Велика источна криза

Post on 13-Jul-2016

2 views 1 download

description

Устанак у Босни и Херцеговини

Transcript of Велика источна криза

ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА

• Устанак у Херцеговини 1875. (“Невесињска пушка”) је више био усмерен против локалних феудалних господара него против централне власти у Цариграду

• Устанак је отпочео у пролеће 1875. године у околини Невесиња и проширио се на билећки, столачки и гатачки крај, све до Црне Горе

• Августа 1875. избио устанак у Босни• Наоружање и добровољци су пристизали из

Србије• Покренуо је серију побуна и устанка против

османске силе на Балкану

• У Србији је образован Главни одбор за помагање устанка под управом митрополита Михајла

• Кнез Милан је у почетку био против помагања устанка у Босни и Херцеговини

• После избора августа 1875. састављена је влада сачињена од либерала, која је добила назив Прво акционо министарство, под председништвом Јована Ристића

• Ова влада је одлучила да помогне устанак у Босни и по цену рата

• На заседању Скупштине септембра 1875. донете су “тајне одлуке”:

1. За помагање устаника и употпуњавање ратне спреме закључиће се инострани зајам од 3 милиона дуката (36 милиона динара)

2. Један скупштински одбор биће стално уз владу и надзираће рад на закључењу зајма и трошење средстава

3. У случају рата све чиновничке плате и пензије биће ограничене, тако да ниједна не буде већа од 120 динара

• Кнез Милан је октобра 1875. оборио Прво акционо министарство и саставио нову владу од малдолиберала и младоконзервативаца на челу са Љубомиром Каљевићем

• Српска јавност је била незадовољна• Дошло је до великих народних и радничких

демонстрација у Крагујевцу крајем фебруара 1876. године

• Каљевићева влада је поднела оставку маја 1876, а кнез Милан је поново позвао Михајловић – Ристићево акционо министарство

• Јован Ристић је одмах отпочео са дипломатским припремама за рат са Османским царством

• У Венецији је јуна 1876. уговорен савез са Црном Гором:

- Циљ савеза је ослобођење српског народа у европској Турској

- Рат почиње десет дана по овери уговора или раније ако Турска нападне

- Мир се закључује уз обострану сагласност- Србија даје Црној Гори помоћ од 40 хиљада дуката- Црногорска војска дејствује у Херцеговини и

северној Албанији

Први српско – турски рат (1876-1877)

• Аустро-Угарска и Русија одлучиле су на састанку у Рајхштату јула 1876. да се не мешају у рат. У случају ратног пораза, Србији и Црној Гори би гарантовали територијалну целовитост, али ако Срби победе, највећи део Босне и Херцеговине припао би Аустроугарској.

• Србија у рат улази материјално и војно неспремна

• Мобилисано је 123 хиљаде војника, а седиште Врховне команде је било у Параћину

• Ратна прокламација је објављена 30. јуна 1876.• У лето 1876. године руски генерал Михаил Черњајев

долази у Србију са неколико хиљада добровољаца• Српска војска је подељена на 4 дела:1. Моравска војска (68.000 војника) под командом

генерала Черњајева2. Тимочка (25.000 војника) под вођством генерала

Милојка Лешјанина3. Дринска (20.000 војника) предвођена Ранком

Алимпићем4. Ибарска војска (12.500 војника) под командом

Фрање Заха

• Све српске војске отпочеле су борбу 2. и 3. јула

• Дринска војска је заузела Мали Зворник, Сакар и Босанску Рачу

• Неуспех Ибарске војске довео је до смене Фрање Заха. Уместо њега дошао је Лазар Чолак – Антић

• Тимочка војска такође није имала успеха• Моравска војска предвођена генералом

Черњајевим изборила је велику победу код Шуматовца

• Након десетодневног примирја настављене су борбе

• После пораза српске војске код Ђуниса крајем октобра 1876, кнез Милан је био приморан да код великих сила затражи посредовање о примирју

• Рат је завршен• Мир са Турском потписан је у Цариграду

фебруара 1877. године:1. Status quo2. Обострана амнестија3. Повлачење војски из окупираних територија у

року од 12 дана

Други српско – турски рат (1877-1878)

• Избијање руско-турског рата (април 1877), увело је Србију у нови рат са Турском, децембра 1877.

• Пошто су Руси заустављени код Плевне, од Србије је затражено да уђе у рат

• Српска војска није била спремна. Регрутовано је 89.000 војника.

• Извршена је реорганизација и подела на 5 корпуса: Шумадијски, Моравски, Тимочки, Јаворски и Дрински

• Ратна прокламација је објављена 13. децембра 1877. године

• Ратни циљ Србије остао је исти као и у претходном рату: ослобађање српског народа од турске власти и територијално ширење према југу.

• Операције српске војске отпочеле су 15. децембра 1877. године.

• За врло кратко време српска војска ослобађа источну Србију (Бела Паланка, Пирот)

• Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића ослобађа Ниш 12. јануара 1878. године

• Уследило је ослобађање Грделичке клисуре, Врања, Гњилана, Куршумлије, Бојника, Лебана и Грачанице.

• После шест недеља борби стигла је вест о примирју у Једрену. Тиме је рат био завршен

• У њему се српска војска показала у много бољем светлу него у претходном рату

• На седници српске владе одржаној 15. јануара 1878. године, одлучено је да се при закључењу мира, од Турске затражи признавање српске независности и територија Старе Србије (косовски вилајет, нишки, призренски, скопски и новопазарски санџак) са додатком Видина.

• Од аспирација према Босни и Херцеговини се одустало због енергичног противљења Аустроугарске.

Санстефански мир(3. марта 1878)

• Иако је победила у рату, Русија није успела да се прошири на Босфор и Дарданеле.

• Уместо тога, Сан Стефанским миром створила је Велику Бугарску која се простирала до Ниша и Пирота

• Због овога, Србија се осетила изиграном од Русије, па ће своју политику у будућности окренути према Аустро - Угарској.

• Ни Аустро - Угарској нису одговарале одредбе Сан Стефанског мира. Због тога је немачки канцелар Ото фон Бизмарк у Берлину сазвао конгрес

Одредбе Сан – Стефанског споразума:• Србија, Румунија и Црна Гора, до тада вазалне

кнежевине добијају независност• Русија добија део Бесарабије (данашње

Молдавије) који је био у румунском поседу• Румунија добија северну Добруџу, турску

територију, као компензацију за Бесарабију• Ствара се Бугарска која је само формално

турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку)

Берлински конгрес(13. јун – 13. јул 1878)

• Судбина Србије сада је постала предмет политике великих сила

• Кнез Милан је на конгрес послао искусног политичара Јована Ристића

• Аустро-Угарска се на конгресу залагала за српске интересе уз услов да се Србија не противи окупацији Босне и Херцеговине, да изгради железницу од Београда до Ниша и да закључи повољан трговински уговор са Аустроугарском

Одлуке:• Србија добија независност и 4 округа:

Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички• Црна Гора добија независност и

територијално проширење,• Велика Бугарска је смањена и подељена на

Кнежевину Бугарску и Источну Румелију• Аустро-Угарска је добила право да окупира

Босну и Херцеговину.