕЛИКОГ РАТА1690. ВЕЛИКА СЕОБА СРБА

предводник: АРСЕНИЈЕ III ЦРНОЈЕВИЋ

Срба се селе са простора Косова и Метохије, Рашке и скопске области на просторе ЈУЖНЕ УГАРСКЕ- до

Арада и Сент-Андреје(између 60.000 и 100.000 Срба-

сеобника)

Сеобе Срба

Положај Срба досељених у Хабзбуршку монархију заснивао се на царским ПРИВИЛЕГИЈАМА. Прве привилегије Србима у Хабзбуршкој монархији издао је цар Леополд I 1690. и 1695. године. Срби су могли слободно да исповедају своју веру.

Српска митрополија на простору Хабзбуршке монархије основана је 1708. са седиштем у Крушедолу. Њено седиште је 1718. пренето

у Сремске Карловце-Карловачка митрополија

Грб Карловачке митрополије Територија Карловачке патријаршије

током аустријско-турског рата1739. ДРУГА СЕОБА СРБА

предводник: АРСЕНИЈЕ IV ЈОВАНОВИЋ- ШАКАБЕНТА

До Сеобе је дошло због учешћа патријарха и народа у рату на страни Аустрије

Због неповољних реформи у Аустријском царству Срби се, средином XVIII века, селе из

Јужне Угарске у Руско царство (простори данашње

Украјине).

Српске насеобине у Руском царству“НОВА СРБИЈА” “СЛАВЕНОСЕРБИЈА”

Одговорити на питања

страна 66

Домаћи

Aутор: Александра Ранковић

СЕОБЕ СРБА

СРБИ-КРАЈИШНИЦИ добијају земљу

Срби су насељавани на пограничним деловима

Аустрије и Угарске

XVI ВЕК- ОСНИВАЊЕ ВОЈНЕ КРАЈИНЕ

СРБИ-КРАЈИШНИЦИ тј. ГРАНИЧАРИ*обављају војне дужности (штите границу)

*ослобођени су феудалних обавеза

Војна крајина

КАРЛОВАЧКИ ГЕНЕРАЛАТ

ВАРАЖДИНСКИ ГЕНЕРАЛАТ

ВОЈНА КРАЈИНА (ГРАНИЦА)

Дворском ратном савету у Грацу

подчињена

Српски граничар XVIII век

Граничари (крајишници) били су организовани у војне јединице (регименте). Њихова територија је била подељена на војне области (генералате).

ПРОБЛЕМИ СРБА КРАЈИШНИКА:

# Унијаћење (православно становништво присиљавано је да

приступи црквеној организацији која је православна по имену, али је

прихватила учење и првенство католичке цркве и папе као врховног

поглавара)# Покатоличавање (превођење становништва у католичанство)

Привилегије Срба крајишникаВЛАШКИ СТАТУТИ 1630. ЦАР ФЕРДИНАНД II

1690~1695 ПРИВИЛЕГИЈЕ ЦАРА ЛЕОПОЛДА I

Војна крајина је укинута 1881. године са престанком турских напада

Униформа војника у крајини

XIX век Прекид турских напада

УКИДАЊЕ (РАЗВОЈАЧЕЊЕ) ВОЈНЕ КРАЈИНЕ

Д У Б Р О В Н И К

Од битке на Мохачу, Дубровник, град-држава, познат под именом Дубровачка република, признавао је врховну власт Турске и до краја XVIII века плаћао јој данак.

Његово грађанство бирало је:#Велико веће #Мало веће #Веће умољених

На челу Дубровачке државе стајао је КНЕЗ

КНЕЖЕВ ДВОР У ДУБРОВНИКУ

Дубровачка република почела је да слаби од земљотреса 1667. године.Наполеонова освајања донела су крај Републици: град су Французи окупирали 1806,а 1808 године укључили су га у Илирске провинције. Касније, Дубровник постаје део Хабзбуршке монархије.

Знаменити Дубровчани

Одговорити на питања

страна 71.Домаћи

Почеци грађанске класе код Срба

“

”

Српско грађанство у Јужној Угарској почело је да добија све већи политички утицај развојем трговине и образовања.

СРПСКО ДРУШТВО У УГАРСКОЈплемство свештенство грађанств

осељаштв

ограничар

и

ГРАЂАНСТВО

српскисвештеници

богатитрговциофицири

чиновници Настанак грађанске

класе

Грађани су се од 1749. залагали за унапређење просвете и културе:

Карловачка гимназија-Прва гимназија код Срба

-Основана 1791. године у Сремским Карловцима

Богословија Свети Арсеније Сремац-Зграда је смештена у некадашњем здању Црквено-народних фондова

-Основана је 1794,такође у Сремским Карловцима

Српска православна велика гимназија-Основана 1810. у Новом Саду

-Данашње име носи по писцу Јовану Јовановићу Змају

Карловачка гимназија

Богословија

Гимназија у Новом Саду

Српско грађанство је градило манастире на Фрушкој гори:

• ДИВША• ШИШАТОВАЦ• МАЛА РЕМЕТА• ЈАЗАК• ВРДНИК• СТАРО И НОВО

ХОПОВО• ГРГЕТЕГ• ВЕЛИКА РЕМЕТА• МАНАСТИР

КРУШЕДОЛ...

Гргетег

Ново Хоопово

Крушедол

Срби су имали право да сазивају саборе.

Црквено народни сабори су се редовно сазивали, а служили су за доношење најважнијих одлука Срба у Хабзбуршкој монархији.

Царица Марија Терезија одузела је политичке и просветне власти карловачком митрополиту.

Срби су задржали црквено-школску аутономију.

ТЕМИШВАРСКИ САБОР 1790.

*Стефан Стратимировић изабран за новог

митрополита

*Срби траже Банат за своју аутономну

област

ИЗБОРНИ

РАСПРАВНИ

Значајне личности у Јужној Угарској

Доситеј Обрадовић(1742-1811)

Гроф Сава Владиславић(1669-1738)

Сава Текелија(1761-1842)

''Живот и прикљученија'',

''Писма љубезном Харалампију,

басне...

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ (1742-1811)

реформе

*поборник употребе ћирилице*за народни језик у књижевности

*творац модерне српске књижевности

*пропагира идеје просвећеног апсолутизма

Аутори: Матија Витић и Миљана ПалићДомаћи:

урадити

питања на

страни 74